|
* Проф. др [[Шћепан Миљанић]] (2009—2015)
* Проф. др [[Гордана Ћирић-Марјановић]] (од 2015)
== Локација ==
Факултет за физичку хемију Универзитета у Београду налази се на адреси [[Студентски трг]] 12-16.
== Управа Факултета ==
Декан Факултета је проф. др Гордана Ћирић-Марјановић.
Продекани су проф. др Станка Јевросимић (продекан за наставу), проф. др Игор Пашти (продекан за науку и докторске студије).
Секретар факултета је Славица Марковић.
==Историјат факултета==
На Универзитету у Београду физичка хемија постоји скоро 100 година. Као година почетка изучавања физичке хемије код нас означава се 1903. када је по повратку из Женеве, на чијем је универзитету 1902. године стекао докторат наука, др Милоје Стојиљковић постављен за доцента на Великој школи. Прерастањем Велике школе у Универзитет са три факултета: Филозофским, Правним и Технишчким, 1905. године, Милоје Стојиљковић постаје стални доцент на Филозофском факултету новонасталог Универзитета.
Залагањем проф. Стојиљковића оснива се 1908. Године Физичкохемијски завод Филозофског факултета, који ће бити институционални оквир за извођење наставе и науке физичке хемије све до 1970. године. Од оснивања па све до 1948. године, изузимајући периоде I и II светског рата, управник овога Завода био је проф. Милоје Стојиљковић. Држао је предавања која је стално проширивао новим поглављима у складу са развојем физичке хемије у свету али је и експерименталне вежбе из Физичке хемије, које су биле изванредно замишљене и са садашње тачке гледишта, најчешће изводио сам.
После II светског рата, 1947. године, оснива се Природноматематички факултет (ПМФ) реорганизацијом Филозофског факултета. У састав Факултета улази 11 завода (један од њих је Физичкохемијски завод), са девет катедара (једна од њих је Катедра за физичку хемију) а настава се организује за 10 наставних група – четврта по реду је Физичка хемија. Дугогодишњи управник Физичкохемијског завода, од 1947. до 1966. (када је пензионисан), биће познати и уважени научник, академик проф. Павле Савић (касније и председник САНУ), оснивач Инстута за испитивање структуре материје у Винчи (1948. године), доцније Институт за нуклеарне науке, а данас Институт “Винча”.
Године 1971. извршена је значајна реорганизација ПМФ-а којом су обједињене сродне катедре и научне области у пет одсека, са својим наставно-научним већима и својим статутима. У састав Одсека за хемијске и физичкохемијске науке (који је био трећи по редоследу) ушла су два института, Хемијски институт и Институт за физичку хемију (настао променом назива Физичкохемијски завод), као и две посебне организационе јединице. У сваком институту је основано по пет катедара као основне Наставне јединице. У Институту за физичку хемију основане су следеће катедре: Катедра за општу физичку хемију, Катедра за спектрохемију (која је касније постала Катедра за спектрохемију и физичку хемију плазме), Катедра за радиохемију (касније Катедра за радиохемију и нуклеарну хемију), Катедра за електрохемију и хемијску кинетику и Катедра за молекулске структуре, данас Катедра за структуру и динамику материје.
Године 1990. Долази до значајне реорганизације ПМФ-а у склопу које је настало шест факултета: Математички, Физички, Хемијски, Факулет за физичку хемију, Биолошки и Географски, сваки од њих са својим статутом и својим органима управљања. Статус самосталне установе у саставу Универзитета, Факултет за физичку хемију, као и осталих пет факулета бившег ПМФ-а, добио је 1995. године. У овом статусу се налази и данас.<ref>(текст преузет са сајта факултета http://www.ffh.bg.ac.rs)</ref>
== Катедре ==
Факултет има 5 катедри:
* Катедра за општу физичку хемију
* Катедра за спектрохемију и физичку хемију плазме
* Катедра за електрохемију, хемијску кинетику и материјале
* Катедра за радиохемију и нуклеарну хемију
* Катедра за динамику и структуру материје
== Научна делатност ==
Научна делатност Факултета за физичку хемију обухвата широк спектар дисциплина, од чисто фундаменталиних до примењених. Поред научних области са дугом традицијом на Факултету, као што су радиохемија, електрохемија или спектрохемија, успешно се развијају и примењују модерне дисиплине, као нпр. нуклеарна магнетна резонанција, динамика нелинарних феномена, квантна и математичка хемија, биофизичка хемија, физичка хемија материјала, контрола и заштита животне средине итд. Истраживања се врше у сарадњи са реномираним групама из земље и света. <ref>(текст преузет са сајта факултета http://www.ffh.bg.ac.rs)</ref>
Факултет има 8 истраживачких група:
* Група за археометрију
* Група за атомску спектрохемију и физичку хемију плазме
* Група за експериментално и теоријско испитивање антиоксидационе активности биолошки активних молекула
* Група за електрохемију и физичку хемију материјала
* Група за нелинеарну динамику
* Група за квантну хемију и теоријску спектроскопију малих молекула са применама у астрофизици
* Група за теоријску хемију
* Група за физичку хемију биолошких система
== Спољашње везе ==
| 