Босански санџак — разлика између измена

[[Датотека:KingdomBosanski ofpašaluk Croatia1600. 1573godine.png|мини|Турска, МлетачкаБосански републикасанџак и хабсбуршкиоколне поседитериторије око 15731600. године.]]

[[Зворнички санџак|''Зворнички санџак'']], са седиштем у [[Зворник|Зворнику]], основан је око 1480. од 5 нахија које су до тада биле у саставу [[Смедеревски санџак|Смедеревског санџака]] као један вилајет и две нове, ''Орсат'' и [[Брвеник (тврђава)|''Брвеник'']]. Овај санџак је формиран ради одбране пограничних области од Мађара. Касније, њему су припале још [[Сребреничка бановина]] (1512) и [[Мачванска бановина|Мачва]] (1521). Зворнички санџак обухватао је вилајете: ''Зворник'' (5 нахија), ''Брвеник'' (4 нахије), ''Корај'' (13 нахија) и ''Бејурделен'' ([[Шабачка тврђава|Шабац]]-6 нахија). Због војног значаја Босанског санџака, неки санџаци у Србији, као [[Приштина|Приштински]] и [[Вучитрнски санџак|Вучитрнски]], били су током ратних операција везани за њега.<ref name="ВЕ2" />

Највиши представник власти у санџаку био је [[Санџакбег|''санџакбег'']]-до почетка 16. века звао се [[Крајишник|''крајишник'']] или [[Војвода|''војвода'']]. Санџакбег ''Босанског санџака'' руководио је освајачким акцијама према [[Краљевина Далмација и Хрватска (1102—1526)|Хрватској и Далмацији]]. У односу на суседне санџаке он је био први међу једнакима, па су му се за ратне операције они потчињавали само по налогу [[Visoka porta|Порте]] или [[Румелијски пашалук|румелијског]] [[Беглербег|беглербега]]. За решавање важнијих војних, политичких и управних питања ''санџакбег'' је имао саветодавно веће или [[Диван (Османско царство)|''диван'']].<ref name="ВЕ2" />

Војна организација Босанског санџака није се могла битно разликовати од [[Османско царство|османлијског]] војно-феудалног уређења, али је имала понеку посебну црту. Основну снагу босанске '''''провинцијске војске''''' сачињавале су [[Spahija|спахије]], које се појављују у [[Босанско крајиште|запоседнутом делу Босне]] још пре 1463. Они су са собом водили у рат и пратњу ([[Џебелија|џебелије]]), чији је број зависио од величине тимара. На гласу су биле босанске [[акинџије]], познате по многобројним пљачкашким упадима у суседне мађарске и [[Млетачка република|млетачке земље]] у 15. и почетком 16. века. ''Акинџије'' је касније потиснуо нови војнички ред-''[[делије]]''. Међу старије војничке редове у Босни спадају и ''[[војнуци]]'', којих је у [[Босанско крајиште|Босанском крајишту]] од 1455. било око 300. Од средине 16. века они постепено губе значај, док, најзад, нису заједно са ''акинџијама'' сведени на степен [[Раја|''раје'']]. Уз ''акинџије'' и ''војнуке'', као [[Коњица|лаке коњанике]] у Босни, сусрећемо и [[Сејмени|''сејмене'']] (пешаке).<ref name="ВЕ2" />

