Народноослободилачка борба народа Југославије — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 74:
{{Главни чланак|Ужичка република|Саветовање у Столицама}}
[[Датотека:Uzicka republika-sr.png|мини|Ужичка република|250px]]
Током лета [[1941]]. године створено је неколико слободних територија. Највећа и најпознатија слободна територија била је тзв. ''[[Ужичка република]]'', формирана током августа и септембра 1941. Налазила се налазила на простору западне Србије и [[Шумадија|Шумадије]] и обухватала скоро сву област између [[Дрина|Дрине]], [[Сава|Саве]], [[Београд]]а, [[Смедерево|Смедерева]] и [[Јужна Морава|Јужне Мораве]] (око 2/3 целокупне територије уже [[Србија|Србије]]). Била је повезана са слободним територијама у источној [[Босна|Босни]], [[Санџак (област)|Санџак]]у, јужној и источној Србији. На овом простору били су ослобођени градови: [[Ужице]], [[Чачак]], [[Горњи Милановац]], [[Крупањ]], [[Лозница]], [[Бајина Башта]] и [[Пожега]], а изоловани окупаторски гарнизони у [[Шабац|Шапцу]], [[Ваљево|Ваљеву]], [[Краљево|Краљеву]], [[Крагујевац|Крагујевцу]], као и нека места дуж пруге Београд-Ниш. На ову слободну територију дошао је, половином септембра, део [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] и [[Врховни штаб НОВЈНОВ и ПОЈ|Главног штаба НОПОЈ-а]] и [[Јосип Броз Тито]]. Послебан значај на јачање НОБ-а имало је [[Саветовање у Столицама|саветовање Главног штаба]], које је одржано [[26. септембар|26. септембра]] у Столицама, на којем су дате смернице за даље развијањразвијање и јачање устанка. Ова слободна територија изгубљена је у тешким борбама током [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]], крајем новембра и почетком децембра.{{sfn|Leksikon NOR 2|1980|pp=718}}{{sfn|Leksikon NOR 2|1980|pp=1168—1169}}
 
Слободна територија у [[Црна Гора|Црној Гори]] створена је током [[Тринаестојулски устанак|Тринаестојулског устанка]] и обухватала је 3/4 њене територије, са градовима [[Андријевица]], [[Грахово (Никшић)|Грахово]], [[Жабљак]], [[Колашин]], [[Бијело Поље]], [[Беране]] и [[Даниловград]]. Ова територија се делимично одржала и после италијанске јулске офанзиве и постојала је све до пролећа [[1942]]. године. У оружаном устанку током јула и августа 1941. године створена је пространа слободна територија у западној Босни (називана и ''[[Дрвар у Народноослободилачкој борби#Дрварска република|Дрварска република]]''), средњој и источној Босни. Оне су биле међусобно повезане, али су се знатно смањиле појавом [[Југословенска војска у отаџбини|четника]] и нападом [[Краљевина Италија|италијански]], [[Усташе|усташких]] и [[Хрватско домобранство (НДХ)|домобранских]] снага, почетком септембра 1941. године. Током јула и августа у [[Хрватска|Хрватској]] су створене слободне територије на подручју: [[Лика|Лике]], [[Кордун]]а, [[Банија|Баније]], [[Горски котар|Горског котара]], [[Далмација|Далмације]] и [[Славонија|Славоније]]. Оне су се смањиле после напада италијанских, усташких, домобранских и четничких снага у јесен 1941. године. Најорганизованија слободна територија у Хрватској била је на Кордуну. У [[Словенија|Словенији]] је образована мања слободна територија на подручју [[Горењска|Горењског]] у децембру 1941. која је крајем месеца изгубљена у нападу немачких снага.{{sfn|Leksikon NOR 2|1980|pp=718}}
 
=== Прва непријатељска офанзива ===