Habeas corpus — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Dopuna teksta. |
Допуна текста и додате референце. |
||
Ред 2:
[[Датотека: Coat_of_Arms_of_England_(1558-1603).svg|мини|Грб Енглеске]]
[[Датотека: Parliament_at_Sunset.JPG|мини|Парламент Енглеске- Вестминстерска палата]]
''' Habеаs corpus (,,мораш тело") '''представља важан део енглеског система ,,историјске уставности" и најважнији документ о правима човека у [[Англосаксонско право|англосаксонском праву]]. Основна начела овог
Еволуција овог правног средства је била веома дуга. Започела је у 13. веку, а била је крунисана доношењем закона у парламенту под поменутим називом 1679.<ref name=":0">{{Cite book|title=Упоредна правна традиција|last=Аврамовић|first=Сима|last2=Станимировић|first2=Војислав|publisher=Универзитет у Београду - Правни факултет|year=2018.|isbn=978-86-7630-766-1|location=Београд|pages=217., 218., 219., 220., 221.}}</ref>
== Writ of Habeas Corpus ==
Већ од 13. века у судском поступку у Енглеске се користио такозвани '''Writ of Habeas Corpus.''' To је служило као нека врста наредбе државном службенику, шерифу, на основу које он туженика
'''Habeas corpus''' је тада означавао наредбу краља шерифу да доведе пред суд лице осумњичено за кривично дело, још увек се његова формула није доводила у везу са идејом личне слободе. Пре би се могло рећи да је служио обрнутој сврси.
<ref name=":0" /><br />
== Историјат ==
Ред 17:
Од 17. века почиње да се користи и као средство помоћу кога се може тражити ослобађање од притвора, уколико се не може доказати чврст основ хапшења. 1613. године је за врховног судију именова сер Едвард Коук ([[:en:Edward_Coke|Edward Coke]]) и на основу '''Habeas Corpus''' наредбе ослобођен је велики број људи затворених према одлуци тадашњег краљевог канцелара. '''Habeas Corpus''' се окреће и ка провери рада извршних органа, односно утврђивању законитости хапшења. Упркос томе државни органи су са лакоћом избегавали право странке да тражи да буде ослобођена. Пример за ово је чувени судски спор "[[:en:Darnell's_Case|Darnel's Case]]".
Први закон под називом '''Habeas Corpus Act''' је донет 1640. године, када је [https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A7%D0%B0%D1%80%D0%BB%D1%81_I_%D0%A1%D1%82%D1%98%D1%83%D0%B0%D1%80%D1%82 Чарлс I] поново сазвао парламент и већ је у време рестаурације био прихваћен као средство за заштиту слободе личности. Међутим, он је имао озбиљних недостатака: злоупотребе су и даље биле могуће. (Ухапшени се поново хапсио када би једном био пуштен, био би премештан из једног затвора у други затвор, пребацивали би га у Шкотску или неко друго прекоморско место, ван домашаја овог закона.) Било је неколико безуспешних покушаја побољшања овог закона (1668, 1669-1670, 1673-1674, 1675, 1676-1677).
Коначно уз залагање и иницијативу [https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%92%D0%B8%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D1%86%D0%B8 виговаца] 26.маја 1679. године у парламенту је као закон изгласан '''Habeas Corpus Act.'''
У каснијем развитку '''Habeas Corpus Act''' је доживео неколико важних допуна. Већ је енглески Бил о правима ([[:en:Bill_of_Rights_1689|Bill of Rights]]) из 1689. године донео даље олакшице при коришћењу овог института. '''Habeas Corpus Act из 1813.''' је проширио домет овог средства са искључиво кривичног терена на све друге случајеве када је неком лицу угрожена лична слобода. '''Habeas Corpus Act из 1862.''' године решава проблем територијалног важења овог института у "прекоморским крајевима", тако што је предвиђено да ову наредбу издају судови у колонијама и доминионима (а не судови у Енглеској), уколико такви судови постоје.<ref name=":0" /><br />
== Садржај ==
Према овом закону, извршни орган може неког ухапсити и држати га у затвору само на основу налога који издаје суд. Једино је судски орган надлежан да одлучи има ли основа да једно лице буде лишено слободе. Наравно, с обзиром да постоје ситуације када полиција не може чекати судски налог, лишавање слободе је дозвољено и без налога, али под стриктно одређеним условима.
Када је неко лице ухапшено без налога под сумњом да је учинило извесно кривично дело, оно само или његова родбина има право да тражи од надлежног судије писмено обавештење о делу због кога је ухапшено што му мора бити предато у року од 24 часа. Надлежни судија притом издаје полицијском органу налог - writ да у року од три дана приведе ухапшеног пред суд и да при том наведе основ због чега је лице ухапшено или да га, у супротном, пусти на слободу. За непоштовање ових обавеза предвиђене су изузетно високе новчане казне, а у случају поновљеног оглушавања о овај налог, полицијском службенику је претио губитак службе. Уколико би судија одбио да изда овакву наредбу, казна је износила чак 500 фунти, а цео износ казне би припадао ухапшеном. Судија је потом морао у најкраћем року испитати лице које би му привео полицијски орган и утврдити основаност хапшења. На основу тога је могао одредити продужавање истражног затвора, пустити ухапшеног привремено на слободу до почетка суђења, обично уз кауцију, или га потпуно ослободити уколико се установи да је сумња неоправдана. Ако би суд издао налог да се ухапшени задржава у затвору, морао се најкасније за 20 дана извести пред пороту ради даљег поступка. Изричито је предвиђено и да нико не може бити поново ухапшен за исто дело за које је већ једном ослобођен, да се осим у строго одређеним случајевима ухапшени не може премештати из једног затвора у други и да се не може држати у Шкотској или прекоморским тамницама. Осим тога забрањено је и покретање поступка против лица уколико су у прошле две године од дана извршења дела.
Парламент је могао ставити Habeas Corpus Act ван снаге у одређеним критичним ситуацијама, с тим да је у таквим случајевима морао тачно да утврди и време трајања привремен суспензије овог закона.<ref name=":0" />
== Литература ==
- Упоредна правна традиција/ Сима Аврамовић, Војислав Станимировић, Универзитет у Београду - Правни факултет, 2018.
{{DEFAULTSORT:Хабеас корпус акт}}
| |||