Пећина — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
ознака: уређивање извора (2017) |
||
Ред 25:
Суве пећине сачињава мрежа пећинских канала који су стално ван хидрографске функције. Према броју отвора оне се могу поделити на „затворене” и суве тунелске пећине. Морфолошко-хидролошка еволуција ових пећина, кроз које више не протичу речни токови, везана је за рад воде прокапнице и за процес обурвавања пећинских таваница. Корозивним деловањем воде прокапнице (понируће воде од атмосферских падавина) шире се пукотине на таваницама пећине и оне нарастају у висину. Рад воде прокапнице је и акумулативан. Акумулативан рад манифестује се у стварању [[пећински накит|пећинског накита]]. Примери сувих пећина су [[Преконошка пећина]] (у [[Сврљишке планине|Сврљишким планинама]]), [[Велика Атула |Велика Атула]] на [[Бељаница|Бељаници]], [[Владикине плоче]] у долини [[Височица|Височице]] итд. Суве пећине представљају далеко одмакли стадијум морфолошко-хидролошке еволуције пећина и [[Крас|крас]]а уопште.
Пећине чији се канали налазе на различитим нивоима могу имати канале који су суви и канале кроз које протиче вода. Пример такве пећине је [[Влашка пећина]] у долини [[Ресава (река)|Ресаве]].
Праве пећине се према разгранатости пећинских канала деле на:
*просте и
*сложене.
Просте пећине имају један мање-више једноставан канал чије пружање у унутрашњости кречњачке масе може бити знатно. Пример просте пећине са знатном дужином канала (1 458 m) је [[Дудићева пећина]] у Источној Србији. [[Ободска пећина]] у изворишту [[Ријека Црнојевића|Ријеке Црнојевића]] такође је пример просте пећине.
Сложене пећине имају разгранате системе подземних канала који се међусобно преплићу на различите начине. Канали ових пећина могу бити распоређени у различитим нивоима, у виду спратова. Примери сложених пећина су [[Злотска пећина|Злотска]] и Цанетова. Злотска пећина има 10 канала дужине 1 560 m. [[Цанетова пећина]], у долини Замне, је краћа иако се одликује већим бројем канала (18 канала дужине 424 m).<ref>{{Cite book|title=Геоморфологија|last=Петровић|first=Драгутин|last2=Манојловић|first2=Предраг|publisher=Географски факултет, Београд|year=2003|isbn=86-82657-32-5|location=Београд|pages=322-327}}</ref>
== Литература ==
| |||