Босански санџак — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 108:
{{главни|Аустро-турски ратови}}
=== Продор у Славонију и Далмацију ===
[[Датотека:Pozega pakrac 1606 sr.png|мини|[[Пожешки санџак|Пожешки]] и [[пакрачки санџак]] око 1606.]]
После освајања Јајца, Турци су наставили са упадима у Хрватску. Знатне снаге из Босне учествовале су у [[Опсада Беча (1529)|походу на Беч]] 1529, а у походу 1532. било их је око 10.000 (по Хамеру 100.000, што је многоструко преувеличано). Користећи се несређеним приликама у Хрватској и Славонији, током грађанског рата између присталица [[Фердинанд I, цар Светог римског царства|Фердинанда I Хабзбурга]] и [[Јован I Запоља|Јована Запоље]] за краља Угарске (1527-40), ''[[Gazi Husrev-beg|босански санџакбег]]'', пошто је претходно заузео [[Славонски Брод|Брод на Сави]], [[Кобаш]] у Босни, [[Стари град Добор|Добор]], [[Стара Градишка|Стару Градишку]] и друге градове, продро је у другој половини 1536. у [[Славонија|Славонију]] и у садејству са ''[[Бали-бег Малкочоглу|смедеревским санџакбегом]]'' заузео многе градове славонске властеле, а 27. јануара 1537. освојио је [[Пожега (Славонска)|Пожегу]] и Пожешку котлину. Ускоро затим, 27. марта 1537, босанске и херцеговачке чете заузеле су [[Клис]], чуме је учињен крај мађарској власти јужно од [[Велебит|Велебита]]. На предлог [[Gazi Husrev-beg|Хусрев-бега]], Порта је одобрила оснивање [[Клишки санџак|Клишког санџака]] (од нахија северозападне Босне, Далмације, Крбаве и Лике). Исте године краљ [[Фердинанд I, цар Светог римског царства|Фердинанд I]] покушао је да протера Турке из Славоније, али су његове снаге претрпеле пораз ([[Кацијанеров поход]]). Ускоро затим Турци су безуспешно опседали Костајницу и Зрин, заузели Дубицу, Јасеновац и Новску, а у Длмацији Надин и Врану. Од освојених области формиран је у Славонији 30. јануара 1538. [[Пожешки санџак]].<ref name="ВЕ3"/>
=== Лички санџак ===
Линија 118 ⟶ 119:
После турског пораза код Сиска, [[Пожешки санџак]] издвојен је из босанског пашалука (ејалета) и прикључен 1600. [[Кањишки пашалук|Канишком]] ради појачања будимског фронта. У [[Дуги рат|аустро-турском рату 1593-1606.]] турски одреди из Босне учествовали су у више бојева у Мађарској, док су им у [[Славонија|Славонији]] [[Хрватска војна крајина|хрватски крајишници]] и [[хајдуци]] наносили знатну штету. У том рату папа је повео акцију за крсташки рат против Турака, што је наишло на велики одјек код потлачених народа на Балкану. У делу Херцеговине према Црној Гори избио је 1596. [[Херцеговачки устанак (1596—1597)|устанак]], али су га Турци ускоро угушили, а [[Млетачка република|Млечани]] су уз помоћ ускока ушли у [[Клис]], који су Турци брзо повратили.<ref name="ВЕ4"/>
== Оснивање босанског пашалука ==
[[Датотека:Central europe 1572.png|мини|Средња Европа око 1572: [[Будимски пашалук|будимски]], [[Босански санџак|босански]] и [[темишварски пашалук]] на граници према [[Хабзбуршка монархија|хабсбуршким поседима]]: [[Краљевина Угарска (1526—1867)|Краљевској Угарској]] и [[Краљевина Хрватска (1526—1867)|Хрватској]].]]Освојено подручје у Босни било је све до 1580. укључено у удаљене [[Пашалук|пашалуке]] ([[Беглербеглук|беглербеглуке]] или [[Ејалет|ејалете]])-[[Румелијски пашалук|румелијски]] и [[Будимски пашалук|будимски]]. Међутим, војнички разлози у вези са даљим освајањем према [[Средња Европа|средњој Европи]] наметали су потребу да се оно организује у јединствену војно-административну целину, способну да властитим снагама води веће самосталне војне акције. Ради тога формиран је 1580. [[босански пашалук]]. Дотадашња унутрашња организација санџака није мењана, али су санџакбегови потчињени босанском беглербегу као врховном војном и управном органу босанског пашалука. У даљим сукобима са Аустријом и Венецијом, босански пашалук био је стално ратиште које је везивало њихове снаге. У односу на будимски пашалук имао је улогу крилног осигурања, и због тога је, по овлашћењу централне власти, будимски беглербег био надређен босанском. Први босански беглербег био је [[Ферхат-паша Соколовић]].<ref name="ВЕ4" />
 
 
Освојено подручје у Босни било је све до 1580. укључено у удаљене [[Пашалук|пашалуке]] ([[Беглербеглук|беглербеглуке]] или [[Ејалет|ејалете]])-[[Румелијски пашалук|румелијски]] и [[Будимски пашалук|будимски]]. Међутим, војнички разлози у вези са даљим освајањем према [[Средња Европа|средњој Европи]] наметали су потребу да се оно организује у јединствену војно-административну целину, способну да властитим снагама води веће самосталне војне акције. Ради тога формиран је 1580. [[босански пашалук]]. Дотадашња унутрашња организација санџака није мењана, али су санџакбегови потчињени босанском беглербегу као врховном војном и управном органу босанског пашалука. У даљим сукобима са Аустријом и Венецијом, босански пашалук био је стално ратиште које је везивало њихове снаге. У односу на будимски пашалук имао је улогу крилног осигурања, и због тога је, по овлашћењу централне власти, будимски беглербег био надређен босанском. Први босански беглербег био је [[Ферхат-паша Соколовић]].<ref name="ВЕ4"/>
 
== Види још ==
{{colbegin|2}}