Крашко поље — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
ознака: уређивање извора (2017)
Ред 12:
Крашка поља су веће равне [[долина|долине]] најчешће затворене са свих страна [[планина]]ма, које се нагло издижу. Кроз поље тече више водотока, али обично се издваја један главни, који на једном крају поља понире, губи се у [[Понор|понор]]у ([[понорница|река понорница]]). Дна поља углавном су благо нагнута ка понорима који су бројни у великим крашким пољима. Главна [[река]] може градити и више блиских поља, која се степенасто спуштају са речним падом.
 
Дно поља је равно и плодно ([[хумус]]но земљиште), али због затворености поља бива плављено у време већих вода. Изграђено је од резидијалне [[Глина|глине]] и алувијалног материјала а његова дебљина може бити већа од 100 m (такав случај имамо у [[Никшићко поље|Никшићком пољу]]). У великим крашким пољима дно је изграђено и од [[неоген]]их и [[плеистоцен]]их [[Седимент|седимената]]. Постоје крашка поља која немају наносно дно, већ је оно стеновито и избушено [[вртача]]ма (такав је горњи део [[Попово Поље|Поповог поља]]).<ref name="геоморфологија"/> У зависности од хидрографског режима крашка поља делимо на сува (без или са ретким поплавама) и са повременим и сталним језерима (која најчешће заузимају најнижи део поља). Постоје и крашка језера која су вештачки поплављена (на пример [[Никшићко поље|Никшићко]]).
 
Дужина крашких поља може бити од 2 до 60 и више километара. Увек су дугуљастог или овалног облика, тако да се ширина креће од неколико стотина метара до 10-15 km. Због пространости, ниже надморске висине и доброг земљишта крашка поља су погоднија за живот од околних висова, па су и знатно гушће насељена од њих. Ту су и смештена главна насеља у унутрашњости [[Динарске планине|Динарског система]]. Осим Динарске крашке области познате су и крашке области [[Пелопонез|Пелопонеза]], [[Португалија|Португалије]], [[Мала Азија|Мале Азије]], [[Куба|Кубе]] и [[Јамајка|Јамајке]].<ref>Драгутин Петровић: Геоморфологија; Београд, 1967, pp. 188.</ref>