Магнус III Босоноги — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Уклањање сувишних унутрашњих веза
Нема описа измене
Ред 39:
Постојање патријархалног ропства код Норвежана допринело је образовању родовске аристократије. У Норвешкој се запажају и први кораци феудализма који су нам познати из историје других земаља. Али напред побројени услови задржавали су у Норвешкој процес феудализације {{sfn|Удаљцов|Космински|Вајнштајн|1950|p=324}}.
 
Међутим, укупно гледано, изгледа да феудални систем није био доминантан у Норвешкој. Тамо су постојали племићи који су држали феуде, али је племство као целина своју моћ црпло из алодијалних земаља. [[војска|Војна]] служба коју су племићи били дужни да врше и употреба страних титула као што је барон, витез и штитоноша, пружили су лажну феудалну представу друштва које у суштини то није било. Одсуство властеоског система било је још упадљивије. Феудалци и племићи нису имали право суђења, осим ако се небине би десило да држе као феуд неку службу у краљевској управи, што је био чест случај у Норвешкој; ипак право суђења било је признато као јавна служба тако да није било везано са поседовање земље. Мада је [[црква]], заједно са племством, уживала право пореског имунитета, прелатски поседи нису имали статус [[феуд]]а {{sfn|Пејнтер|1997|p=220}}.
 
== Јачање цркве ==