Народноослободилачка борба народа Југославије — разлика између измена

Потписивање протокола о приступању [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] [[Тројни пакт|Тројном пакту]], који су потписали председник Владе [[Драгиша Цветковић]] и министар иностраних послова [[Александар Цинцар-Марковић]] [[25. март]]а [[1941]]. године у [[Беч]]у, изазвало је велико незадовољство народа. Група официра, предвођена [[генерал]]ом [[Душан Симовић|Душаном Симовићем]], извела је у ноћи [[26. март|26]]/[[27. март]]а [[Војни пуч од 27. марта 1941.|војни пуч]] којим је збачена Влада и Намесништво, на челу с кнезом [[павле Карађорђевић|Павлом]], а краљ [[Петар II Карађорђевић|Петар II]] проглашен пунолетним и постављен на престо.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|pp=25—28}}

[[Априлски рат|Напад на Југославију]] почео је, без објаве рата [[6. април]]а 1941. године, [[бомбардовање Београда (1941)|бомбардовањем Београда]] и општим нападом са територија свих суседних земаља (изизев Грчке). У дванаестодневом рату оружане снаге Краљевине Југославије су претрпеле потун пораз. Краљ и Влада су [[15. април]]а побегли из земље, а два дана касније је потписана капитулација.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|pp=25—28}}{{sfn|Leksikon NOR 2|1980|pp=714}}{{sfn|Vojna enciklopedija|1973|p=770}}

[[Савез комуниста Југославије|Комунистичка партија Југославије]] указивала је на опасност од [[Фашизам|фашистичке]] агресије на [[Краљевина Југославија|Краљевину Југославију]], још од [[1938]]. године када је [[Немачка]] извршила [[аншлус|аншлус Аустрије]]. На [[Пета земаљска конференција КПЈ|Петој земаљској конференцији КПЈ]], одржаној октобра [[1940]]. године у [[Загреб]]у, оцењено је да у насталој ситуацији неопходно спречити увлачење [[Југославија|Југославије]] у рат и при [[Централни комитет|Централном комитету]] је формирана Војна комисија, која је имала задатак припрема отпор на војном плану и успостави контакте с антифашистички оријентисаним официрима у југословенској краљевској војсци.{{sfn|Leksikon NOR 2|1980|pp=508—512}}{{sfn|Vojna enciklopedija|1973|p=770}}

КПЈКомунистичка партија је оштро протестовала и против одлуке владе[[Друга влада Драгише Цветковића|Владе Цветковић-Мачек]] о приступању Југославије [[Тројни пакт|Тројном пакту]]. Одмах после [[Војни пуч од 27. марта 1941.|војног пуча од 27. марта]], комунисти су тражили да се организује одбрана земље, пусте сви политички затвореници и да се ухапсе сви профашистички настројени политичари. У данима [[Априлски рат|напада Сила Осовине]] на Југославију КПЈ је позивала своје чланове, чланове [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]], раднике и сељаке да се добровољно јављају у војску и бране земљу. [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] и месне организације су захтевале од војних команди да се наоружају радници и омладина.{{sfn|Leksikon NOR 2|1980|pp=508—512}}{{sfn|Vojna enciklopedija|1973|p=770}}

На седници Политбироа ЦК КПЈ, [[15. април]]а [[1941]]. године у Загребу, указано је на неизбежност капитулације Југославије и одлучено да се даља борба против окупатора настави. На седници је формиран Војни комитет на чијем се челу налазио генерални секретар КПЈ [[Јосип Броз Тито]]. У Прогласу који је тада издат осуђено је стварање квинслишке [[Независна Држава Хрватска|НДХ]] и истакнуто ''да ће комунисти и радничка класа Југославије бити у првим редовима борбе и у њој истрајати до коначне победе''.{{sfn|Leksikon NOR 2|1980|pp=508—512}}{{sfn|Leksikon NOR 2|1980|p=7142}}{{sfn|Vojna enciklopedija|1973|p=770}}

