Лилање — разлика између измена

Обичај прављења и паљења петровданских лила вековима је присутан код [[Сточарство|сточарског]] становништва на подручју [[Шумадија и западна Србија|западне Србије]] и везан је за празник [[Петровдан]], посвећен [[Свети апостоли Петар и Павле|Светим Апостолима Петру и Павлу]] који се прославља 12. јула. Неколико дана пре Петровдана чланови заједнице праве лиле од брезове или трешњеве коре. Кора се тракасто ољушти и, савије кружно попут ,,ветрењаче“"ветрењаче" и причврсти на врх [[Леска|лесковог]] штапа дужине око 1 метар. Да би била спремна за употребу, аодносно потомлако запаљива, овако направљена лила суши се неколико дана. Централни догађај светковине, односно паљења ватрилила се одиграва уочи Петровдана и праћен је низом обичаја, међу којима су и брање цвећа и плетење венчића. Са првим сумраком стока се затвара у торове, где се обавља мужа и кићење цветним венцима. Одмах потом деца и омладина пале лиле и са њима трче око торова, певајући: „''Куда лиле ходиле, туда краве водиле.''” У исто време пале се ватре на раскрсницама, где уз песму, игру и шалу овај вид окупљања мештана прераста у народно весеље које траје до дубоко у ноћ.