Босански санџак — разлика између измена

Да би могли наставити експанзију у [[Панонска низија|Панонску низију]], Турци су настојали да разбију линију мађарске одбране од [[Београдска тврђава|Београда]] до [[Јајце|Јајца]]. Они су наставили са све чешћим провалама у Хрватску, [[Славонија|Славонију]], Далмацију, [[Крањска|Крањску]], [[Корушка|Корушку]] и [[Војводина Штајерска|Штајерску]]. У полеће 1480. босански санџакбег ''Дауд'' продро је с јачим снагама преко Хрватске у Штајерску, а одатле у Мађарску, опљачкавши успут територију све до [[Ђер|Ђера]]. Исте године краљ [[Матија Корвин]] је у јесен упутио одред од 3.000 до 4.000 људи под командом хрватско-далматинског бана ''Ладислава Егерварија'', јајачког бана ''Петра Дојчина'' и српског деспота [[Вук Бранковић (деспот)|Змај Огњеног Вука]], који су долином [[Врбас (ријека)|Врбаса]] и преко Јајца неочекивано упали у [[Сарајево]]. Турске снаге под командом босанског санџака ''Хаџи-бега'' ({{јез-тур|Haği}}) поново су 1483. продрле у Хрватску и Крањску до Корушке, али при повратку потучене су од хрватских снага 29. и 30. октобра у [[Брод Зрински на Уни|боју код Брода Зринског на Уни]]; наредне године поновљен је турски упад у Хрватску. Босански санџакбег ''Скендер-паша'' 1491. користећи се неслогом између великаша у Хрватској, продро је у Крањску, али је на повратку поражен од хрватских трупа у [[Битка код Удбине|боју код Удбине]]. Ради освете за пораз код Удбине, нови босански санџакбег ''Јакуб'' предузео је у лето 1493. велику [[Акинџије|акинџијску]] провалу (ангажујући и акинџије из Србије, Македоније и [[Тракија|Тракије]]). Пошто је претходно безуспешно напао Јајце са 8.000 коњаника, провалио је у Хрватску, Крањску и Штајерску. На повратку, он је у [[Битка на Крбавском пољу|бици на Крбавском пољу]] 1493. тешко поразио хрватску феудалну војску. После тога [[Лика]] и [[Крбава]] са суседним далматинским крајем и приморским залеђем остали су скоро без одбране, што је Турцима олакшало да изврше низ продора у аустријске земље 1493-95. Због [[Млетачко-турски ратови|турско-млетачког рата]] (1499-1502) ''босански санџакбег'' настојао је у то време да очува мир на хрватско-мађарској граници. Међутим, при продору ''Скендер-паше'' у северну Далмацију 1499, страдали су и хрватски градови, што је био повод да и хрватске снаге упадну у Босну и разоре [[Андрићград|Каменград]]. Због уласка Угарске у у рат против Турске не страни Млетачке републике (1500), Турци су крајем 1501. и половином 1502. безуспешно опседали Јајце. Средином 1503. Турци и Мађари закључили су седмогодишње примирје, по којем су [[Jajačka banovina|Јајачка бановина]] са Јајцем, [[Звечај|Звечајем]] и [[Бања Лука|Бањалуком]], и [[Усора (област)|Усора]] са Сребреником, остали и даље у мађарским рукама, а Турци су задржали Каменград, [[Кључ (Унско-сански кантон)|Кључ]], [[Венчац]] и [[Комотин]].<ref name="ВЕ3"/>

=== Пад Сребреничке бановине ===

 

== Види још ==