У Прогласу поводом [[1. мај]]а ЦК КПЈ је истакао да ће КПЈ организовазиорганизовати и предводити борбу народа против окупатора и домаћих издајника. Почетком маја у Загребу је одржано саветовање ЦК КПЈ, којем су присуствовали сви престваници националних и покрајинских руководства КПЈ (изузев из [[Република Македонија|Македоније]]). На саветовању је константовано да је неопходно окупити најшире народне масе, без обзира на политичке, националне и верске и друге разлике у једниствени народноослободилачки фронт. Одлучено је и да се по узору на Војни комитет при ЦК КПЈ формирају војни комитети при свим партијским руководствима у земљи.{{sfn|Leksikon NOR 2|1980|pp=508—512}}{{sfn|Leksikon NOR 2|1980|p=716}}{{sfn|Vojna enciklopedija|1973|p=770}}

У другој половини [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1941.|маја 1941.]] Јосип Броз Тито и једна део чланова Политбироа ЦК КПЈ су прешли из Загреба у [[Београд]], чиме је он постао центар развијања устанка. Током маја и [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1941.|јуна 1941.]] године, у Југославији, је створена мрежа војних комитета при руководствима КПЈ која су радила на припреми устанка. Они су прикупљали оружје, муницији, санитетски материјал, стварали упоришта у квинслишким формацијама, одабирали и припремали људство за формирање партизанских одреда, организовали војне и санитетске курсеве и обавештајну службу. У већим градовима организоване су илегалне ударне групе које су изводиле саботаже и диверзије. Посебна пажња посвећена је повратку у земљу [[југословени у Шпанском грађанском рату|учесника шпанског грађанског]], који су се налазили по логорима у [[Француска|Француској]].{{sfn|Leksikon NOR 2|1980|pp=508—512}}{{sfn|Leksikon NOR 2|1980|p=716}}{{sfn|Vojna enciklopedija|1973|p=770}}

После [[Операција Барбароса|напада Сила Осовине на Совјетски Савез]], [[22. јун]]а [[1941]]. године, Политбиро [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] је одржао хитну седницу и упутио проглас народима Југославије у коме их је позивао на оружану борбу против окупатора. Само неколико дана затим, [[27. јун]]а, на седници Политбироа ЦК КПЈ формиран је [[Врховни штаб НОВЈ|Главни штаб Народноослободилачких партизанских одреда Југославије]], за чијег је команданта изабран гегерални секретар [[Савез комуниста Југославије|КПЈ]] [[Јосип Броз Тито]].{{sfn|Leksikon NOR 2|1980|pp=716}}{{sfn|Vojna enciklopedija|1973|p=771}}

На [[Седница ЦК КПЈ 4. јула 1941.|седници Политбироа ЦК КПЈ]] одржаној [[4. јул]]а 1941. године [[Музеј 4. јули|у вили]] [[Владислав С. Рибникар|Владислава Рибникара]] у [[Београд]]у, одлучено је да се од саботажа и диверзија пређе на општи устанак и да [[мали рат|партизански рат]] буде основна форма развијања устанка. Састанку су присуствовали: Јосип Броз Тито, [[Александар Ранковић]], [[Милован Ђилас]], [[Светозар Вукмановић|Светозар Вукмановић Темпо]], [[Иво Лола Рибар]], [[Сретен Жујовић]] и [[Иван Милутиновић]]. На састанку су поједини чланови [[Централни комитет|ЦК]] упућени у разне крајеве земље ради помоћи у организовању и руковођењу оружаном борбом.{{sfn|Leksikon NOR 2|1980|pp=716}}{{sfn|Vojna enciklopedija|1973|p=771}}

[[Партизански одреди Југославије|Партизански одреди у Југославији]] су, током лета 1941. године, нанели озбиљне ударце окупаторским и квинслишким снагама и запленили већу количину оружја. То је омогућило даље нарастање и бројно јачање партизанских одреда, који су од неколико десетина израсли у јединице са више стотина бораца. Стварањем слободних територија, многе комуникације биле су пресечене или изложене нападима. Због диверзантских активности на комуникацијама, окупатори и квинслинзи су били присиљени да одвајају знатне снаге за њихово обезбеђење.{{sfn|Leksikon NOR 2|1980|pp=718}}{{sfn|Vojna enciklopedija|1973|p=771}}

У Београду, [[Загреб]]у, [[Љубљана|Љубљани]], [[Ниш]]у, [[Сплит]]у, [[Мостар]]у, [[Сарајево|Сарајеву]], [[Земун]]у и другим градовима уништавани су важни објекти, паљена транспортна средства, вршени атентати и др. Ударне и диверзантске гупе су вршиле напада на окупаторске војнике и официре, патроле, страже, уништавале су складишта, хангаре, ослобађале таоце и заробљенике, рушили су железничке пруге, кидале телефонске и телеграфске жице и др. Посебан значај имале су мање Ударне групе сачињене од 2-3 особе, углавном омладинаца.{{sfn|Leksikon NOR 2|1980|pp=718}}{{sfn|Vojna enciklopedija|1973|p=771}}

