Момчило Крајишник — разлика између измена

{{Инфокутија Политичар |ијек=да

| функција_1 = 1. [[предсједникПредсједник Народне скупштине Републике Српске]]

Завршио је студије и магистрирао на Економском факултету у Сарајеву. У политику се укључио у вишестраначком систему као финансијски директор радне организације у оквиру компаније „Енергоинвест”. Био је један од пионира СДССдс-а. На изборима 1990. био је изабран за посланика на листи СДС-а, а одмах затим и за предсједника Народне скупштине БиХ. Био је предсједникпредседник [[Скупштина СР Босне и Херцеговине|Скупштине СР Босне и Херцеговине]] у периоду између 21. децембра 1990. и 7. априла 1992. године. На функцији „спикера парламента” показао се као врло вјешт, стрпљив и упоран парламентарац. Био је познат по дугим тактичким паузама, којим је често прекидао напету атмосферу и бурне полемике међу посланицима националних странака. И у вишенационалној јавности је стекао репутацију сталоженог и мирољубивог српског политичара. Након вишеструке мајоризације од стране коалиције СДА-ХДЗ и демонстративног изласка српских посланика из Скупштине БиХ, Момчило Крајишник је 25. октобра 1991. био изабран и за предсједника Скупштине српског народа БиХ. Исту функцију, убрзо преименовану у предсједник Народне скупштине РС, обављао је све до првих посљератнихпослијератних избора 1996. године. Момчило Крајишник је био, дакле, први предсједник [[Народна скупштина Републике Српске|Народне Скупштине Републике Српске]] у периоду 25. октобар 1991. све до маја 1996. године. Без обзира на формални значај те функције, владало је опште мишљење да је уз Караџића најутицајнији политичар у РС. Крајишник је уочи и током рата интензивно дјеловао и као један од српских представника у политичким и мировним преговорима, када су га међународни посредници због његове непопустљивости описали као „Mr. No”.

Притворен је у затвору [[Хашки трибунал|Међународног кривичног суда за бившу Југославију]] (Хашки трибунал) у [[Хаг]]у. Иако Крајишник никада није обављао неку извршну функцију, као члан ратногРатног предсједништва по функцији оптужен је за ратне злочине прогона мањина, [[етничко чишћење]], [[геноцид]] и сл. у [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]].

Дана [[27. септембар|27. септембра]] [[2006]]. пред Хашким трибуналом је проглашен кривим за истребљење, убиства, прогоне на политичкој, расној или верској основи, депортације и нечовечно поступање као и злочине против човјечностичовечности, али не и за геноцид. Осуђен је на 20 година [[затвор]]а. Након што је одлежао две трећине казне, нешто у истрази у Шевенингену, нешто у британским затворима, Крајишник је пуштен на слободу 30. априла 2013. године.<ref>{{Cite web|url=http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/402239/Krajisnik-od-danas-na-slobodi |title=Крајишник од данас на слободи („Блиц“, 30. август 2013) |accessdate=30. 08. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130902174127/http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/402239/Krajisnik-od-danas-na-slobodi |archive-date=02. 09. 2013 |url-status=dead }}</ref>