Моћ — разлика између измена

* За [[Бертранд Расел|Бертрана Расела]] моћ је „основни појам у друштвеним наукама у истом смислу у коме је енергија основни појам у физици“. Концепт моћи се, по Раселу, ограничава на „продукцију намераваних учинака“.<ref>Bertrand Russel, POWER: A NEW SOCIAL ANALYSIS, Uniwin Reperbacks, London, Sydney, Wellington (1988). pp. 9 i 25.</ref>{{sfn|Чупић|2002|pp=84–85}}

* За [[Феликс Опенхајм|Феликса Опенхајма]], пак, моћ је способност утицаја, ограничавања или кажњавања. Поседовати моћ значи „бити способан подредити друге нечијој контроли, односно ограничити њихову слободу."<ref name="Enciklopedija političke kulture"/>{{sfn|Чупић|2002|pp=85}}{{напомена|Феликс Опенхајм сматра да његова дефиниција „покрива убеђивање (рационално и преваром), подстицање и застрашивање (укључујући манипулисање и 'неодлуке')“. Он такође даје преглед различитих тумачења моћи.<ref>Felix Oppenheim, POLITICAL CONCEPTS, Basil Blackwell, Oxford (1981). pp. 29–51.</ref>{{sfn|Чупић|2002|pp=103}}}}

* Значајно је поменути и одређење моћи Петера Бахрана и Мортона С. Бараца. По њима, „у оној мери у којој нека особа или група — свесно или несвесно — ствара или учвршћује препреке јавном претресању сукоба око мера политике, та особа или група има моћ“.<ref>{{Cite book|author=Peter Bachrach and Morton S. Baratz|chapter=TWO FACES OF POWER|title=POWER|editor=John R. CHAMPLIN|publisher= Artherton Press|location=New York|year=1971|id=|pages=122}}</ref> Њихово схватање моћи ослоњено је, или на принуду, или на утицај, или на ауторитет, или на манипулацију.{{sfn|Чупић|2002|pp=85}}

* За разлику од оваквог (изнад) схватања моћи, схватање [[Талкот Парсонс|Талкота Парсонса]] ослоњено је на ауторитет, сагласност и реализацију колективних циљева. Моћ је према Парсонсу, „уопштена способност да се обезбеди извршавање важећих обавеза од стране јединица у систему колективне организације, где се те обавезе легитимизују позивањем на њихову везу с колективним циљевима и где у случају непристајања може да се очекује привола путем негативних ситуационих санкција — ма каквим посредством се та правила вршила“.<ref>Talcott Parsons, SOCIOLOGICAL THEORY AND MODERN SOCIETY, The Free Press. New York, Collier - Masmillan, London. (1967). pp. 308</ref>{{sfn|Чупић|2002|pp=85}} Још треба додати да Парсонс моћ схвата „као успешан медиј за мобилисање предузетих или утврђених обавеза у интересу успешног колективног делања“.<ref>Talcott Parsons, SOCIOLOGICAL THEORY AND MODERN SOCIETY, The Free Press. New York, Collier - Masmillan, London. (1967). pp. 331</ref> Свака претња силом без легитимације или оправдања не може се, по њему, назвати употребом моћи.{{sfn|Чупић|2002|pp=85}}<ref name="Enciklopedija političke kulture"/>