Шеста београдска гимназија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
мНема описа измене
Ред 14:
Школа је 2013. године свечано прославила 80 година постојања.<ref>[http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2013&mm=12&dd=07&nav_category=12&nav_id=786461 80 година Шесте гимназије (Б92, 7. децембар 2013)]</ref>
 
== ПочетциПочеци<ref>О историји школе: [http://vigimnazija.edu.rs/?page_id=68 "Историјат школе"], 10.12.2019.</ref> ==
Указом краља Александра Првог од 28. октобра 1933. године настала је Шеста непотпуна мушка реална гимназија у Београду. Од тада, до данас „Шеста“, по чему је најпрепознативија. Краљевим указом за директора је именован Станислав Н. Вулић. Наставни кадар чинили су професори који су постављени премештањем из других места или допуњавали фонд из других гимназија. Иако је била мушка гимназија по оснивању, ипак је имала и женска одељења (прве године уписано је  четири мушких и исто толико женских одељења). Школа је усељена 5. децембра 1933. године у зграду у улици Војводе Драгомира број 5. Опремљеност за наставу је била задовољавајућа. Школска библиотека имала је 200 књига. Школски фонд и Фонд за здравствену заштиту ученика служили су за помоћ најсиромашнијим ученицима. У школи су се поред државних празника прослављали и верски празници. Ученици су били присутни у свим таквим манифестацијам у граду. Значајан траг оставила је књижевна дружина „Полет“ и ђачко удружење „Горштак“ који су деловали у школи.   Надзор над радом школе вршило је Министарство просвете. У првим годинама постојања школе приметан је био велики број ученика по одељењима, па је гимназија 1936. године пресељена у улицу Краља Александра 77 ( то је на месту данашње зграде Општине Звездара). Број одељења достигао је број 40. То је био повод да се подигне нова школска зграда. Полажући повељу у темеље зграде тадашњи директор Вулић је истакао  СВЕТЛОСТ, ЉУБАВ и ЖИВОТ као водиље у будућем раду гимназије. То је било 14. маја 1939. године у улици Јована Петковића број 9. у 9 сати пре подне. Зграда је требало да буде велика грађевина. Предвиђено је да има приземље и два спрата, да располаже учионицама и кабинетима, канцеларијама и две велике дворане. Земљиште на тзв. Брунцлиховом имању уступила је општина града Беогрда. Пројектант је био архитекта Зрнић.