'''''Месне снаге''''' налазиле су се по тврђавама и [[Паланка|паланкама]], и у њиховом саставу били су: [[мустафхизи]]-прве турске посаде по градовима у Босни, ''[[Топ|топџије]]'' који су обављали службу по градским [[Бастион|табијама]] (бастионима), кулама и [[Чардак|чардацима]]. У 15. веку, у граничним областима, сусрећемо и [[Мартолози|мартолозе]]. Почетком турске владавине јављају се у Босни и [[Јањичари|јаничари]], упућени из [[Цариград|Цариграда]] као надзорници извоза (''јасакчије'')<ref name="ВЕ2" />, чувари јавног реда по појединим насељима или као део посаде неких гарнизона. Најјачи јаничарски одреди у 15. веку били су у [[Зворник|Зворнику]], Винчацу, [[Прусци|Прусцу]], [[Врандук (Добој)|Врандуку]], [[Добој|Добоју]], [[Ливно|Ливну]], [[Почитељ|Почитељу]], [[Љубушки|Љубушком]] и [[Херцег Нови|Херцег-Новом]]. Осим наведених војних снага у Босни, било је и других војничких и полувојничких редова: [[Власи (друштвена класа)|Власи]], [[дербенџије]], [[черахори]]. Војна организација Влаха била је јака, нарочито у [[Херцеговина|Херцеговини]] и североисточној Босни, где су Турци привилегијама настојали да их вежу за своју феудалну класу.<ref name="ВЕ3">{{cite book |last1=Гажевић |first1=Никола |title=Војна енциколпедија (том 1) |date=1974 |publisher=Војноиздавачки завод |location=Београд |page=767}}</ref>

Да би могли наставити експанзију у [[Панонска низија|Панонску низију]], Турци су настојали да разбију линију мађарске одбране од [[Београдска тврђава|Београда]] до [[Јајце|Јајца]]. Они су наставили са све чешћим провалама у Хрватску, [[Славонија|Славонију]], Далмацију, [[Крањска|Крањску]], [[Корушка|Корушку]] и [[Војводина Штајерска|Штајерску]]. У полеће 1480. босански санџакбег ''Дауд'' продро је с јачим снагама преко Хрватске у Штајерску, а одатле у Мађарску, опљачкавши успут територију све до [[Ђер|Ђера]]. Исте године краљ [[Матија Корвин]] је у јесен упутио одред од 3.000 до 4.000 људи под командом хрватско-далматинског бана ''Ладислава Егерварија'', јајачког бана ''Петра Дојчина'' и српског деспота [[Вук Бранковић (деспот)|Змај Огњеног Вука]], који су долином [[Врбас (ријека)|Врбаса]] и преко Јајца неочекивано упали у [[Сарајево]]. Турске снаге под командом босанског санџака ''Хаџи-бега'' ({{јез-тур|Haği}}) поново су 1483. продрле у Хрватску и Крањску до Корушке, али при повратку потучене су од хрватских снага 29. и 30. октобра у [[Брод Зрински на Уни|боју код Брода Зринског на Уни]]; наредне године поновљен је турски упад у Хрватску. Босански санџакбег ''Скендер-паша'' 1491. користећи се неслогом између великаша у Хрватској, продро је у Крањску, али је на повратку поражен од хрватских трупа у [[Битка код Удбине|боју код Удбине]]. Ради освете за пораз код Удбине, нови босански санџакбег ''Јакуб'' предузео је у лето 1493. велику [[Акинџије|акинџијску]] провалу (ангажујући и акинџије из Србије, Македоније и [[Тракија|Тракије]]). Пошто је претходно безуспешно напао Јајце са 8.000 коњаника, провалио је у Хрватску, Крањску и Штајерску. На повратку, он је у [[Битка на Крбавском пољу|бици на Крбавском пољу]] 1493. тешко поразио хрватску феудалну војску. После тога [[Лика]] и [[Крбава]] са суседним далматинским крајем и приморским залеђем остали су скоро без одбране, што је Турцима олакшало да изврше низ продора у аустријске земље 1493-95. Због [[Млетачко-турски ратови|турско-млетачког рата]] (1499-1502) ''босански санџакбег'' настојао је у то време да очува мир на хрватско-мађарској граници. Међутим, при продору ''Скендер-паше'' у северну Далмацију 1499, страдали су и хрватски градови, што је био повод да и хрватске снаге упадну у Босну и разоре [[Андрићград|Каменград]]. Због уласка Угарске у у рат против Турске не страни Млетачке републике (1500), Турци су крајем 1501. и половином 1502. безуспешно опседали Јајце. Средином 1503. Турци и Мађари закључили су седмогодишње примирје, по којем су [[Jajačka banovina|Јајачка бановина]] са Јајцем, [[Звечај|Звечајем]] и [[Бања Лука|Бањалуком]], и [[Усора (област)|Усора]] са Сребреником, остали и даље у мађарским рукама, а Турци су задржали Каменград, [[Кључ (Унско-сански кантон)|Кључ]], [[Венчац]] и [[Комотин]].<ref name="ВЕ3" />

