Хамурабијев законик — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 91.150.115.166 (разговор) на последњу измену корисника MareBG ознака: враћање |
м Dodao sam neke stvari koje nisu bile. |
||
Ред 1:
{{bez_inlajn_referenci}}
[[Датотека:Hamurabi.jpg|лево|мини|Хамураби]]
'''Хамурабијев Законик ''' је добро чувани законик древне Месопотамије који датира из 1754. године пре нове ере (по средњовековној хронологији). То је један од најстаријих записа значајне дужине у свету. ВИ вавилонски краљ Хамураби је установио законик. Делимична копија постоји на челичном камену од 2,25м висине.
Састоји се од 282 закона, са казнама које су рангиране, прилагођене по принципу „Око за око зуб за зуб“ (Талион) који је базиран на друштвеним околностима које зависе од друштвеног статуса или рода, од роба насупрот слободном човеку, човека насупрот жени.
Скоро половина законика има везе са стварима уговарања, успостављајући тако цифре које треба да буду исплаћене, на пример возачу или хирургу. Остале подредбе успостављају услове трансакција, слободу купца за изградњу куче која пропада или имовине која је уништена док је препуштена бризи на другом лицу. Трећина законика односи се на ствари које се одмосе на одржавање куће и породичне односе, као што су наследство, развод и потомство.
Само се једна одредба појављује да наметне обавезе званичној влади, ова одредба се односи да судија који доноси одлуку након што је записана треба да буде ревидирана и отклоњена за стално. Неколико одредби односи се на ствари које су у вези са војним услугама. Законик је откривен од стране модерних археолога 1901. године. Превод првог издања је објављен 1909. године од стране Шела. Скоро комнплетан примерак овог законика исписан је на црном каменом стела стубу високој 2,25м. Овај законик је записан на акадском језику који користи занке урезане у камену. Материјал је уведен из
Меге (данашњи УАЕ и Оман). Тренутно је изложен у Лувру, са репликама у бројним институцијама укључујуц́и Оријентални институт на Универзитету у Чикагу, Правну школу северозападног Притзкера у Чикагу, Библиотеку и музеј историје Цленденинга на Медицинском центру Универзитета у Канзасу, библиотеку Теолошког универзитета реформисаних цркава у Холандији, Музеј Пергама у Берлину, Факултет уметности Универзитета у Левену у Белгији, Национални музеј Ирана у Техерану и Одељење за антропологију, Национални природни музеј, Смитсонијанова установа, Универзитетски музеј на Универзитету Пенсилваније, Пушкин Државни музеј ликовних уметности у Русији, Археолошки музеј Превитт-Аллен на Универзитету Цорбан и Музеј Библије у Вашингтону.
'''Историја'''
Према средњовековнојхронологији, Хаммураби је владао од 1792. до 1750. године пре нове ере. У предговору закона он каже: „Ана и Бел су ме звале, Хамураби, узвишени принц, који се бојао Бога, да у земљи донесе владавину праведности, да уништи зле и злочинце; тако да јаки не би наштетили слабима, тако да бих требао владати над црноглавим људима као што је Шамаш и да просветлим земљу, да бих побољшао добробит човечанства. " На каменој плочи су 44 ступа и 28 параграфа који су садржали 282 закона. Неки од ових закона следе правила "око за око".
Еламијски краљ Шутрук-Нахунте је преузео у 12. веку пре нове ере и однео је у Сузу у Еламу (која се налази у данашњој иранској провинцији Хузестан), где више није био доступан вавилонском народу. Међутим, када је Ц́иро Велики узео и Вавилон и Сузу под власт Перзијског царства и ставио копије документа у Библиотеку Шипар, текст је постао доступан свим народима огромног Персијског царства.
1901. године египтолог Густав Хекер,члан експедиције која је вођена од стране Жака де Моргана,пронашао је стелу која је садржала Хамурабијев законик током археолошког ископавања у месту Суза.
Увод је религијски, у њему законодавац тврди да су му богови наложили да влада народом и донесе овај законик, "да прибави важност праву у својој земљи, да истреби поквареног и неваљалог, да спречи моћнога да угњетава слабога" , карактеристичан је и за све претходне сумерске и акадске законике.
Хамураби се, осим на почетку, обраћа боговима и на крају законика. Хвали се успесима које је постигао за време своје владавине, позива будуће владаре да се придржавају законика и моли богове да сурово казне све оне који га не буду поштовали и примењивали.
Изузимајући увод и закључак, где се законодавац у начелу позива на вољу богова и тако прибавља додатни ауторитет свом тексту, у нормама нема религијских примеса, као што их нема ни у сачуваним члаовима ранијих клинописних законика. Изостају било какве религијске санкције, које су иначе честе у примитивним и архаичним правима.
Иако је по обиму чланова Хамурабијев законик најобимнији, он ипак не представља кодификацију која свеобухватно регулише одређене гране права, већ само парцијално и казуистично решава нека спорна питања од случаја до случаја.
== Законик ==
Увод је религијски, у њему законодавац тврди да су му богови наложили да влада народом и донесе овај законик, "да прибави важност праву у својој земљи, да истреби поквареног и неваљалог, да спречи моћнога да угњетава слабога" , карактеристичан је и за све претходне сумерске и акадске законике.
Линија 103 ⟶ 121:
Историја старог Истока/ Авдијев, В.И.
Линк: https://en.wikipedia.org/wiki/Code_of_Hammurabi
== Спољашње везе ==
| |||