Босански санџак — разлика између измена

Аустријанци су предузели противофанзиву према [[Бихаћ|Бихаћу]] 1578, али су претрпели неуспех ([[Кевенхилерова акција (1578)]])<ref name="ВЕ3"/>. Две године касније хрватске трупе поразиле су [[Пожешки санџак|пожешког санџакбега]] [[Битка код Грабровника|код Грабовника]] и 1584. [[Ферхат-паша Соколовић|Ферхат-пашу]] на повратку из Крањске [[Битка код Слуња (1584)|код Слуња]]. Наредне године Ферхат-паша безуспешно је покушао да освоји Бихаћ, а 1586. [[Списак банова Далмације и Хрватске, односно Славоније|банско]]-[[Хрватска војна крајина|крајишке снаге]] разбиле су трупе [[Пакрачки санџак|пакрачког санџакбега]] ''Алија'' у [[Битка код Иванића|боју код Иванића]]. Доласком на положај боснаског беглербега [[Хасан-паша Предојевић|Хасан-паше Предојевића]] 1591, на Хрватско-турској крајини поново су се развиле жестоке борбе. Хасан-паша је те године безуспешно нападао [[Сисак]] и заузео [[Рипач]], 1592. [[Гора (Петриња)|Гору]] и [[Храстовица (Петриња)|Храстовицу]], и почео са изградњом тврђаве [[Петриња|Петриње]], а у јуну је освојио Бихаћ. Падом Бихаћа срушен је последњи одбрамбени бедем Хрватске између [[Купа (река)|Купе]] и [[Уна|Уне]], а град је постао седиште новооснованог [[Бихаћки санџак|Бихаћког санџака]] (крајем 16. или почетком 17. века). [[Хрватска војна крајина|Хрватска одбрамбена линија]] повучена је са Уне на линију [[Огулин]]-[[Карловац]]-Купа до Сиска, са [[Слуњ|Слуњом]] као истакнутим упориштем. Хасан-паша поразио је јула 1592. банско-[[Штајерска (Словенија)|штајерске трупе]] [[Битка код Бреста (1592)|код Бреста]], затим је по други пут безуспешно напао Сисак, а у трећем нападу претрпео је јуна 1593. [[Битка код Сиска|тежак пораз]]. Том приликом погинуо је и сам Хасан-паша са још три санџакбега.<ref name="ВЕ4">{{cite book |last1=Гажевић |first1=Никола |title=Војна енциколпедија (том 1) |date=1974 |publisher=Војноиздавачки завод |location=Београд |page=768}}</ref>

После турског пораза код Сиска, [[Пожешки санџак]] издвојен је из босанског пашалука (ејалета) и прикључен 1600. [[Кањишки пашалук|Канишком]] ради појачања будимског фронта. У [[Дуги рат|аустро-турском рату 1593-1606.]] турски одреди из Босне учествовали су у више бојева у Мађарској, док су им у [[Славонија|Славонији]] [[Хрватска војна крајина|хрватски крајишници]] и [[хајдуци]] наносили знатну штету. У том рату папа је повео акцију за крсташки рат против Турака, што је наишло на велики одјек код потлачених народа на Балкану. У делу Херцеговине према Црној Гори избио је 1596. [[Херцеговачки устанак (1596—1597)|устанак]], али су га Турци ускоро угушили, а [[Млетачка република|Млечани]] су уз помоћ ускока ушли у [[Клис]], који су Турци брзо повратили.<ref name="ВЕ4"/>

[[Датотека:Central europe 1572.png|мини|Средња Европа око 1572: [[Будимски пашалук|будимски]], [[Босански санџак|босански]] и [[темишварски пашалук]] на граници према [[Хабзбуршка монархија|хабсбуршким поседима]]: [[Краљевина Угарска (1526—1867)|Краљевској Угарској]] и [[Краљевина Хрватска (1526—1867)|Хрватској]].]]<ref name="ВЕ4"/>

Освојено подручје у Босни било је све до 1580. укључено у удаљене [[Пашалук|пашалуке]] ([[Беглербеглук|беглербеглуке]] или [[Ејалет|ејалете]])-[[Румелијски пашалук|румелијски]] и [[Будимски пашалук|будимски]]. Међутим, војнички разлози у вези са даљим освајањем према [[Средња Европа|средњој Европи]] наметали су потребу да се оно организује у јединствену војно-административну целину, способну да властитим снагама води веће самосталне војне акције. Ради тога формиран је 1580. [[босански пашалук]]. Дотадашња унутрашња организација санџака није мењана, али су санџакбегови потчињени босанском беглербегу као врховном војном и управном органу босанског пашалука. У даљим сукобима са Аустријом и Венецијом, босански пашалук био је стално ратиште које је везивало њихове снаге. У односу на будимски пашалук имао је улогу крилног осигурања, и због тога је, по овлашћењу централне власти, будимски беглербег био надређен босанском. Први босански беглербег био је [[Ферхат-паша Соколовић]].<ref name="ВЕ4"/>