Кичмењаци — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Разне измене |
||
Ред 9:
| taxon = Vertebrata
| authority = [[Žan Batist Lamark|J-B. Lamarck]], 1801<ref name="Nielsen2012">{{cite journal |last1=Nielsen |first1=Claus |title=The authorship of higher chordate taxa |journal=Zoologica Scripta |date=7. 2012 |volume=41 |issue=4 |pages=435–436 |doi=10.1111/j.1463-6409.2012.00536.x |accessdate=15. 12. 2019}}</ref>
| subdivision_ranks = [[Кладус]]и
| subdivision = Види [[#Разноврсност кичмењака|текст]]
}}
Линија 23 ⟶ 25:
== Анатомија и морфологија ==
Сви кичмењаци изграђују се по основном делу тела [[Хордати|хордата]]: круту [[кост]] која пролази кроз животињу ([[Кичма|кичмени стуб]] и / или -{''notochord''}-),<ref>{{cite web|last=Waggoner|first=Ben|title=Vertebrates: More on Morphology|url=http://www.ucmp.berkeley.edu/vertebrates/vertmm.html|publisher=UCMP
На свим кичмењацима, уста се налазе на доњем предњем делу [[животиња|животиње]], док се [[анус]] налази при крају тела. Преостали део тела који се наставља након ануса, формира [[реп]] са пршљенима и кичменом мождином, али без црева.<ref name=Romer>Romer, A.S. (1949): ''The Vertebrate Body.'' W.B. Saunders, Philadelphia. (2nd ed. 1955; 3rd ed. 1962; 4th ed. 1970) Приступљено 14. април 2018.</ref>
Линија 33 ⟶ 35:
[[Датотека:Haikouichthys cropped.jpg|250п|десно|мини|Један од првих кичмењака -{''[[Haikouichthys]]''}-]]
Сматра се да су кичмењаци настали пре око 525 милиона година током експлозије у Камбрију, у којима је дошло до порасти разноврсности организама. Први изумрели најпознатији кичмењак је био -{''[[Myllokunmingia]]''}-.<ref name="Shu et al. 1999">{{cite journal|title=Lower Cambrian vertebrates from south China |author=Shu |date=4. 11. 1999.|journal=Nature| volume=402|doi= 10.1038/46965|last2=Luo|first2=H-L.|last3=Conway Morris|first3=S.|last4=Zhang|first4=X-L.|last5=Hu|first5=S-X. |last6=Chen |first6=L. |last7=Han |first7=J. |last8=Zhu |first8=M. |last9=Li |first9=Y. |issue=6757 |bibcode=1999Natur.402...42S |first10=L-Z.|displayauthors=1 |last10=Chen |pages=42-46}}</ref>
Још један рани кичмењак је -{''[[Haikouichthys]]''}-. За разлику од друге фауне која је доминирала Камбријанцима, ове групе су имале основни стадијум кичменог тела: нотохорду, рудиментарне пршљенове и добро дефинисану [[глава|главу]] и [[реп]].<ref>{{cite web|last=Waggoner|first=B.|title=Vertebrates: Fossil Record|url=http://www.ucmp.berkeley.edu/vertebrates/vertfr.html|publisher=UCMP|accessdate=15. 7. 2011.}}</ref> Сви ови рани кичмењаци нису имали [[чељуст]]и и ослањали су се на храњење близу дна.<ref>{{Cite book|title=The Complete Guide to Prehistoric Life|year=2005|publisher=Firefly Books|author=Tim Haines, T.|last2=Chambers|first2=P.|pages=0}}</ref> Група кичмењака несигурне филогеније, конодонта попут малих [[јегуља]], позната су из микрофосила њихових парних зубних сегмената од касног [[камбријум]]a до краја [[тријас]]a.<ref>{{Cite journal|doi=10.1111/j.1469-185X.1999.tb00045.x|last=Donoghue|first= P. C. J. |last2=Forey| first2 = P. L. |last3=Aldridge| first3 = R. J. |date=May 2000 | title = Conodont affinity and chordate phylogeny | url = | journal = Biological Reviews | volume = 75 | issue = 2| pmid = 10881388 |pages=191-251}}</ref>
Линија 165 ⟶ 167:
Разгранати дисајни путеви у доњем тракту се често описују као [[Респираторни тракт|респираторно стабло]] или трахеобронхијално стабло.<ref name=gilroy>{{Cite book|last=Gilroy|first=Anne M. |last2=MacPherson|first2= Brian R. |last3=Ross|first3=Lawrence M. |title= Atlas of Anatomy |publisher=Thieme|location=Stuttgart |year=2008|isbn=978-1-60406-062-1 |pages=108—111}}</ref> Интервали између узастопних места гранања дуж разних грана „стабла” се обично називају „генерацијама” гранања, којих у одрастао човек има око 23. Раније генерације (апроксимативно генерације 0—16) састоје се од трахеја и бронхија, као и већих бронхиола које једноставно делују као [[Зона проводљивости|ваздушни водови]]. Оне доводе ваздух до респираторних бронхиола, алвеоларних канала и алвеола (апроксимативно генерације 17—23), где долази до [[Размена гасова|размене гасова]].<ref name="Pocock">{{Cite book|last=Pocock|first=Gillian|last2=Richards|first2=Christopher D.|title=Human physiology : the basis of medicine|year=2006|publisher=Oxford University Press|location=Oxford|isbn=978-0-19-856878-0|edition=3rd |pages=315—317}}</ref> [[Бронхиоле]] се дефинишу као мали ваздушни путеви без хрскавичасте подршке.<ref name=gilroy />
