Коста Трифковић — разлика између измена

Трифковић није виши сатиричар или морални цензор који слика карактере, типове и нарави и изврће их потсмеху. То је, унеколико, радио [[Јован Стерија Поповић]]. Трифковић нема његове дубине и замаха, Он се зауставио на најлакшој врсти комедије, на комедији интриге, у којој је сва комика у радњи и ситуацијама, а личности и њихов унутарњиунутрашњи живот су споредно, ту су само да употпуне оквир комичних ситуација. Тако, у „Љубавном писму“ цела комика проистиче из тога што једно писмо случајно залута у један џеп где му није било место. У његовим комедијама је приказана новосадска чаршија, ситни људи, са ситним и безазленим страстима и навикама. Трифкоаић је и сам на нивоу те чаршије, хоће да је забави и насмеје и да се и сам са њом забави, пријатно и лако. У такву врсту комедије он је унео необично жив и духовит дијалог и ретку вештину компоновања. Комика је ту површна, неуметничка, али пријатна ипак и врло занимљива. Његове комедије су испуњавале оригинални позоришни репертоар све до појаве [[Бранислав Нушић|Бранислава Нушића]].