Босански санџак — разлика између измена

 

== Пропаст Босне и стварање Босанског Санџака ==

После [[Пад Србије (1459)|пада Србије (1459)]] на правцу главног турског надирања налазила се [[Краљевина Угарска (1000—1526)|краљевина Угарска]], али је претходно требало покорити Босну да би се осигурао леви бок (према [[Млетачка република|Млетачкој републици]] и [[Хабзбуршко-османски ратови|хабзбуршкој Аустрији]]). Упутивши јаке коњичке снаге преко [[Дунав|Дунава]] у јужну Угарску, султан [[Мехмед II Освајач]] је са главнином у пролеће 1463. продро у Босну преко [[Скопље|Скопља]], [[Косово Поље|Косова]] и [[Сјеница|Сјенице]]. Због продора турских помоћних снага све до [[Темишвар|Темишвара]], угарске снаге нису могле да се ангажују у одбрани Босне, у којој су Турци, због расула које је завладало међу феудалцима и њиховом војском, освојили за кратко време преко 100 градова (тврђава), међу којима [[Бобовац]], [[Травник]], [[Јајце (град)|Јајце]] и [[Кључ (Унско-сански кантон)|Кључ]]. Упоредо са освајањем Босне, Турци су заузели и знатан део територије [[Херцег Стефан|херцега Стефана]], који се с војском склонио у приморје. [[Краљевина Босна|Босанска држава]] уништена је за око 6 недеља, а краљ [[Стефан Томашевић]] и најистакнутији великаши побијени. У градовима су Турци оставили своје посаде, а главнина војске се повукла, а са њом и снаге из [[Херцеговина Светог Саве|Херцеговине]], што је омогућило херцегу Стефану са синовима [[Влатко Херцеговић Косача|Влатком]] и [[Владислав Херцеговић Косача|Владиславом]] да запоседне изгубљене области.<ref name="ВЕ1">{{cite book |last1=Гажевић |first1=Никола |title=Војна енциколпедија (том 1) |date=1974 |publisher=Војноиздавачки завод |location=Београд |page=765}}</ref>

=== Угарска противофанзива ===

Новоосвојене земље [[Мехмед II Освајач|султан]] је 1463. претворио у '''''Босански санџак''''' са седиштем у [[Врхбосна|Врхбосни]] ([[Сарајево|Сарајеву]]). Турска се тако дубоко уклинила између своја два јака противника, [[Краљевина Угарска (1000—1526)|Угарске]] и [[Млетачка република|Млетачке Репубилике]]. Због непосредне опасности која им је претила, Мађари и Млечани склопили су војни савез против Турака 12. новембра 1463. После одласка турске главнине, Мађари су првих дана октобра продрли у Босну: под командом краља [[Матија Корвин|Матије Корвина]] преешли су главном колоном [[Сава|Саву]] код [[Градишка|Градишке]], избили до [[Кључ (Унско-сански кантон)|Кључа]] и [[Јајце|Јајца]], а слабијим снагама, под командом [[Имре Запоља|Имреа Запоље]], кренули долином [[Врбас (ријека)|Врбаса]]. Половином октобра Матија је опсео Јајце, и 26. децембра 1463. принудио турску посаду на предају. Тог лета и јесени [[Стефан Вукчић Косача|херцег Стефан]] са синовима освојио је 9 градова у источној Босни и сву југозападну Босну ([[Рама (река)|Раму]] са [[Прозор (Херцеговачко-неретвански кантон)|Прозором]], [[Ускопље (жупа)|Ускопље]] и [[Ливно]]) чиме је затворио прилазе Јајцу с југа. Због пада Јајца предало се још 28 градова у доњој Босни; турски посед свео се, углавном, на [[Подриње (земља)|Подриње]], средњу и доњу Босну. Почетком лета 1464. султан је поново упао у Босну, безуспешно опседао Јајце од 12. јула до 22. августа, док је [[Махмуд-паша Анђеловић|Махмуд-паша]] пустошио [[Краљевина Далмација и Хрватска (1102—1526)|Хрватску]] ([[Модруш|модрушку жупанију]]). Да би овладао североисточном Босном, Матија Корвин је у октобру 1464. продро на њено подручје са 17.000 коњаника и 7.000 [[Крсташки ратови|крсташа]] и безуспешно опседао [[Зворник]]. У међувремену је Имре Запоља заузео [[Сребреник]]. Турци су сада задржали језгро Босне са Врхбосном (Сарајевом), [[Бобовац|Бобовцем]] и другим градовима, а Мађари [[Доњи Краји|Доње Краје]] и [[Усора (област)|Усору]] од којих су основали [[Jajačka banovina|Јајачку]] и [[Сребреничка бановина|Сребреничку бановину]]. Прва је обухватала слив Врбаса до ушћа са градовима: Јајце, [[Бања Лука|Бањалука]], [[Гребен]], [[Соко Град (пливски)|Сокол]], [[Језеро (Република Српска)|Језеро]], [[Венчац]], Ливач, [[Комотин]], [[Тврђава Бочац|Бочац]] и [[Звечај]], а друга Сребреник и неколико мање значајних градова. Оне су, ослањајући се на [[Мачванска бановина|Мачванску]] ([[Шабачка тврђава|Шабачку]]) бановину, представљале непрекидну граничну зону на десној обали Саве од Београда преко [[Тузла|Тузле]] до Јајца, као брану турским продорима у Угарску. Хрватска је и даље остала изложена ударима из турског клина који је долином [[Сана (ријека)|Сане]] дубоко залазио у област доње [[Уна|Уне]], с упориштима у [[Андрићград|Каменграду]] и [[Кључ (Унско-сански кантон)|Кључу]].<ref name="ВЕ2">{{cite book |last1=Гажевић |first1=Никола |title=Војна енциколпедија (том 1) |date=1974 |publisher=Војноиздавачки завод |location=Београд |page=766}}</ref>