Крашко поље — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м →Одлике ознака: уређивање извора (2017) |
ознака: уређивање извора (2017) |
||
Ред 21:
Тектонска крашка поља предиспонирана су примарним тектонским покретима. У оквиру ове врсте издвајају се две подврсте, крашка [[Расед|расед]]на и крашка синклинална поља. Крашка раседна поља створена су радијалним тектонским покретима а њихов примарни облик је ров. Ако је облик поља предиспониран тангенцијалним покретима, онда је његов примарни облик [[Синклинала|синклинала]] и то су крашка синклинална поља. Највећи број поља Динарског краса постао је на овај начин.
Ерозивна крашка поља су полигенетска поља. То значи да су она, током морфолошке еволуције, изграђивана не само крашком, већ и радом других ерозија. Зависно од врсте ерозија које су имале удела у обликовању и изграђивању поља могу се издвојити 3 подврсте ерозивних крашких поља: [[Флувијална ерозија|Флувио]]-крашка, периглацијална-крашка и [[Абразија|абразионо]] крашка поља.
У зависности од хидрографског режима крашка поља делимо на:
*сува (без или са ретким поплавама)
*стално плављена (најчешће у најнижем делу поља) и
*периодски плављена.
Хидрографски режим зависи од стадијума морфолошко-хидролошке еволуције [[Крас (геоморфологија)|крас]]а: сува поља одмакла су најдаље у еволуцији. Све три групе поља, на основу овог критеријума, заступљене су у [[Црна Гора|Црној Гори]]. Пример сувог поља је [[Цетињско поље]]. Периодски плављена поља су најзаступљенија, а такво је [[Његушко поље|Његушко]]. [[Скадарско језеро]] је пример стално плављеног поља. <ref name="геоморфологија"/>
Постоје и крашка поља која су вештачки поплављена (на пример [[Никшићко поље|Никшићко]]).
== Најпознатија крашка поља ==
| |||