Јуро Керошевић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 19:
Рођен је [[1900]]. године у селу [[Хусино]], код [[Тузла|Тузле]]. Потицао је из сиромашне продице, па се већ са шеснаест година морао запослити у солани у Тузли. Годину дана касније почео је да ради као рудар у [[Рудник Крека|руднику Крека]].
 
Живот рудара тих година пратили су - тешки и неподношљиви услови рада, оскудица животних намирница, бедни станови, као и забрана било какве политичке активности. Као млади рудар, Јуро је читањем брошура, радничких новина, прогласа и летака добио прва сазнања о [[Раднички покрет Југославије|радничком покрету]]. Године [[1919]]. упознао се са [[Митар Трифуновић Учо|Митром Трифуновићем Учом]], борцем за радничка права који је тада држао радничке зборове на којима је говорио о тешком животу и израбљивању радника, али и о победи [[Октобарска револуција|Октобарске социјалистичке револуције]] и њеним циљевима.
 
Убрзо потом Јуро је постао члан синдикалне подружнице рудара Креке, која је основана тих дана. Ту се упознао и са Фрањом Резачем, Драгом Жељезником и Иваном Брачуном, који су руководили радом ове подружнице. Током [[1920]]. године КПЈ је веома активно деловала међу рударима Креке - сваке недеље су рудари одржавали своје зборове у Радничком дому у Креки, на којима су расправљали о свом положају. Такође су биле организоване и културно-забавни програми, праћени игранкама и поселима. Јуро је био активни учесник свих ових акција. У чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) примљен је првог дана познатог [[Хронологија радничког покрета и КПЈ 1920.#Децембар|рударског штрајка у Босни и Херцеговини]] [[21. децембар|21. децембра]] [[1920]]. године.
Ред 44:
Потом је наставио да ради у руднику, илегално сакупљајући помоћ за партизане, политички делујући међу рударима и сељацима на популаризацији [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]]. Одржавао је и везу са партизанима из [[Шековићи|Шековића]]. У лето [[1942]]. године, организовао је сакупљање нових бораца из Хусина који су отишли на [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободну територију]] и ступли у тада формирану [[Шеста пролетерска источнобосанска ударна бригада|Шесту источнобосанску бригаду]]. Септембра 1942. године, дошло је до издаје па су усташе ухапсиле десетак Хусињана, међу којима и Јуру и његовог рођака Пеју Керошевића. У затвору су били тучени и малтретирани, али и поред тога ништа нису признали. Усташе су пошто нису желели да сарађују хтеле да их пошаљу у [[Логор Јасеновац|концентрациони логор Јасеновац]], али је то спречено на интервенцију угледних грађана [[Тузла|Тузле]], али и због тога јер је Јуро као рудар и дугогодишњи робијаш био познат у Хусину и његова смрт би изазвала негодовање народа. После пет месеци проведених у тузланском затвору, заједно са још неколико затвореника пуштен је на слободу.
 
Када су крајем септембра [[1943]]. године [[Народноослободилачка војска Југославије|јединице НОВЈ]] извеле [[Прва тузланска операција НОВЈ|Прву тузланску операцију]], у којој су Тузлу и околину ослободили од непријатеља, Јуро је ступио у партизане - постао је борац [[Осамнаеста хрватска биригадабригада|Осамнаесте хрватске источнобосанске биригадебригаде]]. Најпре се налазио у Штабу бригаде, а потом у њеном Трећем хусинском батаљону, чији је командант био његов синовац Мија Керошевић Гуја. Када је у децембру 1943. године отпочела [[Шеста непријатељска офанзива]] Јуро, иако је био у годинама, учествовао је у маршевима и борбама - од [[Живинице Град|Живиница]] према [[Озрен (Босна и Херцеговина)|Озрену]] и од Озрена до [[Бирач]]а. У овим изузетно тешким данима бригаде, Јуро је као стари револуционар постављен за политичког комесара Прве чете.
 
У другој половини јануара [[1944]]. године, учествовао је у [[Друга тузланска операција НОВЈ|Другој тузланској операцији]]. Половином фебруара Јурина бригада је прешла у [[Посавина|Посавину]], где је у рејону [[Модрича|Модриче]], све до половине марта водила борбе са [[Југословенска војска у отаџбини|четницима]]. Његов батаљон напао је четнике у селу [[Горња Слатина (Шамац)|Горњој Слатини]] и ослободио око 30-ак бораца које су четници претходно заробили. У другој половини марта његов батаљон је држао положаје на линији Чардак-Гаревац-Модрича и имао задатак да затвори правац који води из [[Шамац|Босанског Шамца]] према Модричи и [[Градачац|Градачцу]]. У априлу Јуро је заједно са осталим борцима из батаљона имао задатак да прати делегате источне Босне на [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Други конгрес УСАОЈ-а]], који је одржан у [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|ослобођеном Дрвару]].
 
Маја [[1944]]. године комнданткомандант бригаде [[Фрањо Херљевић]] и Пашага Манџић Мурат, су Јуру упутили на ослобођену територију у Прњавор, где је радио у Покрајинском комитету КПЈ за Босну и Херцеговину. Потом је у [[Јајце|Јајцу]] прешао у редакцију листа „Ослобођење“. Пред завршетак рата, када је Тизла коначно ослобођена од окупатора, Јуро је од [[Ђуро Пуцар Стари|Ђуре Пуцара Старог]] затражио да напусти редакцију и вартиврати се у Хисуно. По поварткуповратку кући, наставио је да ради у руднику - најпре је радио у служби радничког снабдевања у руднику Крека, а потом пословођа продавнице у Букињу. Такође је активно учествовао у изградњи народне власти у Хусину.
 
Новембра [[1966]]. године када је [[председник СФРЈ]] [[Јосип Броз Тито]] боравио у посети Тузли и рудницима Креке, изразио је жељу да упозна легендарног рудара и старог револуционара Јуру Керошевића.
Ред 58:
== Литература ==
{{портал|РРПЈ}}
* ''Осамнаеста хрватска источнобосанска бригада''. „Универзал“, Тузла, 1988. година.
 
{{DEFAULTSORT:Керошевић, Јуро}}