Библиотеке код Асираца — разлика између измена

У близини [[Мосул|Мосула,]] на територији данашњег северног Ирака, на брду Кујунџик, око 1850. године рађења су археолошка истраживања која су открила историју Асираца, који су били под влашћу [[Вавилонско царство|Вавилонског,]] а затим и [[Минтаског]] краљевства током другом миленијума, али су у [[14. век п. н. е.|14. веку п.н.е]] стекли независнот. Након овога Асирци су наставили са развијањем и ширењем своје територије. У [[9. век п. н. е.|9. веку п.н.е]] [[Асирци]] су заузимали централни део [[Блиски исток|Блиског истока]], а између 721. и 705. п.н.е били су на врхунцу војничке моћи, која је убзо након тога пропала. Одликовали су се по својим градитељским способностима, што су и показала археолошка истраживања у градовима [[Нинива|Ниниви]], [[Ашур|Ашуру]] и [[Нимруд|Нимруду]].<ref>{{Cite book|title=Библиотека кроз време|last=Стокић-Симончић|first=Гордана|publisher=Панчево|year=2017|isbn=978-86-85131-31-8|location=Панчево|pages=15.}}</ref>

 

== Организација Асурбанипалове библиотеке ==

[[Глинене плочице]] су се налазиле у више просторија, у четири или пет зграда, односно нису биле повезане. Дела су сортирана по тематској сродности. У једној просторији налазиле су се државна документа и историјски списи, у другој пописи божанства, молитве, бајалице, у трећој трговачки уговори, а једна соба је била посвећена [[Географија|географији]]. На улазу у сваку просторију исиписан је насловни [[Каталогизација у публикацији|каталог]], који је поред наслова плочице, садржао и број плочица на којима је дело исписано, почетне речи локацијски податак и број редова у делу. Плочице су се разликовале и по облику, пољопривредне плочиве су биле округле, што је представљало једну од карактеристика сортирања. Асирци су библиотеку звали '''гиргинаки''', а управика библиотеке '''раб гиргинаки.''' Након Асурбанипалове смрти, колекција се убрзо распала. Дворски комплекс као и град Ниниву коме је припадала библиотека, разорили су краљ Кјаксарес и његови сарадници 612. године п.н.е. Данас се око 20000 хиљада плочица чува у [[Британски музеј|Британском музеју]] у Лондону.<ref>{{Cite book|title=Библиотека кроз време|last=Стокић-Симончић|first=Гордана|publisher=Панчево|year=2017|isbn=978-86-85131-31-8|location=Панчево|pages=17.}}</ref>

 

== Референце ==

[[Категорија:Библиотеке]]

[[Категорија:Асирци]]