Прве бронхије које се гранају од [[душник]]а су десна и лева главна бронхија. Оне су мањег пречника (1 -1,4 cm) од душника (1,8 cm).<ref name="Pocock" /> Ове бронхије улазе у [[плућа]] на сваком [[Корен плућа|хилуму]], где се гранају у уже секундарне бронхије познате као лобарне бронхије, и оне се гранају у уже терцијарне бронхије познате као segmentalне бронхије. Даље поделе сегменталних бронхија (1 до 6 mm у пречнику)<ref name="Kacmarek">{{cite web|last=Kacmarek|first=Robert M.|last2=Dimas|first2=Steven|last3=Mack|first3=Craig W.|title=Essentials of Respiratory Care – E-Book|url=https://books.google.se/books?id=FV9PAQAAQBAJ&pg=PA81#v=onepage&q&f=false|publisher=Elsevier Health Sciences|language=en |date=13. 8. 2013}} Приступљено 14. април 2018.</ref> су познате као 4. ред, 5. ред, и 6. ред сегменталних бронхија, или груписане заједно као субсегменталне бронхије.<ref name="Netter">{{cite book|last=Netter|first=Frank H.|title=Atlas of Human Anatomy Including Student Consult Interactive Ancillaries and Guides. |year=2014|publisher=W B Saunders Co|location=Philadelphia, Penn.|isbn=978-1-4557-0418-7|edition=6th|pages=200}}</ref><ref>{{Cite book| last
У поређењу са просеком од 23 гранања респираторног стабла код одраслог човека, [[миш]] има само око 13 таквих гранања.
Линија 300 ⟶ 302:
== Литература ==
{{refbegin|30em}}▼
* {{Cite book|ref=harv|last=Pocock|first=Gillian|last2=Richards|first2=Christopher D.|title=Human physiology : the basis of medicine|year=2006|publisher=Oxford University Press|location=Oxford|isbn=978-0-19-856878-0|edition=3rd |pages=315—317}}
* {{Cite book|ref=harv|last=King|first=Gillian |title=Reptiles and herbivory |year=1996|publisher=Chapman & Hall|location=London |isbn=978-0-412-46110-1|edition=1st|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|title=Comparative Physiology: Life in Water and on Land; Nutrient requirement and the design and function of guts in fish, reptiles and mammals |year=1986|publisher=Liviana Press/Springer Verlag|isbn=978-0-387-96515-4|url=http://www.google.no/books?hl=no&lr=&id=zuT5z5cPWhcC&oi=fnd&pg=PA181&dq=reptiles+carnivory+gastric&ots=MHgrO9g5DV&sig=egenLtkWuXaLf17he67k0O8ARSY&redir_esc=y#v=onepage&q&f=false|last=Karasov|first=W. H.|authorlink= |editor= Dejours, P. |editor2= Bolis, L. |editor3= Taylor, C.R. |editor4= Weibel, E.R. |accessdate=1. 11. 2012 |pages=181-191}}
▲{{refbegin|30em}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Cloudsley-Thompson|first=J. L.|title=Ecology and behaviour of Mesozoic reptiles|year=2005|publisher=Springer|location=9783540224211|pages=6}}
* {{Cite book|ref=harv|title=Biology|year=2004|publisher=Cengage Learning|isbn=978-0-534-49276-2|last=Berg|first=L. R.|last2=Solomon|first2=E. P.|last3=Martin|first3=D. W.|pages=599}}
Линија 316 ⟶ 318:
* Калезић, М: ''Основи морфологије кичмењака'' (3. изд). Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2005.
* Калезић, М; Томовић, Љ: ''Хордата — скрипта'' (4. изд). Биолошки факултет Универзитета у Београду: Београд, 2005.
* {{Cite book|ref=harv|last=Kardong| first =Kenneth V. |authorlink =Kenneth Kardong | title =Vertebrates: Comparative Anatomy, Function, Evolution | edition = second | publisher =[[McGraw-Hill]] |year=1998| location =USA
* {{ITIS |id=331030 |taxon=Vertebrata |accessdate=6. 8. 2007.}}
{{refend}}
| |||