Игуман манастира Љубостиње био је између два рата у 20. веку, јеромонах [[Севастијан Перић]]<ref>"Време", Београд 1930. године</ref> родом Банаћанин, из места Самоша. Родио се у Самошу 9. октобра 1879. године, као Стеван, од оца Милоша и мајке Пијаде. Провео је Први светски рат у ропству. Премештао се тридесетих година 20. века из манастира у манастир, после 1930. године од Љубостиње преко Војловице до оних фрушкогорских. Вратио се кући, ратне 1941. године, склањајући се пред усташама. А умро је у родном месту Самошу 5. фебруара 1951. године.<ref>Гордана Јованов: "О Самошу", самостално издање, Самош 2000. године</ref>
<ref>"Време", Београд 1924. године</ref><ref>електронски каталог БМС</ref>
Бавио се књижевношћу и објавио је неколико књижица, између два рата. Дела су му: "Положај манастира Љубостиња", Чачак 1915. године; "Манастир Љубостиња", Чачак 1921. године;<ref>"Време", Београд 1924. године</ref> збирка беседа "из трогодишњег ропства у лагеру" под називом "На водама Вавилонским", Крагујевац 1926. године; збирка песама: "Крици Божијег црва", Београд 1940. године;<ref>електронски каталог БМС</ref>
