Народноослободилачка борба народа Југославије — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 33:
=== Априлски рат и окупација ===
{{Главни чланак|Војни пуч од 27. марта 1941.|Априлски рат|Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату}}
Потписивање протокола о приступању [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] [[Тројни пакт|Тројном пакту]], који су потписали председник Владе [[Драгиша Цветковић]] и министар иностраних послова [[Александар Цинцар-Марковић]] [[25. март]]а [[1941]]. године у [[Беч]]у, изазвало је велико незадовољство народа. Група официра, предвођена [[генерал]]ом [[Душан Симовић|Душаном Симовићем]], извела је у ноћи [[26. март|26]]/[[27. март]]а [[Војни пуч од 27. марта 1941.|војни пуч]] којим је збачена Влада и Намесништво, на челу с кнезом [[павле Карађорђевић|Павлом]], а краљ [[Петар II Карађорђевић|Петар II]] проглашен пунолетним и постављен на престо.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|pp=25—28}}
 
Народ је масовним демонстрацијама у [[Београд]]у и другим већим градовима [[Југославија|Југославије]] поздравио војни пуч и обарање Владе. Главне пароле биле су „''Боље рат него пакт''“ и „''Боље гроб него роб''“. Иако званично није иступила из Тројног пакта, нова влада се плашила напада [[Трећи рајх|нацистичке Немачке]], мада ништа конкретно није предузела за одбрану земље. На вест да је у Југославији извршен државни удар, [[Адолф Хитлер]] је наредио да се поред планираног напада на [[Грчка|Грчку]] симултано изведе и напад на Југославију.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|pp=25—28}}
 
[[Априлски рат|Напад на Југославију]] почео је, без објаве рата [[6. април]]а 1941. године, [[бомбардовање Београда (1941)|бомбардовањем Београда]] и општим нападом са територија свих суседних земаља (изизев Грчке). У дванаестодневом рату оружане снаге Краљевине Југославије су претрпеле потун пораз. Краљ и Влада су [[15. април]]а побегли из земље, а два дана касније је потписана капитулација.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|pp=25—28}}
 
Одмах по уласку немачких јединица у [[Загреб]], [[10. април]]а 1941. године, [[Славко Кватерник]] је, у име [[Усташе|усташког]] поглавника [[Анте Павелић]]а, прогласио [[Независна Држава Хрватска|Независну Државу Хрватску]], која се простирала на територији данашње [[Хрватска|Хрватске]], [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]] и [[Срем]]а. [[Словенија|Словенију]] су поделили [[Краљевина Италија|Италијани]] и [[Трећи рајх|Немци]], [[Бачка|Бачку]] и [[Нови Сад]] добили су [[Мађари]], [[Банат]] [[Румуни]], [[Бугари]] су добили већи део [[Република Македонија|Македоније]] и део југоисточне [[Србија|Србије]], Италијани су добили [[Косово и Метохија|Косово]] и преостали део Македоније и припојили тзв. „[[Велика Албанија|Великој Албанији]]“. [[Црна Гора]] је постала Италијански протекторат. Преостали део Србије је био организован у тзв. државу под генералом [[Милан Недић|Миланом Недићем]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|pp=25—28}}{{sfn|Leksikon NOR 2|1980|pp=777—783}}
 
[[Датотека:Plakat NOVJ.jpg|мини|лево|200п|Плакат „Позив на устанак“]]