Босански санџак — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 114:
У турско-млетачком рату 1570-74. Млечани су продрли у Клис уз помоћ ускока, али су морали ускоро да га напусте. Турци су проширили власт и на Равне котаре, а од Лике, Крбаве и новоосвојених области основали су између 1578. и 1580. Лички (Крчки) санџак, настављајући касније тешке борбе у [[Хрватска крајина|Хрватској крајини]]. У међувремену, босански санџакбег [[Ферхат-паша Соколовић|Ферхад-паша Соколовић]] поразио је 1575. хрватске снаге [[Битка код Будачког|код Будачког]]. Он је само у 1576. извео 50-60 провала у Хрватску нападајући највише градове у Бихаћкој крајини, и освојио Бужим и Цазин, 1577. Кладушу, Острожац и Зрин, а 1578. Дрежник.<ref name="ВЕ3"/>
=== Последња турска освајања и стабилизација границе ===
Аустријанци су предузели противофанзиву према [[Бихаћ|Бихаћу]] 1578, али су претрпели неуспех ([[Кевенхилерова акција (1578)]])<ref name="ВЕ3"/>. Две године касније хрватске трупе поразиле су [[Пожешки санџак|пожешког санџакбега]] [[Битка код Грабровника|код Грабовника]]
После турског пораза код Сиска, [[Пожешки санџак]] издвојен је из босанског пашалука (ејалета) и прикључен 1600. [[Кањишки пашалук|Канишком]] ради појачања будимског фронта. У [[Дуги рат|аустро-турском рату 1593-1606.]] турски одреди из Босне учествовали су у више бојева у Мађарској, док су им у [[Славонија|Славонији]] [[Хрватска војна крајина|хрватски крајишници]] и [[хајдуци]] наносили знатну штету. У том рату папа је повео акцију за крсташки рат против Турака, што је наишло на велики одјек код потлачених народа на Балкану. У делу Херцеговине према Црној Гори избио је
== Оснивање босанског пашалука ==
[[Датотека:Central europe 1572.png|мини|Средња Европа око 1572: [[Будимски пашалук|будимски]], [[Босански санџак|босански]] и [[темишварски пашалук]] на граници према [[Хабзбуршка монархија|хабсбуршким поседима]]: [[Краљевина Угарска (1526—1867)|Краљевској Угарској]] и [[Краљевина Хрватска (1526—1867)|Хрватској]].]]
Освојено подручје у Босни било је све до 1580. укључено у удаљене пашалуке (беглербеглуке или ејалете)-румелијски и будимски. Међутим, војнички разлози у вези са даљим освајањем према средњој Европи наметали су потребу да се оно организује у јединствену војно-административну целину, способну да властитим снагама води веће самосталне војне акције. Ради тога формиран је 1580. босански пашалук. Дотадашња унутрашња организација санџака није мењана, али су санџакбегови потчињени босанском беглербегу као врховном војном и управном органу босанског пашалука. У даљим сукобима са Аустријом и Венецијом, босански пашалук био је стално ратиште које је везивало њихове снаге. У односу на будимски пашалук имао је улогу крилног осигурања, и због тога је, по овлашћењу централне власти, будимски беглербег био надређен босанском. Први босански беглербег био је Ферхат-паша Соколовић.▼
▲Освојено подручје у Босни било је све до 1580. укључено у удаљене [[Пашалук|пашалуке]] ([[Беглербеглук|беглербеглуке]] или [[Ејалет|ејалете]])-[[Румелијски пашалук|румелијски]] и [[Будимски пашалук|будимски]]. Међутим, војнички разлози у вези са даљим освајањем према [[Средња Европа|средњој Европи]] наметали су потребу да се оно организује у јединствену војно-административну целину, способну да властитим снагама води веће самосталне војне акције. Ради тога формиран је 1580. [[босански пашалук]]. Дотадашња унутрашња организација санџака није мењана, али су санџакбегови потчињени босанском беглербегу као врховном војном и управном органу босанског пашалука. У даљим сукобима са Аустријом и Венецијом, босански пашалук био је стално ратиште које је везивало њихове снаге. У односу на будимски пашалук имао је улогу крилног осигурања, и због тога је, по овлашћењу централне власти, будимски беглербег био надређен босанском. Први босански беглербег био је [[Ферхат-паша Соколовић]].
== Види још ==
| |||