Пошто је 1512. прекинуо примирје са Угарском, босански санџак ''Фериз-бег'' освојио је Сребреничку бановину, прекинувши одбрамбену линију коју је 1464. успоставио [[Матија Корвин]]. Отада су турски упади у Хрватску постали чешћи. Босански санџакбег ''Јунуз-ага'', враћајући се са провале у Крањску, продро је 1513. у област између Купе и Уне, али је поражен од хрватских трупа бана [[Иван Бериславић|Ивана Бериславића]] у [[Битка код Дубице|боју код Дубице]]. У [[Битка код Новиграда (1515)|боју код Новиграда]] 1515. Турци су поразили војску бана Бериславића, и поново безуспешно напали Јајце појачавајући стално притисак у том правцу. Покушај бана Бериславића да 1518. отклони ту опасност, претрпео је неуспех. Јајачка бановина, уз велике напоре, једва је одолевала веома јаким и упорним турским нападима. Половином 1519. турске снаге из Босне појачале су притисак и на јужну Хрватску и Далмацију. У [[Пад Београда (1521)|освајању Београда]] и Шапца 1521. учествовало је и 6-7.000 турских ратника из Босне под командом босанског санџака [[Бали-бег Малкочоглу|Бали-бега Јахјапашића]]<ref>Бали-бег Малкочоглу, један од јунака серије [[Сулејман Величанствени (ТВ серија)|''Сулејман Величанствени'']].</ref>, који је за заслуге у тим борбама именован првим београдским заповедником, а дотадашњи смедеревски санџакбег [[Gazi Husrev-beg|Хусрев]] преузео је његов положај у Босни.<ref name="ВЕ3" />

У даљим турским освајањима према Угарској Босна је, везујући за себе млетачке и аустријске снаге, добијала све већи војни значај. [[Gazi Husrev-beg|Хусрев-бег]] је заједно са [[Херцеговачки санџак|херцеговачким санџакбегом]] 1522. продро у Далмацију, освојио [[Книн]] и [[Скрадин]], и безуспешно напао [[Клис]] и [[Крупа на Врбасу|Крупу]], а крајем 1523. заузео је [[Островица (Бихаћ)|Островицу]] на [[Уна|Уни]]. Наредне, 1524. године, херцеговачки санџакбег опсео је [[Клис]], којем је притекао у помоћ [[Петар Кружић]] са 1.500 пешака и 60 коњаника, и потукао Турке. Исте године Хусрев-бег поново је безуспешно опседао Јајце.<ref name="ВЕ3" />

Од освајања сребреничке бановине до [[Мохачка битка|битке на Мохачу]] 1526, турске снаге из Босне освојиле су далматинску Хрватску јужно од [[Велебит|Велебита]] (осим Клиса и [[Обровац|Обровца]]), и из оперативног ослонца [[Кључ (Унско-сански кантон)|Кључ]]-[[Андрићград|Каменград]] извеле око 50 пљачкашких упада у Хрватску, Славонију, [[Истра|Истру]], [[Крањска|Крањску]] и [[Војводина Штајерска|Штајерску]], продирући до млетачке [[Фурланија-Јулијска крајина|Фурланије]] и [[Корушка|Корушке]], при чему је опустошена територија [[Лика|Лике]], [[Крбава|Крбаве]] и северне Далмације. Уочи битке на Мохачу, снаге из Босне и Херцеговине садејствовале су главнини турских снага у освајању источне Славоније до [[Осијек|Осијека]] и [[Ђаково|Ђакова]]. Убрзо после победе код Мохача, где су се истакле турске снаге из Босне под командом Гази Хусрев-бега, Турци су ликвидирали остатке мађарске владавине у Босни и Далмацији, и отворили пут у западну Славонију. Обровац и [[Удбина]] пали су 1527, крајем године посада Јајца предала се без борбе, а за њим и посаде [[Бања Лука|Бањалуке]] и околних градова.<ref name="ВЕ3" />

