ОШ „Стеван Синђелић” Београд — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Додат шаблон са основним информацијама |
Dodate reference |
||
Ред 1:
Основна школа "Стеван Синђелић" је основна школа која се налази на територији општине [[Градска општина Звездара|Звездара]], град [[Београд]]. {{чишћење|разлог=|датум=}}{{Споменик културе|Име=Основна школа Стеван Синђелић|Седиште=Београд, Звездара|гширина=|Емајл=osstevansindjelic@mts.rs|Веб=http://ssindjelic.edu.rs/|Факс=|Телефон=011 34 74 075|Адреса=Милића Ракића|Пошта=11050|Позивни=011|Установа=|Слика=|Власник=Државна основна школа|Степен=|Тип=|Време=[[
== Историјат ==
Школа је основана 24. јуна 1955. године. Прве школске године школу похађају деца са територије стамбених заједница VII, IX и X општине Вождовац. Од ових ученика формиран је први разред. Остале разреде чинили су ученици нижих разреда Једанаесте, Дванаесте и Петнаесте мешовите гимназије. Школи су приликом оснивања припојена нека одељења основних школа „Доситеј Обрадовић“, „Војислав Илић“ и „Милица Павловић“, чији су ученици становали у поменутим стамбених јединицама. Без своје зграде школе је радила у објекту [[Једанаеста гимназија|Једанаесте гимназије]] и имала је осам учионица, школску радионицу, а салу је повремено користила ка подстанар.
Име бесмртног српског јунака школа је добија 16. септембра 1955, одлуком Савета за просвету општине [[Вождовац]]. Име школе је званично проглешено 27. новембра 1955. године, када је у холу школе постављена биста Стевана Синђелића. Први наставни дан је био 16. септембар, школа је имала 940 ученика, распоређених у 32 одељења. Било је мало простора а много ђака. Данас, после 50 година је обрнуто. У записима о првим годинама рада препознаје се захктали рад једне нове школе: стручни активи, разредна већа, такмичења, огледни часови. Ученици посећују београдске фабрике „Димитрије Туцовић“, „20. октобар“, „Михаило Пупин“. Бележи се и посета Панчевачком риту који се у то време још увек исушује за потребе произвођача хране за Београд. Ученици су одлазили на летовање у Макарску, Бол на Брачу и Боговађу.
Осим директора, школом је управљао Школски одбор. Честе су биле заједничке седнице Школског одбора и Наставничког већа, а сталне теме тих седница биле су анализа васпитно-образовног рада, уређење и опремање школе. Године 1965. Школски одбор је законом замењен Саветом школе као новим органом друштвеног управљања. Из састава Савета биран је и Управни одбор који је имао седам чланова.
У дворишту [[Једанаеста гимназија|Једанаесте гимназије]] је 1960. изграђена школска зграда. Имала је девет учионица и један кабинет. У том периоду бележи се набавка наставних средстава као императив времена.
У снажном замаху просвећивања придошлог становништва у школи је основан Родитељски универзитет са задатком да едукује родитеље и помогне да прате образовање своје деце и учествују у том процесу. Предавања су одржана два пута месечно, а предавачи су били школски наставници и стручњаци из Народног универзитета „Светозар Марковић“.
У хроници тога доба забележено је да су родитељи масовно долазили на предавања и да су то били тек придошли Београђани.
Ретко успешан рад, високи резултати на такмичењима крунисани су 1967. када је директор школе Дамјан Морачић добио [[Октобарска награда|Октобарску награду]]. Било је то признање школи и успешном директору који је те године отишао у пензију.
Крајем шездесетих година ширење [[Београд|Београда]] кренуло је ка мокролушким пољима и убрзано ниче импресивно насеље са чудним називом – Коњарник. Урбанисти су у градњу огромног насеља морали да укључе и потребе нових житеља за школом. Претходно је школа „Јанко Веселиновић“ из централног дела града премештена у Шумице. Једна школа је требало да се помери ка периферији.
У историји школе „Стеван Синђелић“ десиле су се две промене које се не могу заобићи. Школа је добија нову зграду у улици Милића Ракића, крај самога ауто-пута. Преласком у ову зграду школа је са општине Вождовац постала школа општине Звездара.
| |||