Епархија пакрачко-славонска — разлика између измена

| Титула архијереја = ''владикаепископ пакрачко-славонски''

[[Датотека: Pecka patrijarsija mapa sr.png|мини|270п|десно|[[Српска патријаршија]] у 16. и 17. вијекувеку]]

'''Епархија пакрачко-славонска''' (раније '''Епархија пакрачка''' и '''Епархија славонска''') владичанствоепархија је [[Српска православна црква|Српске православне цркве]].

Надлежни првосвештеникархијереј је владикаепископ [[Јован Ћулибрк|Јован (Ћулибрк)]], а сједиште владичанстваепархије се налази у [[Пакрац]]у гдје је и [[Саборна црква у Пакрацу|Саборна црква]].

== ПрошлостИсторија ==

Јаче насељавање подручја [[Славонија|Славоније]] [[Срби]]ма везује се за другу половину [[15. вијеквек|15. вијека]]а. Многи [[Срби]] тада долазе са српским деспотом [[Вук Бранковић (деспот)|Вуком Бранковићем]] ([[Вук Бранковић (деспот)|Змај Огњени Вук]]), који због заслуга у ратовима од [[Угарска|угарског]] краља [[Матија Корвин|Матије Корвина]] добија неколико посједа и утврђења, међу којима и град [[Бијела Стијена (Славонија)|Бијелу Стијену]].<ref>[http://eparhija-slavonska.com/html/cirilica/eparhija.html Епархија славонска: Историја] {{Wayback|url=http://eparhija-slavonska.com/html/cirilica/eparhija.html |date=20140730192500}}, 4. август 2014.</ref>

Вјерским животом православних [[Срби|Срба]] у [[Славонија|Славонији]] под [[Османско царство|Турцима]] руководили су најприје поједини [[свештеник|свештеници]], а још више [[монаштво|калуђери]], који су заједно са народом долазили из [[Србија|Србије]] или из [[Босна|Босне]]. Тада настају и [[манастир]]и [[Манастир Пакра|Пакра]] и [[Манастир Ораховица|Ораховица]], као и [[Манастир Дејановац|Дејановац]] или [[Манастир Крушковац|Крушковац]] код данашњих [[Окучани|Окучана]]. Са обновом [[Пећка патријаршија|Пећке патријаршије]] (1557) оснива се првопрва српскосрпска владичанствоепархија на тлу [[Славонија|Славоније]] — '''ПожешкоПожешка владичанствоепархија'''. Први помен о ПожешкогПожешкој владичанстваепархији налази се у записима на рукописним књигама [[Манастир Ораховица|манастира Ораховице]] из [[1585]]. године, када је забиљеженозабележено и име тадашњег пожешког владикемитрополита [[Јосиф (митрополит пожешки)|Јосифа]]. Почевши од [[1590]]. године, у изворимаитворима се помиње пожешки владикамитрополит [[Василије (митрополит пожешки)|Василије]] који је [[1595]]. године пребјегаопребегао у сусједнусуседну хабзбуршку Горњу Славонију (Словиње) и тамо постао први владика православних Срба на подручју [[Вараждински генералат|Вараждинског генералата]]. У српским поменицима из 16. и 17. вијекавека забиљеженазабележена су и имена пожешких владикамитрополита [[Софроније (митрополит пожешки)|Софронија]] и [[Григорије (митрополит пожешки)|Григорија]]. На основу турских извора зна се и за пожешког владикумитрополита [[Стефан (митрополит пожешки)|Стефана]] из [[1641]]. године. Није тачно утврђено сједиштеседиште пожешких владика — [[Пожега (Славонска)|Пожега]] или [[манастир Ораховица]].<ref>[http://eparhija-slavonska.com/html/cirilica/eparhija.html Епархија славонска: Пожешка епархија] {{Wayback|url=http://eparhija-slavonska.com/html/cirilica/eparhija.html |date=20140730192500}}, 4. август 2014.</ref> Пожешка епархија је сигурно постојала до [[1688]]. односно до заузећа [[Славонија|Славоније]] од стране [[Хабзбурзи|Хабзбурговаца]].

