Чуанг Це (књига) — разлика између измена

У књизи Чуанг Це супротставља оно што је природно ономе што је човеково. Слеђење природног, извор је васколике среће и доброте, док је слеђење онога што је човеково извор васколиког бола и зла.

 

 

Разна створења су по својој природи различита, па ни њихове природне способности нису исте. Међутим, заједничко им је да су подједнако срећна кад слободно испољавају своју природну способност. Тако „срећни излет“ преноси причу о великој и малој птици, чије су способности сасвим различите. Док једна лети хиљадама миља, друга једва може доспети са дрвета на дрво, па ипак су обе срећне чинећи оно што могу да чине. Чуанг Це закључује да не постоји једнообразност природе ствари, а наметање једнообразности може само донети патњу:

Чуанг Це се жестоко супротставља [[руковођење|управљању]] путем формалног механизма [[држава|државе]] и сматра да је најбољи начин управљања неуправљање.<ref name="Istorija kineske filozofije"/> Он каже:

 

 

Ако владар не остави људе на миру, већ покуша да њима влада помоћу закона и институција, природно постаје нешто вештачко, што Чуанг Це назива „преовладавањем оног што је од природе оним што је човеково“, чији плод могу бити једино беда и несрећа.<ref name="Istorija kineske filozofije"/>