Освајања на почетку владавине [[Сулејман Величанствени|Сулејмана Величанственог]] (1520-66) довела су и до промена у организацији војске. Ширењем територије увећавао се и број спахија, који су исламизацијом постали верски хомогенији, постигнутим успесима и стеченим пленом смелији и моћнији, а јачањем централне власти дисциплинованији. Упоредо и старешине [[Власи (друштвена класа)|Влаха]] превођене су у [[Spahija|спахије]] (''кнезови'', ''војводе'', ''[[примићур]]и'', ''легатори'', ''катунари'' и ''теклићи''<ref>Гласници.</ref>), док је основна маса Влаха, после укидања привилегија, постепено сведена на степен [[Раја|раје]], што је имало за последицу пребегавање на [[Хабзбуршка монархија|аустријску територију]], где ће, касније, постати [[Хрватска војна крајина|снажна брана]] даљем турском напредовању и стална опасност за њихове западне границе. Од првих деценија 16. века спахијском војском по [[Вилајет|вилајетима]] командовале су и даље спахијске [[Субаша|субаше]], које нису биле више непосредно потчињене [[Санџакбег|санџакбегу]], већ [[Алајбег|алајбегу]]. У то време у Босни су реорганизовани неки стари војнички редови и устројени нови: [[азапи]] и [[Фарис|фариси]] као посаде тврђава, и [[ђонулије]], [[бешлије]] и [[делије]] као граничари.<ref name="ВЕ3" />

После освајања Јајца, Турци су наставили са упадима у Хрватску. Знатне снаге из Босне учествовале су у [[Опсада Беча (1529)|походу на Беч]] 1529, а у походу 1532. било их је око 10.000 (по Хамеру 100.000, што је многоструко преувеличано). Користећи се несређеним приликама у Хрватској и Славонији, током грађанског рата између присталица [[Фердинанд I, цар Светог римског царства|Фердинанда I Хабзбурга]] и [[Јован I Запоља|Јована Запоље]] за краља Угарске (1527-40), ''[[Gazi Husrev-beg|босански санџакбег]]'', пошто је претходно заузео [[Славонски Брод|Брод на Сави]], [[Кобаш]] у Босни, [[Стари град Добор|Добор]], [[Стара Градишка|Стару Градишку]] и друге градове, продро је у другој половини 1536. у [[Славонија|Славонију]] и у садејству са ''[[Бали-бег Малкочоглу|смедеревским санџакбегом]]'' заузео многе градове славонске властеле, а 27. јануара 1537. освојио је [[Пожега (Славонска)|Пожегу]] и Пожешку котлину. Ускоро затим, 27. марта 1537, босанске и херцеговачке чете заузеле су [[Клис]], чуме је учињен крај мађарској власти јужно од [[Велебит|Велебита]]. На предлог [[Gazi Husrev-beg|Хусрев-бега]], Порта је одобрила оснивање [[Клишки санџак|Клишког санџака]] (од нахија северозападне Босне, Далмације, Крбаве и Лике). Исте године краљ [[Фердинанд I, цар Светог римског царства|Фердинанд I]] покушао је да протера Турке из Славоније, али су његове снаге претрпеле пораз ([[Кацијанеров поход]]). Ускоро затим Турци су безуспешно опседали Костајницу и Зрин, заузели Дубицу, Јасеновац и Новску, а у Длмацији Надин и Врану. Од освојених области формиран је у Славонији 30. јануара 1538. [[Пожешки санџак]].<ref name="ВЕ3" />

