Википедија

Њемачка — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
м Враћене измене Urke programmer (разговор) на последњу измену корисника Војин Живаљевић
ознака: враћање
Ред 4:
{{coord|51|N|9|E| display = title}}
{{replace|{{инфокутија држава
| име државе =Савезна Република немачкаЊемачка
| изворно име државе ={{replace|{{native name|de|Bundesrepublik Deutschland<wbr />| nbsp = omit}}|[[немачки језик{{!}}немачки]]|[[немачки језик{{!}}њемачки]]}}<small>{{efn|На признатим мањинским језицима:
:*{{јез-дан|Forbundsrepublikken Tyskland}}
Ред 77:
}}|Застава Немачке|Застава Њемачке}}
 
'''НемачкаЊемачка''' ([[Ијекавскиекавски изговор|иеквекав]]. '''ЊемачкаНемачка'''; {{јез-њем|{{audio|De-Deutschland.ogg| help = no|Deutschland}}}}), званично '''Савезна Република НемачкаЊемачка''' ({{јез-њем|{{audio|De-Bundesrepublik_Deutschland.ogg| help = no|Bundesrepublik Deutschland}}}}), [[Федерација|федерална]] је [[парламентарна република]] у [[Средња Европа|средњој]] и [[Западна Европа|западној]] [[Европа|Европи]]. Чини је 16{{nbsp}}[[Савезне државе Њемачке|конститутивних држава]], заузима површину од 357.021{{nbsp}}km² и има углавном [[умерена клима|умеренуумјерену сезонску климу]]. Са око 82{{nbsp}}милиона становника, Њемачка је најнасељенија [[Државе чланице Европске уније|{{nowrap|држава-чланица}}]] [[Европска унија|Европске уније]]. Након [[Сједињене Америчке Државе|САД]], друга је најпопуларнија имиграциона дестинација на светусвијету.<ref>{{Cite web |url=https://www.bloomberg.com/news/articles/2014-05-20/immigration-boom-propels-germany-past-u-k-in-new-oecd-ranking |title=Germany Top Migration Land After U.S. in New OECD Ranking |date=20. 5. 2014 |publisher=Bloomberg |access-date=29. 8. 2014}}</ref><ref>{{Cite web |url=https://www.un.org/en/development/desa/population/migration/data/estimates2/estimates15.shtml |title=Trends in International Migrant Stock: The 2015 Revision |date=2015 |publisher=United Nations Department of Economic and Social Affairs, Population Division}}</ref> Главна и највећа [[метропола]] НемачкеЊемачке је [[Берлин]], док је највећа конурбација [[Рурска област]] — с главним средиштима у [[Дортмунд]]у и [[Есен]]у. Остали већи градови НемачкеЊемачке су [[Хамбург]], [[Минхен]], [[Келн]], [[Франкфурт на Мајни|Франкфурт]], [[Штутгарт]], [[Диселдорф]], [[Лајпциг]], [[Бремен]], [[Дрезден]], [[Хановер]] и [[Нирнберг]].
 
Различита [[Германи|германска племена]] насељавала су севернесјеверне деловедијелове данашње НемачкеЊемачке од [[антика#Класично раздобље|класичног античког доба]]. Област по имену [[Германија]] документована је преприје [[100]]. године н. е. Током [[Велика сеоба народа|Велике сеобе народа]], германска племена су се проширила на југ. Почетком [[10. век|10. векавијека]], немачкењемачке територије су чиниле средишњи деодио [[Свето римско царство|Светог римског царства]].{{efn|Латински назив ''{{јез|la|Sacrum Imperium}}'' (Свето царство) документован је још [[1157]]. године. Латински назив ''{{јез|la|Sacrum Romanum Imperium}}'' (Свето римско царство) први пут је документован [[1254]]. године. Пуни назив Свето римско царство њемачког народа (''{{јез|de|Heiliges Römisches Reich Deutscher Nation}}'') потиче из 15. вијека.{{sfn|Zippelius|2006|p=25}}}} Током [[16. век|16. векавијека]], севернесјеверне немачкењемачке области су постале поприште [[Протестантска реформација|протестантске реформације]]. Након пропасти Светог римског царства, [[1815]]. године је основана [[Немачка конфедерација|Њемачка конфедерација]]. [[Њемачка револуција 1848—1849.|НемачкеЊемачке револуције 1848—1849.]] довеле су до настанка [[Франкфуртска народна скупштина|Франкфуртске народне скупштине]], прве слободне изабране скупштине за целуцијелу НемачкуЊемачку.
 
