Крашки процес — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 95.180.93.63 (разговор) на последњу измену корисника Autobot ознака: враћање |
ознака: уређивање извора (2017) |
||
Ред 196:
Потајнице су периодични, интермитентни извори. Из једне потајнице вода извире одређени временски период, који се најчешће мери минутима или сатима. Затим настаје прекид, када извор пресушује, што такође траје одређено време. После тога вода поново извире. У појединим случајевима извирање воде се не прекида, али се количина воде која истиче периодично јако мења. Снажна истицања воде смењују периоди слабог цурења. Функционисање потајнице засновано је на принципу криве натеге.
=== Фосилни крашки облици ===
Фосилни крашки облици су они чије је изграђивање прекинуто због престанка деловања крашке ерозије, као водећег [[Геоморфолошки процес|геоморфолошког процеса]]. Основни узрок њихове фосилизације су маринске [[Трансгресија|трансгресије]] (надирања мора). Трансгресије су могле покрити крашки рељеф у даљој или недавној геолошкој прошлости, па се у зависности од тога издвајају две категорије фосилних крашких облика.
У првом случају крашке области бивају покривене дебелим седиментним маринским покривачем. Услед касније маринске регресије (повлачења мора) области које су биле испод нивоа мора могу се поново наћи на сувом. Дебели седиментни покривач који покрива крашке облике постаје директно изложен [[Ерозија|ерозији]] и [[Денудација|денудацији]]. Деловањем ерозије и денудације покривач може бити однешен па се крашки облици откривају и поново јављају у данашњем рељефу. На овај начин откривене су [[Вртача|вртаче]] у Моравском красу ([[Чешка]]) испуњене седиментима [[Јура|јурске]] старости. На територији Србије откривене су вртаче у [[Бачевачки крас|Бачевачком красу]], јужно од [[Ваљево|Ваљева]], испуњене неогеним [[пешчар]]има.
У другом случају крашки рељеф тоне под морски ниво као резултат младих негативних тектонских покрета и поремећаја у обалском подручју или колебања глацио-евстатичког нивоа Светског мора у постплеистоцену. Облици крашког рељефа се фосилизују. На [[Јадранско приморје|Јадранском приморју]] постоји много оваквих фосилних крашких облика ([[Крашко поље|крашких поља]], [[пећина]]).
Крашки облици рељефа могу постати фосилни уколико их прекрије дебео слој резидијалне [[Глина|глине]]. Пример оваквих фосилних облика су фосилне шкрапе у северном делу [[Никшићко поље|Никшићког поља]], покривене дебелим слојем [[боксит]]а. Фосилне шкрапе у мајдану на [[Чукарица|Чукарици]] и код [[Кнежевац (Београд)|Кнежевц]]а, у околини Београда, усечене су у сарматским кречњацима, а покривене неогеним језерским седиментима.<ref>{{Cite book|title=Геоморфологија|last=Петровић|first=Драгутин|last2=Манојловић|first2=Предраг|publisher=Географски факултет, Београд|year=2003|isbn=86-82657-32-5|location=Београд|pages=344-345}}</ref>
== Регионални типови краса ==
| |||