Током лета [[1941]]. године створено је неколико слободних територија. Највећа и најпознатија слободна територија била је тзв. ''[[Ужичка република]]'', формирана током августа и септембра 1941. Налазила се налазила на простору западне Србије и [[Шумадија|Шумадије]] и обухватала скоро сву област између [[Дрина|Дрине]], [[Сава|Саве]], [[Београд]]а, [[Смедерево|Смедерева]] и [[Јужна Морава|Јужне Мораве]] (око 2/3 целокупне територије уже [[Србија|Србије]]). Била је повезана са слободним територијама у источној [[Босна|Босни]], [[Санџак (област)|Санџак]]у, јужној и источној Србији. На овом простору били су ослобођени градови: [[Ужице]], [[Чачак]], [[Горњи Милановац]], [[Крупањ]], [[Лозница]], [[Бајина Башта]] и [[Пожега]], а изоловани окупаторски гарнизони у [[Шабац|Шапцу]], [[Ваљево|Ваљеву]], [[Краљево|Краљеву]], [[Крагујевац|Крагујевцу]], као и нека места дуж пруге Београд-Ниш. На ову слободну територију дошао је, половином септембра, део [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] и [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Главног штаба НОПОЈ-а]] и [[Јосип Броз Тито]]. Послебан значај на јачање НОБ-а имало је [[Саветовање у Столицама|саветовање Главног штаба]], које је одржано [[26. септембар|26. септембра]] у Столицама, на којем су дате смернице за даље развијање и јачање устанка. Ова слободна територија изгубљена је у тешким борбама током [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]], крајем новембра и почетком децембра.{{sfn|Leksikon NOR 2|1980|pp=718}}{{sfn|Leksikon NOR 2|1980|pp=1168—1169}}{{sfn|Vojna enciklopedija|1973|p=772}}

Слободна територија у [[Црна Гора|Црној Гори]] створена је током [[Тринаестојулски устанак|Тринаестојулског устанка]] и обухватала је 3/4 њене територије, са градовима [[Андријевица]], [[Грахово (Никшић)|Грахово]], [[Жабљак]], [[Колашин]], [[Бијело Поље]], [[Беране]] и [[Даниловград]]. Ова територија се делимично одржала и после италијанске јулске офанзиве и постојала је све до пролећа [[1942]]. године. У оружаном устанку током јула и августа 1941. године створена је пространа слободна територија у западној Босни (називана и ''[[Дрвар у Народноослободилачкој борби#Дрварска република|Дрварска република]]''), средњој и источној Босни. Оне су биле међусобно повезане, али су се знатно смањиле појавом [[Југословенска војска у отаџбини|четника]] и нападом [[Краљевина Италија|италијански]], [[Усташе|усташких]] и [[Хрватско домобранство (НДХ)|домобранских]] снага, почетком септембра 1941. године. Током јула и августа у [[Хрватска|Хрватској]] су створене слободне територије на подручју: [[Лика|Лике]], [[Кордун]]а, [[Банија|Баније]], [[Горски котар|Горског котара]], [[Далмација|Далмације]] и [[Славонија|Славоније]]. Оне су се смањиле после напада италијанских, усташких, домобранских и четничких снага у јесен 1941. године. Најорганизованија слободна територија у Хрватској била је на Кордуну. У [[Словенија|Словенији]] је образована мања слободна територија на подручју [[Горењска|Горењског]] у децембру 1941. која је крајем месеца изгубљена у нападу немачких снага.{{sfn|Leksikon NOR 2|1980|pp=718}}{{sfn|Vojna enciklopedija|1973|p=772}}

