Босански санџак — разлика између измена

 

== Улога Босне у даљим турским освајањима ==

=== Продор у Славонију и Далмацију ===

После освајања Јајца, Турци су наставили са упадима у Хрватску. Знатне снаге из Босне учествовале су у [[Опсада Беча (1529)|походу на Беч]] 1529, а у походу 1532. било их је око 10.000 (по Хамеру 100.000, што је многоструко преувеличано). Користећи се несређеним приликама у Хрватској и Славонији, током грађанског рата између присталица [[Фердинанд I, цар Светог римског царства|Фердинанда I Хабзбурга]] и [[Јован I Запоља|Јована Запоље]] за краља Угарске (1527-40), ''[[Gazi Husrev-beg|босански санџакбег]]'', пошто је претходно заузео [[Славонски Брод|Брод на Сави]], [[Кобаш]] у Босни, [[Стари град Добор|Добор]], [[Стара Градишка|Стару Градишку]] и друге градове, продро је у другој половини 1536. у [[Славонија|Славонију]] и у садејству са ''[[Бали-бег Малкочоглу|смедеревским санџакбегом]]'' заузео многе градове славонске властеле, а 27. јануара 1537. освојио је [[Пожега (Славонска)|Пожегу]] и Пожешку котлину. Ускоро затим, 27. марта 1537, босанске и херцеговачке чете заузеле су [[Клис]], чуме је учињен крај мађарској власти јужно од [[Велебит|Велебита]]. На предлог [[Gazi Husrev-beg|Хусрев-бега]], Порта је одобрила оснивање [[Клишки санџак|Клишког санџака]] (од нахија северозападне Босне, Далмације, Крбаве и Лике). Исте године краљ [[Фердинанд I, цар Светог римског царства|Фердинанд I]] покушао је да протера Турке из Славоније, али су његове снаге претрпеле пораз ([[Кацијанеров поход]]). Ускоро затим Турци су безуспешно опседали Костајницу и Зрин, заузели Дубицу, Јасеновац и Новску, а у Длмацији Надин и Врану. Од освојених области формиран је у Славонији 30. јануара 1538. [[Пожешки санџак]].<ref name="ВЕ3"/>