У рату са Аустријом 1541-45, снаге босанског и клишког санџакбега освојиле су подручје источне и средње Славоније до Пакраца; новоосвојено подручје укључено је у Пожешки и Босански санџак. Турски продори преко доњег тока Уне били су привремено успорени организацијом [[Хрватска војна крајина|Војне крајине]], али већ 1556. босански Малкоч-бег заузео је Костајницу и Новиград, на великом делу Уне створио пролаз за провале у долину Купе. Уз то, до краја рата Турци су опустошили Покупје, Поуње и Славонију, а босански санџакбег [[Мустафа Соколовић]] освојио је 1565 Крупу. Исте године кренуо је према Крижевцима, али га је бан [[Петар Ердеди]] [[Битка код Обрешке |поразио код Обрешке]]. Соколовић се 1566. истакао са турским босанским одредима у борбама код Сигета, због чега је постављен за будимског пашу.<ref name="ВЕ3" />

У турско-млетачком рату 1570-74. Млечани су продрли у Клис уз помоћ ускока, али су морали ускоро да га напусте. Турци су проширили власт и на Равне котаре, а од Лике, Крбаве и новоосвојених области основали су између 1578. и 1580. Лички (Крчки) санџак, настављајући касније тешке борбе у [[Хрватска крајина|Хрватској крајини]]. У међувремену, босански санџакбег [[Ферхат-паша Соколовић|Ферхад-паша Соколовић]] поразио је 1575. хрватске снаге [[Битка код Будачког|код Будачког]]. Он је само у 1576. извео 50-60 провала у Хрватску нападајући највише градове у Бихаћкој крајини, и освојио Бужим и Цазин, 1577. Кладушу, Острожац и Зрин, а 1578. Дрежник.<ref name="ВЕ3" />

Аустријанци су предузели противофанзиву према [[Бихаћ|Бихаћу]] 1578, али су претрпели неуспех ([[Кевенхилерова акција (1578)]])<ref name="ВЕ3" />. Две године касније хрватске трупе поразиле су [[Пожешки санџак|пожешког санџакбега]] [[Битка код Грабровника|код Грабовника]] и 1584. [[Ферхат-паша Соколовић|Ферхат-пашу]] на повратку из Крањске [[Битка код Слуња (1584)|код Слуња]]. Наредне године Ферхат-паша безуспешно је покушао да освоји Бихаћ, а 1586. [[Списак банова Далмације и Хрватске, односно Славоније|банско]]-[[Хрватска војна крајина|крајишке снаге]] разбиле су трупе [[Пакрачки санџак|пакрачког санџакбега]] ''Алија'' у [[Битка код Иванића|боју код Иванића]]. Доласком на положај боснаског беглербега [[Хасан-паша Предојевић|Хасан-паше Предојевића]] 1591, на Хрватско-турској крајини поново су се развиле жестоке борбе. Хасан-паша је те године безуспешно нападао [[Сисак]] и заузео [[Рипач]], 1592. [[Гора (Петриња)|Гору]] и [[Храстовица (Петриња)|Храстовицу]], и почео са изградњом тврђаве [[Петриња|Петриње]], а у јуну је освојио Бихаћ. Падом Бихаћа срушен је последњи одбрамбени бедем Хрватске између [[Купа (река)|Купе]] и [[Уна|Уне]], а град је постао седиште новооснованог [[Бихаћки санџак|Бихаћког санџака]] (крајем 16. или почетком 17. века). [[Хрватска војна крајина|Хрватска одбрамбена линија]] повучена је са Уне на линију [[Огулин]]-[[Карловац]]-Купа до Сиска, са [[Слуњ|Слуњом]] као истакнутим упориштем. Хасан-паша поразио је јула 1592. банско-[[Штајерска (Словенија)|штајерске трупе]] [[Битка код Бреста (1592)|код Бреста]], затим је по други пут безуспешно напао Сисак, а у трећем нападу претрпео је јуна 1593. [[Битка код Сиска|тежак пораз]]. Том приликом погинуо је и сам Хасан-паша са још три санџакбега.<ref name="ВЕ4">{{cite book |last1=Гажевић |first1=Никола |title=Војна енциколпедија (том 1) |date=1974 |publisher=Војноиздавачки завод |location=Београд |page=768}}</ref>