Градска општина Нови Београд — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
→‎Зачетак: Нови Београд из 1930-тих - већи део пасуса пренет у Историја Новог Београда
Ред 53:
Први урбанистички планови који су планирали ширење Београда на леву обалу Саве су направљени 1923, али их је недостатак средстава и људства да се исуши мочварни терен одложио на неодређено време. Београђанин Петар Кокотовић је [[1924]]. отворио [[кафана|кафану]] на [[Улица Тошин бунар|Тошином бунару]] коју је назвао „Нови Београд“. После 1945. Кокотовић је био председник месне заједнице Ново Насеље-Бежанија која је касније израсла у општину Нови Београд.<ref>{{Citation | last = | first = | author-link = Драгољуб Жарковић|title=Битка за Београд | newspaper = [[Политика]] | language = |year=2008| date = |url=|pages=11}}</ref> Нешто касније, [[1939]], у [[Земун]]у излази и први број недељног листа „Нови Београд“. На Бежанији је 1924. изграђен аеродром, док је фабрика [[Прва српска фабрика аероплана Живојин Рогожарски А. Д.|Рогожарски]] изграђена 1928. Године 1934. планови су проширени на изградњу урбаног језгра који ће повезивати Београд и Земун, пошто је Земун административно припојен граду Београду 1929, чиме је изгубио статус града. Такође је подигнуте мост преко Саве и успостављена је [[трамвај]]ска линија која је спајала Београд и Земун. Саграђен је и земунски аеродром.
 
На простору данашњег Блока 18, насеље звано Нови Београд настало је 1932. До 1940. је нарасло на седам нумерисаних, паралелних улица, са 450 кућа и преко 3.000 становника.<ref>[http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/vreme/1940/09/09#page/5/mode/1up Време, 9. септ. 1940, стр. 6]. digitalna.nb.rs</ref>
Према чланку из предратног "[[Време (новине)|Времена]]"<ref>[http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/vreme/1940/09/09#page/5/mode/1up Време, 9. септ. 1940, стр. 6]. digitalna.nb.rs</ref>, насеље Нови Београд је настало 1932. Утрине и пашњаци, пресечени друмом Марије Терезије (простор каснијег Блока 18), припадали су Земљишној задрузи бежанијских сељака. Нерентабилни комплекс је испарцелисан и раздељен члановима, који су их онда продавали, у почетку врло јефтино, 12,5 дин. по квадрату. До 1940. настало је насеље са седам нумерисаних, паралелних улица, са 450 кућа и преко 3.000 становника - цена квадрата земље је скочила на 170-250 динара. Београдска општина је покушавала да уклони бесправно подигнуто насеље, али Државни савет је то одбацивао. Подизање комплекса Сајмишта је било проблематично, јер је насеље, пресецањем бившег друма Марије Терезије, остало без најкраће везе са Земуном и Београдом. Насеље је 30. септембра 1940. добило основну школу са 90 ђака, у приватној згради Пете улице<ref>[http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1940/10/01?pageIndex=00013 Политика, 30.9.1940, стр. 13]. digitalna.nb.rs</ref>.
 
Године 1938. подигнут је комплекс зграда месној заједници [[Старо Сајмиште]]. На површини од 15.000 -{km}-<sup>2</sup> су се одржавали сајмови и изложбе чији је циљ био да покажу економски развој [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]]. Исте те године, општина Београд је потписала уговор са две данске грађевинске компаније да саграде ново насеље. Пројекат је поверен инжењеру Браниславу Нешићу.