[[Датотека:Pozega pakrac 1606 sr.png|мини|270п|десно|Турски санџаци, [[Пакрачки санџак|Пакрачки]] и [[Пожешки санџак|Пожешки]], у 16. и 17. вијекувеку]]

[[Датотека:Sclavonia_Croatia_Bosnia_Dalmatia_1643-50.jpg|мини|270п|десно|Карта из средине 17. вијекавека, са назначеним називом "Rascia" на подручју турске Славоније]]

Велике невоље које је славонском становништву донио велики [[Велики турски рат|Аустријско-турски рат]] ([[1683]]—[[1699]]) нису поштедјели ни српску цркву у [[Славонија|Славонији]]. Постепеним ослобађањем које је ишло од запада према истоку омогућено је [[Манастир Марча|марчанским]] [[Гркокатолицизам|унијатским]] владикамаепископима да покушају проширити своју надлежност и на православне [[Срби|Србе]] у ослобођеној [[Славонија|Славонији]].

[[Срби|Српски народ]] би тешко одолио овим унијатским насртајима да се пред јесен [[1690]]. није у [[Аустријско царство|Аустрији]] појавио српски патријарх [[Арсеније III Црнојевић]] са повластицама које је добио од цара [[Леополд I, цар Светог римског царства|Леополда I]], према којима је [[Срби]]ма била зајамчена слобода православне вјере. Убрзо послије првог покушаја у [[Славонија|Славонији]] патријарх [[Арсеније III Црнојевић|Арсеније]] је био истиснут, а у [[Пакрац]] је [[26. мај]]а [[1699]]. доведен поунијаћени владикаепископ [[Петроније Љубибратић]]. Он је у непосредној близини војног заповједникакоманданта подигао малу дрвену цркву, кућу за становање и уз њу капелу посвећену [[Благовести|Благовјестима]].

Године 1704, патријарх је од Јанићија, брата Петронијевог, купио за 1.000 форинти [[Владичански двор|владичанскиепископски двор]] и [[Црква (грађевина)|цркву]] са стваримаинвентаром, те лично преузео управу владичанствомепархијом правдајући то наредбомдекретом од [[1695]], по коме су [[Срем]] и [[Славонија]] остављени патријарху на управу као подручје под управомархидијецеза. Од [[1705]]. године [[Софроније Подгоричанин]] се водио као [[Викарни архијереј|помоћнивикарни владикаепископ]] патријарха [[Арсеније III Црнојевић|Арсенија]] и тек на сабору у [[Крушевац|Крушевцу]] [[1708]]. када је послије смрти патријарха биран нови владикам[[митрополит]], издвојена је [[Славонија]] из подручја под управомархидијецезе и заједно са [[Осечко поље|Осјечким пољем]] организована у посебну — Пакрачку (по сједишту), данас СлавонскоСлавонску владичанствоепархију.<ref>[http://eparhija-slavonska.com/html/cirilica/eparhija.html Епархија славонска: Пакрачка епархија] {{Wayback|url=http://eparhija-slavonska.com/html/cirilica/eparhija.html |date=20140730192500}}, 4. август 2014.</ref>

Током [[18. вијеквек|18. вијека]]а највећи изазов новооснованомновооснованој владичанствуепархији било је [[Гркокатолицизам|унијаћење]]. Црква се борила стално и на више страна. ВладикаЕпископ [[Никифор Стефановић]] основао је средином [[18. вијеквек|18. вијека]]а богословију у [[Пакрац]]у. У то вријеме почиње и оснивање [[Срби|српских]] школа по селима [[епархија|владичанстваепархије]]. ВладикаЕпископ [[Кирил Живковић]] је посебно радио на унапређењу културе, па је основао владичанску [[Библиотека|библиотеку]]. У [[19. вијеквек|19. вијеку]]у и првој половини [[20. вијеквек|20. вијека]]а владикеепископи су углавном поклањали пажњу унапређењу културе и [[Образовање|образовања]] код мјесних [[Срби|Срба]], а посебно развоју [[Богословија у Пакрацу|богословије у Пакрацу]].