Због размера ослободилачке борбе у Југославији немачко-италијански окупатор је било принуђен да довуче нове снаге из других окупираних земаља и са фронтова. [[Краљевина Италија|Италијани]] су у току јулске офанзиве у [[Црна Гора|Црној Гори]] ангажовали дивизије из [[Италија|Италије]] и [[Албанија|Албаније]]. Италијани су, такође, морали да интервенишу и на подручју [[Независна Држава Хрватска|НДХ]], јер [[Хрватско домобранство (НДХ)|домобрани]] и [[усташе]] нису били у стању да одрже „ред и мир“. [[Трећи рајх|Немци]] су у [[Србија|Србији]] пребацили дивизију и полицијске јединице из [[Француска|Француске]], једну дивизију са [[Источни фронт (Други светски рат)|Источног фронта]], ојачани пук из [[Грчка|Грчке]], и полицијске јединице из [[Трећи рајх|Немачке]]. Са тако ојачаним снагама окупатори су крајем лета и у јесен [[1941]]. године извели више офанзивних операција, у намери да униште поједина жаришта устанка. Делови италијанске Друге армије почели су крајем августа операције у [[Херцеговина|Херцеговини]], [[босанска Крајина|западној Босни]], [[Лика|Лици]] и [[Кордун]]у. Немци су половином септембра покренули велику офанзиву у Србији (тзв. ''[[Прва непријатељска офанзива]]'') која је трајала до децембра. У овој офанзиви учествовало је шест немачких дивизија и разне квинслишке јединице. Током ове офанзиве вођене су многе борбе, а најпознатија је [[Битка на Кадињачи|борба на Кадињачи]], када су изгинули сви борци [[Ужички партизански одред#Раднички батаљон Ужичког НОП одреда|Радничког батаљона Ужичког НОП одреда]] бранивши одступницу народу и партизанима који су се повлачили из [[Ужице|Ужица]]. За време ове офанзиве Главнина партизанских снага из западне Србије и [[Врховни штаб НОВЈНОВ и ПОЈ|Врховни штаб НОПОЈ-а]] су се [[повлачење партизана у Санџак 1941.|повукли у Санџак]]. Упоредо са овом операцијом, покренуто је још неколико офанзива на партизанске одреде у [[Војводина|Војводини]], [[Славонија|Славонији]], [[Горски котар|Горском котару]], [[Далмација|Далмацији]] и [[Хрватско приморје|Хрватском приморију]].{{sfn|Leksikon NOR 2|1980|pp=719}}{{sfn|Vojna enciklopedija|1973|p=773}}

После повлачења у [[Санџак (област)|Санџак]], [[Врховни штаб НОВЈ|Врховни штаб]] је реформисао снаге које су се повукле из [[Србија|Србије]] и од тих јединица и од јединица из [[Црна Гора|Црне Горе]] формирао, [[21. децембар|21. децембра]] 1941. године у [[Рудо]]м, [[Прва пролетерска ударна бригада|Прву пролетерску НОУударну бригаду]]. Од остатка снага је [[1. март]]а [[1942]]. године у [[Чајниче|Чајничу]] формирана и [[Друга пролетерска ударна бригада|Друга пролетерска НОУ бригада]].{{sfn|Leksikon NOR 2|1980|pp=719}}

Током операција против партизана окупатор је вршио репресалије и терор над цивилним становништвом. Паљена су села, пљачкана имовина, масовно уништавано становништво, жене, деца, старци. десетине хиљада људи је одведено у концентрационе логоре на подручју [[Југославија|Југославије]] ([[Логор Јасеновац|Јасеновац]], [[Логор Стара Градишка|Стара Градишка]], [[Бањички логор|Бањица]], [[Логор Сајмиште|Сајмиште]], [[Логор Шабац|Шабац]], [[Логор Црвени крст|Ниш]] и др) и у познате логоре широм [[Европа|Европе]] ([[Концентрациони логор Бухенвалд|Бухенвалд]], [[Дахау]], [[Логор Аушвиц|Аушвиц]], [[Маутхаузен]] и др). Десетине хиљада људи одведено је на присилни рад у [[Немачка|Немачку]]. Масовне злочине [[Трећи рајх|Немци]] су извршили током Прве непријатељске офанзиве у [[Србија|Србији]]. У [[Крагујевац|Крагујевцу]] и [[Краљево|Краљеву]] је извршен масовни покољ у којем је убијено више хиљада људи, међу којима и ђаци [[Прва крагујевачка гимназија|Крагујевачке гимназије]]. Масовни покољи вршену су и у [[Шабац|Шапцу]], [[Мачва|Мачви]], [[Београд]]у и другим местима.{{sfn|Leksikon NOR 2|1980|pp=719}}{{sfn|Vojna enciklopedija|1973|p=772}}