НемачкаЊемачка је [[1871]]. године постала [[национална држава]] када је већина [[Уједињење Немачке 1871.|њемачких држава уједињена]] у [[Немачко царство|Њемачко царство]] којим је доминирала [[Пруска]]. Након [[Први светски рат|Првог светскогсвјетског рата]] и [[Новембарска револуција|НемачкеЊемачке револуције 1918—1919]], Царство је замењенозамијењено парламентарном [[Вајмарска република|Вајмарском републиком]]. Године 1933. [[Долазак Адолфа Хитлера на власт#Преузимање контроле|брз долазак нациста на власт]] довео је до успостављања [[Трећи рајх|Нацистичке НемачкеЊемачке]], која је настала и почивала на основама [[диктатура|диктатуре]] а потом довела до [[Други светски рат|Другог светскогсвјетског рата]] и [[Холокауст]]а. Након [[ДругиЗавршетак светскиДругог ратсветског рата у Европи|краја Другог светскогсвјетског рата у Европи]] и [[Савезничка окупација Немачке|периода савезничке окупације]], основане су дведвије немачкењемачке државе: [[демократија|демократска]] [[Западна Немачка|Западна Њемачка]] и [[социјализам|социјалистичка]] [[Источна Немачка|Источна Њемачка]]. Ове дведвије државе су се [[Дан немачког јединства|3. октобра 1990. године]] [[Уједињење Немачке 1990.|ујединиле]].{{sfn|Demshuk|2012|p=}}
 
У [[21. век|21. векувијеку]], НемачкаЊемачка је велика сила и четврта је највећа привреда по номиналном [[Бруто домаћи производ|{{nowrap|БДП-у}}]], а пета по [[Паритет куповне моћи|{{nowrap|ПКМ-у}}]]. Као светскисвјетски лидер у неколико индустријских и технолошких грана, НемачкаЊемачка је трећа на светусвијету по извозу и увозу. Ово је [[развијена земља]] с веома [[показатељ хуманог развоја|високим животним стандардом]], за који је заслужно квалификовано и продуктивно друштво. То потврђује [[социјална заштита]] и [[здравствена заштита#Свеобухватност здравствене заштите|универзални систем здравствене заштите]], [[заштита животне средине]] и бесплатно [[високо образовање|универзитетско образовање]].<ref>{{Cite web |url=http://www.bbc.com/news/magazine-32821678 |title=How US students get a university degree for free in Germany |date=3. 6. 2015 |publisher=BBC |access-date=13. 11. 2015}}</ref>
 
Савезна Република НемачкаЊемачка била је оснивач [[Европска економска заједница|Европске економске заједнице]] (године [[1957]]) и [[Европска унија|Европске уније]] (године [[1993]]). ДеоДио је [[Шенгенска зона|Шенгенске зоне]], као и саоснивач [[Еврозона|Еврозоне]] (године [[1999]]). НемачкаЊемачка је држава чланица [[Организација уједињених нација|Организације уједињених нација]], [[НАТО|Организације СеверноатлантскогСјеверноатлантског споразума]], [[Г7|Групе 7]] (бивше [[Г8|Групе 8]]), [[Г20 индустријски развијених земаља|Групе 20]] и [[Организација за економску сарадњу и развој|Организације за економску сарадњу и развој]]. Војни расходи НемачкеЊемачке су 9.{{nbsp}}највиши на свијету.
 
== Етимологија ==
Словенски [[егзоним]] ''{{јез|sla|нěмец}}'', ''{{јез|sla|нěмци}}'' поријекло води од [[Старословенски језик|старословенске]] речиријечи ''{{јез|sla|нěмьць}}'' (мн. ''{{јез|sla|нěмьци}}''; од придевапридјева ''{{јез|sla|нěмъ}}'' — „нијем”, и суфикса ''{{јез|sla|-ьць}}'').{{sfn|Vasmer|1986|p=62}} Дословно значи „нијем”, али је добио значење „они који не причају као ми” од. „странци”.
 
Према другој теорији,<ref>{{Cite journal |year=1974 |title=The Journal of Indo-European Studies |url=https://books.google.com/books?id=3QIaAAAAIAAJ&q=nemeti+etymology&dq=nemeti+etymology&ei=JxttSZPaOIjWNsy5sMwJ&pgis=1&redir_esc=y |language=en |publisher=Journal of Indo-European Studies |page=153}}</ref><ref>{{Cite web |url=http://grzegorj.w.interia.pl/lingwpl/przen.html |title=O przenoszeniu nazw ludów |last=Jagodziński |first=Grzegorz |website=grzegorj.w.interia.pl |language=pl |archive-url=https://web.archive.org/web/20080402074013/http://grzegorj.w.interia.pl/lingwpl/przen.html |archive-date=2. 4. 2008 |url-status=dead |access-date=11. 8. 2017}}</ref> назив ''{{јез|sla|Нěмци}}'' можда долази из басена [[Рајна|Рајне]], од германског племена [[Немци#Назив|Немети]] које помињу [[Гај Јулије Цезар|Цезар]] и [[Тацит]]. Ова етимологија је сумњива из фонолошких (''немети'' нису могли постати словенски ''{{јез|sla|нěмьць}}'') и географских (Немети су насељавали област која је далеко од било којег словенског говорног подручја) разлога.
 
