Јуро Керошевић — разлика између измена

Рођен је [[1900]]. године у селу [[Хусино]], код [[Тузла|Тузле]]. Потицао је из сиромашне продице, па се већ са шеснаест година морао запослити у солани у Тузли. Годину дана касније почео је да ради као рудар у [[Рудник Крека|руднику Крека]].

 

 

Убрзо потом Јуро је постао члан синдикалне подружнице рудара Креке, која је основана тих дана. Ту се упознао и са Фрањом Резачем, Драгом Жељезником и Иваном Брачуном, који су руководили радом ове подружнице. Током [[1920]]. године КПЈ је веома активно деловала међу рударима Креке - сваке недеље су рудари одржавали своје зборове у Радничком дому у Креки, на којима су расправљали о свом положају. Такође су биле организоване и културно-забавни програми, праћени игранкама и поселима. Јуро је био активни учесник свих ових акција. У чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) примљен је првог дана познатог [[Хронологија радничког покрета и КПЈ 1920.#Децембар|рударског штрајка у Босни и Херцеговини]] [[21. децембар|21. децембра]] [[1920]]. године.

Потом је наставио да ради у руднику, илегално сакупљајући помоћ за партизане, политички делујући међу рударима и сељацима на популаризацији [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]]. Одржавао је и везу са партизанима из [[Шековићи|Шековића]]. У лето [[1942]]. године, организовао је сакупљање нових бораца из Хусина који су отишли на [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободну територију]] и ступли у тада формирану [[Шеста пролетерска источнобосанска ударна бригада|Шесту источнобосанску бригаду]]. Септембра 1942. године, дошло је до издаје па су усташе ухапсиле десетак Хусињана, међу којима и Јуру и његовог рођака Пеју Керошевића. У затвору су били тучени и малтретирани, али и поред тога ништа нису признали. Усташе су пошто нису желели да сарађују хтеле да их пошаљу у [[Логор Јасеновац|концентрациони логор Јасеновац]], али је то спречено на интервенцију угледних грађана [[Тузла|Тузле]], али и због тога јер је Јуро као рудар и дугогодишњи робијаш био познат у Хусину и његова смрт би изазвала негодовање народа. После пет месеци проведених у тузланском затвору, заједно са још неколико затвореника пуштен је на слободу.

 

 

У другој половини јануара [[1944]]. године, учествовао је у [[Друга тузланска операција НОВЈ|Другој тузланској операцији]]. Половином фебруара Јурина бригада је прешла у [[Посавина|Посавину]], где је у рејону [[Модрича|Модриче]], све до половине марта водила борбе са [[Југословенска војска у отаџбини|четницима]]. Његов батаљон напао је четнике у селу [[Горња Слатина (Шамац)|Горњој Слатини]] и ослободио око 30-ак бораца које су четници претходно заробили. У другој половини марта његов батаљон је држао положаје на линији Чардак-Гаревац-Модрича и имао задатак да затвори правац који води из [[Шамац|Босанског Шамца]] према Модричи и [[Градачац|Градачцу]]. У априлу Јуро је заједно са осталим борцима из батаљона имао задатак да прати делегате источне Босне на [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Други конгрес УСАОЈ-а]], који је одржан у [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|ослобођеном Дрвару]].

 

 

Новембра [[1966]]. године када је [[председник СФРЈ]] [[Јосип Броз Тито]] боравио у посети Тузли и рудницима Креке, изразио је жељу да упозна легендарног рудара и старог револуционара Јуру Керошевића.

== Литература ==

{{портал|РРПЈ}}

 

{{DEFAULTSORT:Керошевић, Јуро}}