Šešum — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 18:
U selu [[Ljeskovica]] kod [[Drvar]]a tridesetih godina 20. veka živelo je šest kuća Šešuma (slava Đurđevdan), od kojih je jedna, kuća Tome Šešuma imala čak 22 člana. Šešumi u Ljeskovici nosili su staro prezime Bjeljac i imali su srodnike Bjeljce (u to vreme 26 kuća u istom selu i mahali). Po kazivanju osamdesetpetogodišnjeg Bjeljca 1932. godine, Bjeljci i njihovi srodnici Šešumi, koji su iz nekog razloga promenili prezime, doselili su se u 18. veku iz sela Ljeskovice kod Mrkonjić Grada i osnovali selo. Pored Šešuma Bjeljaca u Ljeskovici je živela i porodica Lošić-Šešum. Ovi poslednji su pre 1878. prizećeni u Šešume iz sela Ugarka kof Grahova, takođe slave Đurđevdan.<ref>Petar Rađenović, Unac, antropogeografska istraživanja, Beograd 1948, 19, 53, 106, 114.</ref>
Jedna Porodica Šešuma (slava Đurđevdan), živela je u selu Donji Dabar kod Sanskog Mosta početkom 20. veka, ali je nepoznato odakle se doselila, verovatno od Kupresa ili Drvara.
Na osnovu antropogeografskih izvora i popisa Dabrobosanske mitropolije, izlazi da svi nosioci prezimena Šešum nisu međusobno u krvnom srodstvu, bar ne po muškoj liniji, budući da postoji više porodica koje znaju svoje staro prezime pre prezimena Šešum. Na osnovu antropogeografije može se pretpotaviti da je porodica koja je svoje prezime prenela drugima živela negde na podrućju Kupresa ili Drvara, a da ju je prizećivanjem krajem 18. ili početkom 19. veka uvećali pojedinci i porodice. Najsnažnija grana došljaka u porodicu došla je iz Hercegovine. Pridolaskom novih prizeta tokom 19. veka i priraštajem nakon čega se priraštajem grupa Šešuma se proširila na više ogranaka. Do kraja 19. veka Šešuma je bilo u okolinu Livna, Glamoča, Kupresa, Drvara, Travnika, Bosanskog Grahova, Bugojna, Bosanske Gradiške (sela jablanica, Gašica, Jablanica i Bijakovac) i Sanskog Mosta (Donji Dabar). Ogranci iz raznih razloga imaju različite slave, međutim, preovladava Đurđevdan.<ref>Младен Куновић, Порекло, миграције и страдања Срба са Купреса, Нови Сад 1996, 222</ref> ▼
Nekoliko porodica Šešuma (slava Lazareva Subota) živelo je još krajem 19. veka u okolini Bosanske Gradiške u selima Jablanica, Gašica i Bijakovac.
▲Na osnovu antropogeografskih izvora i popisa Dabrobosanske mitropolije, izlazi da svi nosioci prezimena Šešum nisu međusobno u krvnom srodstvu, bar ne po muškoj liniji, budući da postoji više porodica koje znaju svoje staro prezime pre prezimena Šešum. Na osnovu antropogeografije može se pretpotaviti da je porodica koja je svoje prezime prenela drugima živela negde na podrućju Kupresa ili Drvara, a da ju je prizećivanjem krajem 18. ili početkom 19. veka uvećali pojedinci i porodice. Najsnažnija grana došljaka u porodicu došla je iz Hercegovine. Pridolaskom novih prizeta tokom 19. veka i priraštajem nakon čega se priraštajem grupa Šešuma se proširila na više ogranaka. Do kraja 19. veka Šešuma je bilo u okolinu Livna, Glamoča, Kupresa, Drvara, Travnika, Bosanskog Grahova, Bugojna, Bosanske Gradiške
Nije poznato koja od grana Šešuma je "prava", odnosno, ona od koje su ostali primali prezime, niti koja je bila "prva slava" te porodice.
| |||