[[Дефиниција]] цивилизације коју даје [[Вил Дурант]] је дефинише као друштвени ред који промовише стварање [[култура]]. КонституишуСачињавају је четири елемента: [[економија]], политичка [[организација]], [[морал]]на [[традиција]] и потрага за знањем и уметношћу. Када је страх превладан, конструктивностстваралаштво и радозналост су ослобођени и људи су подстакнути природним импулсом према разумевању и унапређењу живота.
Физички и биолошки услови су само предуслови цивилизације, они је не конституишусачињавају и не генеришу је. Морају бити укључени и фактори [[психологија]]. Мора постојати социјалнидруштвени ред, чак и ако је близак [[хаос]]у, као у [[ренесанса|ренесанси]] [[Фиренца]] или [[Рим]]у, људи се морају осећати слободно. Мора постојати некакво јединство [[језик]]а за културну размену. Кроз институције као што су [[црква]], [[Породица|фамилијапородица]], [[школа]] и слично мора бити постављен унификованијединствени морални код, правила игре живота која су препозната чак и од оних који их крше. Можда је неопходно и неко јединство које даје [[вера|веру]] у нешто [[натприродно]] или [[утопија]]ско - што подиже морал од калкулација према посвећености и даје племенитост и значај без обзира на притисак смртности. И на крају, мора постојати некакво [[образовање]] - нека [[техника]], макар и примитивна, потребна за трансмисијупренос културе. Без обзира да ли се образовање врши кроз имитацијуопонашање, [[иницијација|иницијацију]]у или инструкције, кроз оца и мајку, учитеља или свештеника, наслеђе племена - језик и знање, морал и [[обичај]]и, [[технологија]] и [[уметност]] - морају бити пренети младим нараштајима као инструмент који их претвара из животиња у људе.
