Народноослободилачка борба народа Југославије — разлика између измена

После [[Операција Барбароса|напада Сила Осовине на Совјетски Савез]], [[22. јун]]а [[1941]]. године, Политбиро [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] је одржао хитну седницу и упутио проглас народима Југославије у коме их је позивао на оружану борбу против окупатора. Само неколико дана затим, [[27. јун]]а, на седници Политбироа ЦК КПЈ формиран је [[Врховни штаб НОВЈ|Главни штаб Народноослободилачких партизанских одреда Југославије]], за чијег је команданта изабран гегерални секретар [[Савез комуниста Југославије|КПЈ]] [[Јосип Броз Тито]].{{sfn|Leksikon NOR 2|1980|pp=716}}

На [[Седница ЦК КПЈ 4. јула 1941.|седници Политбироа ЦК КПЈ]] одржаној [[4. јул]]а 1941. године [[Музеј 4. јули|у вили]] [[Владислав С. Рибникар|Владислава Рибникара]] у [[Београд]]у, одлучено је да се од саботажа и диверзија пређе на општи устанак и да [[мали рат|партизански рат]] буде основна форма развијања устанка. Састанку су присуствовали: Јосип Броз Тито, [[Александар Ранковић]], [[Милован Ђилас]], [[Светозар Вукмановић|Светозар Вукмановић Темпо]], [[Иво Лола Рибар]], [[Сретен Жујовић]] и [[Иван Милутиновић]]. На састанку су поједини чланови [[Централни комитет|ЦК]] упућени у разне крајеве земље ради помоћи у организовању и руковођењу оружаном борбом.{{sfn|Leksikon NOR 2|1980|pp=716}}

* '''Србија''' ([[7. јул]]) -— мањи оружани сукоби, до којих је долазило у периоду мај-јун, прерасли су 7. јула, после акције Рађевачке партизанске чете под командом [[Жикица Јовановић Шпанац|Жикице Јовановића Шпанца]] у [[Бела Црква (Крупањ)|Белој Цркви]], у масовни устанак, који се развио током августа и септембра и проширио на територију читаве [[Србија|Србије]].{{sfn|Leksikon NOR 2|1980|pp=716}}

* '''Црна Гора''' ([[13. јул]]) - почетне акције партизанских одреда прерасле су 13. јула у општенародни устанак (тзв. ''[[Тринаестојулски устанак]]'') у коме је за неколико дана ослобођен већи део [[Црна Гора|Црне Горе]] (изузев градова) и заробљено 4.000 италијанских војника.<ref name="VE">[[Војна енциклопедија]] (књига 5). Београд 1975. година</ref> Иако је устанак убрзо угушен, он је имао великог подстицаја за даље ширење [[Црна Гора у Народноослободилачкој борби|НОБ-а у Црној Гори]].{{sfn|Leksikon NOR 2|1980|pp=716}}

* '''Словенија''' ([[22. јул]]) - оружане акције партизанских чета отпочеле су 22. јула у [[Горењска|Горењском]] и [[Штајерска (Словенија)|Штајерској]], а током августа прошириле су се на територију читаве [[Словенија|Словеније]].{{sfn|Leksikon NOR 2|1980|pp=716}}

* '''Босна и Херцеговина''' ([[27. јул]]) - још у току јуна месеца у [[Херцеговина|Херцеговини]] је дошло до оружаних борби између припадника [[Срби|српског народа]] и [[Усташе|усташа]]. Масовни устанак отпочео је 27. јула нападом и ослобођењем [[Дрвар]]а, а убрзо је обухватио [[Босанска Крајина|Босанску крајину]] и читаву [[Босна и Херцеговина|БиХ]]. Ослобођени су градови: [[Босанско Грахово]], [[Гламоч]], [[Мркоњић Град|Мркоњић град]], [[Власеница]], [[Сребреница]], [[Маглај]] и др.{{sfn|Leksikon NOR 2|1980|pp=716}}

* '''Хрватска''' (27. јул) - прва жаришта устанка створена су током јула и августа на подручју [[Лика|Лике]], [[Кордун]]а, [[Банија|Баније]] и [[Славонија|Славоније]], а касније и у [[Далмација|Далмацији]] и [[Горски котар|Горском котару]]. Прва већа устаничка акција изведена је 27. јула нападом герилских одреда на [[Срб (Грачац)|Срб]]. У [[Хрватска|Хрватској]] је 22. јуна формиран и први [[Партизански одреди Југославије|партизански одред]] у Југославији - [[Сисачки партизански одред]].{{sfn|Leksikon NOR 2|1980|pp=716}}

* '''Македонија''' ([[11. октобар]]) - устанак је каснио због става [[Методије Шаторов|Методија Шаторова]] да ПК КПЈ за Македонију прикључи [[Бугарска комунистичка партија|Бугарској КП]]. После образовања новог Покрајинског комитета у току августа и септембра формирана су три партизанска одреда. Нападом [[Прилепски партизански одред Гоце Делчев|Прилепског партизанског одреда]] на [[Прилеп]], 11. октобра, отпочео је оружани устанак.{{sfn|Leksikon NOR 2|1980|pp=716}}

[[Партизански одреди Југославије|Партизански одреди у Југославији]] су, током лета 1941. године, нанели озбиљне ударце окупаторским и квинслишким снагама и запленили већу количину оружја. То је омогућило даље нарастање и бројно јачање партизанских одреда, који су од неколико десетина израсли у јединице са више стотина бораца. Стварањем слободних територија, многе комуникације биле су пресечене или изложене нападима. Због диверзантских активности на комуникацијама, окупатори и квинслинзи су били присиљени да одвајају знатне снаге за њихово обезбеђење.{{sfn|Leksikon NOR 2|1980|pp=718}}

У Београду, [[Загреб]]у, [[Љубљана|Љубљани]], [[Ниш]]у, [[Сплит]]у, [[Мостар]]у, [[Сарајево|Сарајеву]], [[Земун]]у и другим градовима уништавани су важни објекти, паљена транспортна средства, вршени атентати и др. Ударне и диверзантске гупе су вршиле напада на окупаторске војнике и официре, патроле, страже, уништавале су складишта, хангаре, ослобађале таоце и заробљенике, рушили су железничке пруге, кидале телефонске и телеграфске жице и др. Посебан значај имале су мање Ударне групе сачињене од 2-3 особе, углавном омладинаца.{{sfn|Leksikon NOR 2|1980|pp=718}}