Северна Америка — разлика између измена

ознака: уређивање извора (2017)
ознака: уређивање извора (2017)
Током [[плеистоцен]]а територија Северне Америке била је покривена леденим покривачем. Његова површина износила је 11,5 милиона km<sup>2</sup>. Овај ледени покривач био је типски инландајс великог пространства и дебљине. Протезао се од обала [[Атлантски океан|Атлантског океана]] до обала [[Тихи океан|Тихог океана]]. Његова граница почињала је од рта Кода, на обали Атлантика, ишла је преко острва [[Лонг Ајланд|Лонг Ајленд]]а, данашњих савезних држава [[Њу Џерзи]]ја, [[Њујорк (држава)|Њујорк]]а, [[Пенсилванија|Пенсилваније]], [[Охајо|Охаја]], [[Индијана|Индијане]], [[Илиноис|Илионис]]а, [[Мисури]]ја, [[Канзас]]а, [[Небраска|Небраске]], Дакоте и избијала на [[Тихи океан]] у близини [[Ванкувер (острво)|острва Ванкувера]]. Најужнија тачка границе била је у Илионису на 37<sup>о</sup> 30' северне [[Географска ширина|географске ширине]].
 
Три главне глацијалне области глацијације биле су: лабрадорска (на [[Полуострво Лабрадор|полуострву Лабрадор]]), киватинска (западно од [[Залив Хадсон|Хадсоновог залива]], на територији данашње Канаде) и кордиљерска (на [[Стеновите планине|Стеновитим планинама]]). Глацијали на територији Северне Америке носе имена: Небраска, Канзас, Илионис и Висконзин. Ова четири глацијала одговарају гинцу, минделу, рису и вирму на [[Алпи]]ма. Интерглацијали који су их одвајали зову се: афтонски, јармутски и сангамонски.<ref>{{Cite book|title=Геоморфологија|last=Петровић|first=Драгутин|last2=Манојловић|first2=Предраг|publisher=Географски факултет, Београд|year=2003|isbn=86-82657-32-5|location=Београд|pages=418448}}</ref>
 
== Становништво ==