Током [[Други светски рат|Другог свјетског рата]] владичанство[[епархија]] и њени вјерници преживјели су најцрње дане. Велики број [[Срби|Срба]] је побијен, а цркве и манастири оштећени или порушени. ПослијеПосле рата дошло је вријеме духовне и градитељске обнове овогове мученичкогмученичке владичаснтваепархије. Обновљени су бројни храмови ([[Окучани]], [[Нова Градишка]], [[Јасеновац]] и др.). Међутим, под притиском [[Савез комуниста Југославије|комунистичког режима]], вишедесетљетнихвишедеценијска обнова није успјела у потпуности да надокнади уништено у [[Други светски рат|Другом свјетском рату]].

Од [[1959]]. владичанстуепархији је враћен стари назив ''СлавонскоСлавонска''. ЊенеЊени владикеепископи су билебили: [[Емилијан Мариновић]] (1951—1982), [[Лукијан Пантелић]] (1985—1999), [[Сава Јурић]] (1999—2013) и [[Јован Ћулибрк]] (од 2014).

СлавонскоСлавонска владичанствоепархија је ималоимала сједиште у [[Пакрац]]у. Услијед рата (од [[1991]]) владикаепископ, свештенство и народ углавном су избјегли. Било је 78 парохија, 71 црквена општина, 45 свештеника и три манастира ([[Манастир Ораховица|Ораховица]], [[Манастир Пакра|Пакра]], [[Црква Свете Ане|Света Ана]]).

Књижно и умјетничко црквено благо из [[Пакрац]]а је сачувано захваљујући Хрвату Ивану Хитију који се јануара [[1992]]. заложио да се разбацане драгоцјеностидрагоцености пренесу у Универзитетску библиотеку у [[Загреб]]у. За овај подухват га је јануара [[2013]]. одликовала [[Српска православна црква]] Орденом Светог цара Константина.<ref>[http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Odlikovan-Hrvat-koji-je-spasao-srpsko-crkveno-blago.sr.html Одликован Хрват који је спасао српско црквено благо („Политика“, 21. фебруар 2013)]</ref>

ПосљедњихПоследњих година се ради на враћању владичанскеепархијске управе у [[Пакрац]], гдјегде су [[Славонија|славонске]] [[Владика|владике]] столовале вјековимавековима. Тренутно се ту обнављају [[саборна црква]] и [[владичански двор]], тешко страдали током посљедњегпоследњег рата у [[Хрватска|Хрватској]]<ref>http://www.spc.rs/sr/povratiti_staru_slavu_pakrachkoslavonske_episkopije</ref>.

== ВладикеЕпископи ==

=== ВладикеЕпископи пакрачкепакрачки ===

* [[Василије Рајић]] (1710—1714), био је претходно старјешинаегзарх патријарху Арсенију III Чарнојевићу;

* [[Никифор Стефановић]] (1721—1743), родом из Гргуреваца у Срему, да оставку, умро 1750. године у Пакрацу, гдјегде је сахрањен у храму Св. Тројице

| [[Вићентије Јовановић Видак]] (1757—1759), управљаоадминистрирао владичанствомепархијом.

* [[Дамаскин Грданички]] (1945—1951), управљаоадминистрирао владичанствомепархијом.

=== ВладикеЕпископи славонскеславонски ===

| патријарх српски [[Патријарх српски Иринеј|Иринеј]] (2013—2014), управљаоадминистрирао владичанствомепархијом

== Манастири и имања ==

Пакрачко-славонскославонска владичанствоепархија је подјељеноподељена на 3 Намјесништваархијерејска намесништва:

# [[НамјесништвоАрхијерејско намесништво пакрачко-даруварско]], са сједиштемседиштем у [[Пакрац]]у;

# [[НамјесништвоАрхијерејско намесништво подравско слатинско]], са сједиштемседиштем у [[Слатина (Подравска)|Подравској Слатини]];

# [[НамјесништвоАрхијерејско намесништво бродско-пожешко]], са сједиштемседиштем у [[Славонски Брод|Славонском Броду]];

== ИзвориРеференце ==

== КњижевностЛитература ==