Википедија

Житије деспота Стефана Лазаревића — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1:
'''Житије деспота Стефана Лазаревића''' је дело [[Константин Филозоф|Константина ФилософаФилозофа]] у [[акростих]]у (крајегранесију) који у њему открива своје име и назива себе „преводником“.<ref>Гордана Јовановић 2007: Вељко Врборић: Константин ФилософФилозоф: ЖИВОТ СТЕФАНА ЛАЗАРЕВИЋА ДЕСПОТА СРПСКОГА. Библиотека Књижевност и језик, 17, Београд. ISBN 978-86-84885-19-9</ref> Константинов преводилачки рад посведочен је и потписом на преводу Тумачења Песме над песмама Теодорита Кирског, као што то показује наслов српскословенског текста: „От Песнеј соломонских протлковано Теодоритом епископом Киру. Преведено Константином ФилософомФилозофом, учитељем србским“. Извесне филолошке и културноисторијске појединости и околности упућују на Константина и као преводиоца неколико природословних и земљописних списа. ФилософФилозоф је, вероватно, превео познати кратки опис путовања у Палестину. Константину се с правом приписује четрдесет пет краћих космографских и географских одломака („слова") о земљи, водама, морима, облацима, ваздуху, огњу, граду, муњи, грому, земљотресу, небесима, звездама, сунцу, месецу, кометама, дуги и сл.
 
== Историја ==
Ред 11:
 
== О делу ==
Јунаци и писци из античке старине највише су испунили Константиново Житије деспота Стефана Лазаревића (после 1433). На страницама Константиновог дела срећу се имена [[Хомер]]а, [[Платон]]а, [[Аристотел]]а, [[Крез]]а, [[Темистокле|Темистокла]], [[Ксеркс I|Ксеркса]], [[Александар Велики|Александра Великог]], [[Дарија]] и других знаменитих личности античког света. Знања о древном свету Хелена Константин ФилософФилозоф црпе углавном из „друге руке“, преко византијских извора, као што су то показала досадашња проучавања. Наравно, то није сметало ФилософуФилозофу да се упозна са животом јунака и писаца „старих Јелина“. Преко византијског посредника, на пример, Константин се послужио [[Херодот]]овом причом о краљу [[Крис]]у (Крезу). Константинов поступак јасно се може пратити када приповедачку и ликовну целиву гради помоћу античких јунака. Тако, испред описа Стефановог порекла, живота и земље Константин се сећа старих Хелена — историчара [[Тукидид]]а, философафилозофа Аристотела и Платона, [[Хермес]]а Трисмегистоса (српско-словенски „[[Јермис Тривелики]]"), Астаксиса (српско-словенски „[[Стајик]]"), египатског цара [[Тулис]]а и митског певача [[Орфеј]]а. Основна мисао о античким мислиоцима као навестиоцима и пророцима хришћанства, негована нарочито у Византији, постаје основа даљег грађења деспотовог лика:
 
{{цитат|„Јер ако и процветаше у многим варварским земљама изабрани сасуди, у којима Господ са Оцем обитељ створи (Јован 14,23), али нису се и у човечанским [делима] тако светлили, тако да би превазилазили старе Јелине, у храбрости и питањима и одговорима и осталом, чиме се [ови] нарочито одликоваху и пророковаху пре пророка, јер се подигоше да изнађу човечије ствари, затим ваздушне и највише. Зато и Бог овима [Јелинима] пројављиваше од чести да се дотакну истине. Јер Тукидид рече: 'Једно три и триједно бестелесно'. У слици [ово] је [света] Тројица. А Аристотел: да је природа бића Божјега вечна, а нема почетка, од кога најкрепкије Слово постаје. А Јермис Тривелики [каже]: 'Заклињем те, небо, дело Бога великога, заклињем те гласом очевим, који унапред јави пре него што утврди цео свет, заклињем те у јединородно његово Слово и Дух.' А Стајик кликну: 'Поштујмо Марију као ону која је добро сакрила тајну, јер од ње ће се родити [[Исус|Христос]]'. А [[Тулидос]] рече: 'Прво Бог, затим Слово и Дух с њиме'. Платон и [[Орфис]] то [исто кажу] и остали“.}}
 
Говорећи о Стефановим моралним и духовним особинама још из младости, Константин у читав приказ уграђује примере из хеленске историје. Да би код Стефана показао античко јединство мудрости и храбрости, ФилософФилозоф полази од велике моћи мудрости, разборитог промишљања, разборитости, која често превазилази војевање и оружје. Ликови античких војсковођа и јунака символишу те највише владарске врлине — краљ [[Кир Велики|Кир]], утемељивач јаке персијске државе и далековиди освајач, или мудри атински државник Темистокле, победник краља Ксеркса и његове персијске флоте:
 
{{цитат|„Много пута где нису успеле војске, које су се потрудиле, и оружје многих лађа, ту је успевала једино мудрост. Примере за ово имамо многе свуда: заузеће великих и предивних градова [[Вавилон]]а и [[Троја|Троје]], Кир када брзо нападе на Асирце и Јелине, када ради жене Менелајеве Јелене Троју разорише, и Темистокле победи Персијанце лађама и натера Ксеркса у бег, комарац жестокога онога лава, и много таково може се наћи. И пошто чистота чисти душу, и храброст згодно спојена са добром ученошћу, и стопивши се уједно остаје недељиво, и увек успева и тако рећи постаје природа (урођено). Све ово се и овде [у Стефану] састави као убељење и сложеност врлина."}}
 
За Хомера (Омира) код Срба је могло да се сазна већ у најстаријим преписима Житија светога Константина—Ћирила или Александриде. Константин ФилософФилозоф је изгледа познавао Хомерове спевове, што се јасно види у два поређења.
 
ФилософФилозоф познаје и јунаке хеленске митологије. Повратак деспота после измирења са Сулејманом, на пример, пореди са снагом ветра, оличеном у богу Еолу (на српскословенском Коилу):
 
{{цитат|„Дошавши у своје отачаство као [[Коил]], изишавши из дубоких шумских гора ужасно долази огањ дишући и ужасавајући ближње и даљње." }}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Житије_деспота_Стефана_Лазаревића”