Народноослободилачка борба народа Југославије — разлика између измена

[[Савез комуниста Југославије|Комунистичка партија Југославије]] указивала је на опасност од [[Фашизам|фашистичке]] агресије на [[Краљевина Југославија|Краљевину Југославију]], још од [[1938]]. године када је [[Немачка]] извршила [[аншлус|аншлус Аустрије]]. На [[Пета земаљска конференција КПЈ|Петој земаљској конференцији КПЈ]], одржаној октобра [[1940]]. године у [[Загреб]]у, оцењено је да у насталој ситуацији неопходно спречити увлачење [[Југославија|Југославије]] у рат и при [[Централни комитет|Централном комитету]] је формирана Војна комисија, која је имала задатак припрема отпор на војном плану и успостави контакте с антифашистички оријентисаним официрима у југословенској краљевској војсци.{{sfn|Leksikon NOR 2|1980|pp=508—512}}

КПЈ је оштро протестовала и против одлуке владе Цветковић-Мачек о приступању Југославије [[Тројни пакт|Тројном пакту]]. Одмах после [[Војни пуч од 27. марта 1941.|војног пуча од 27. марта]], комунисти су тражили да се организује одбрана земље, пусте сви политички затвореници и да се ухапсе сви профашистички настројени политичари. У данима [[Априлски рат|напада Сила Осовине]] на Југославију КПЈ је позивала своје чланове, чланове [[Савез комунистичке омладине Југославије|СКОЈСавеза комунистичке омладине Југославије]]-а, раднике и сељаке да се добровољно јављају у војску и бране земљу. [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] и месне организације су захтевале од војних команди да се наоружају радници и омладина.{{sfn|Leksikon NOR 2|1980|pp=508—512}}

На седници Политбироа ЦК КПЈ, [[15. април]]а [[1941]]. године у Загребу, указано је на неизбежност капитулације Југославије и одлучено да се даља борба против окупатора настави. На седници је формиран Војни комитет на чијем се челу налазио генерални секретар КПЈ [[Јосип Броз Тито]]. У Прогласу који је тада издат осуђено је стварање квинслишке [[Независна Држава Хрватска|НДХ]] и истакнуто ''да ће комунисти и радничка класа Југославије бити у првим редовима борбе и у њој истрајати до коначне победе''.{{sfn|Leksikon NOR 2|1980|pp=508—512}}{{sfn|Leksikon NOR 2|1980|p=7142}}

У Прогласу поводом [[1. мај]]а ЦК КПЈ је истакао да ће КПЈ организовази и предводити борбу народа против окупатора и домаћих издајника. Почетком маја у Загребу је одржано саветовање ЦК КПЈ, којем су присуствовали сви престваници националних и покрајинских руководства КПЈ (изузев из [[Република Македонија|Македоније]]). На саветовању је константовано да је неопходно окупити најшире народне масе, без обзира на политичке, националне и верске и друге разлике у једниствени народноослободилачки фронт. Одлучено је и да се по узору на Војни комитет при ЦК КПЈ формирају војни комитети при свим партијским руководствима у земљи.{{sfn|Leksikon NOR 2|1980|pp=508—512}}{{sfn|Leksikon NOR 2|1980|p=716}}

У другој половини [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1941.|маја 1941.]] Јосип Броз Тито и једна део чланова Политбироа ЦК КПЈ су прешли из Загреба у [[Београд]], чиме је он постао центар развијања устанка. Током маја и [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1941.|јуна 1941.]] године, у Југославији, је створена мрежа војних комитета при руководствима КПЈ која су радила на припреми устанка. Они су прикупљали оружје, муницији, санитетски материјал, стварали упоришта у квинслишким формацијама, одабирали и припремали људство за формирање партизанских одреда, организовали војне и санитетске курсеве и обавештајну службу. У већим градовима организоване су илегалне ударне групе које су изводиле саботаже и диверзије. Посебна пажња посвећена је повратку у земљу [[југословени у Шпанском грађанском рату|учесника шпанског грађанског]], који су се налазили по логорима у [[Француска|Француској]].{{sfn|Leksikon NOR 2|1980|pp=508—512}}{{sfn|Leksikon NOR 2|1980|p=716}}