НемачкиЊемачки термин ''{{јез|de|Deutschland}}'', првобитно ''{{јез|la|diutisciu land}}'' („Немачке„Њемачке земље”), изведен је из назива ''{{јез|de|Deutsch}}'' (в. ''[[:wikt:dutsch|Dutsch]]'') који пореклопоријекло води од [[Старовисоконемачки језик|старовисоконемачкестаровисокоњемачке]] речиријечи ''{{јез|goh|diutisc}}'', која значи „народно” односно који припада народу (''{{јез|goh|diot}}'' или ''{{јез|goh|diota}}''). Термин се првобитно користио за разликовање језика обичног народа од латинског и његових романских наследниканасљедника.<ref>Погледајте:
* {{harvnb|Lloyd|Lühr|Springer|1998|pp=699—704}} (за ''{{јез|goh|diutisc}}'')
* {{harvnb|Lloyd|Lühr|Springer|1998|pp=685—686}} (за ''{{јез|goh|diot}}'')</ref>
Ред 129:
На прелазу између Сјеверноњемачке низије и Масива и котлина средње Њемачке налази се област Берде, најплоднији дио Њемачке. Ову област пресијеца пловни Средњоњемачки канал (Мителанд).
 
==== Масиви и котлине средње '''Н'''емачкеЊемачке ====
Масиви и котлине средње Њемачке налазе се у централном дијелу земље, између Сјеверноњемачке низије на сјеверу и алпског подручја на југу. Геолошки припадају пространој зони Херцинида (варисцијшки лу) између којих су спуштене дубоке котлине. Масиви се међусобно разликују по свом облику и надморској висини. На западу се налази Рајнски кристаласти масив кога пресијеца ријека Рајна, у централном дијелу је масив Харц који се издиже изнад низије прекривене флувио-глацијалним седиментима. На југозападу је [[Шварцвалд]]. Три главна планинска ланца у Хесену су Вестервалд (672 м), Рен (950 м) и Фогелсберг (774 м), а на њих се даље на истоку настављају Тириншка шума (982 м) и Франачка шума, те даље планине у пограничном подручју са Чешком, Рудне планине и Чешка шума. Сјеверније се налазе усамљене острвске планине, Ротхар (841 м) и Харц (1.142 м).{{sfn|Давидовић|2004|p=275}} Између Тириншке и Франачке шуме и Харца налази се Тириншка завала лонгитудинално омеђена двјема тектонским линијама. Источно од Тирингије и јужније од зоне Берда налази се Саксонија чијим рељефом доминирају Чешко-њемачке рудне планине изграђене од старих стијена херциншке орогенезе. У басену између Шварцвалда и Швапске Јуре (око 800 м) налази се покрајина Баден-Виртемберг.
 
Ред 370:
=== Војска ===
{{главни|Бундесвер}}
[[Датотека:Eurofighter 9803.ogg|мини| thumbtime = 32|[[Јурофајтер тајфун]] је дио флоте [[Луфтвафе (Бундесвер)|Луфтвафе]]]]
 
Њемачке оружане снаге, Бундесвер, састоје се од војске (копнена војска и специјалне снаге), морнарице, ваздушних снага, медицинско-санитарне службе и службе за заједничку подршку. У апсолутном смислу, расходи њемачких оружаних снага су 9. највиши на свијету.<ref>{{Cite web |url=http://www.sipri.org/research/armaments/milex/resultoutput/milex_15/the-15-countries-with-the-highest-military-expenditure-in-2011-table/view |title=The 15 countries with the highest military expenditure in 2011 |year=2011 |publisher=Stockholm International Peace Research Institute |archive-url=https://web.archive.org/web/20120501075718/http://www.sipri.org/research/armaments/milex/resultoutput/milex_15/the-15-countries-with-the-highest-military-expenditure-in-2011-table/view |archive-date=1. 5. 2012 |url-status=dead |access-date=7. 4. 2012 |df=dmy}}</ref> Године 2015. војни издаци су износили 32,9 милијарди евра, око 1,2% БДП земље, знатно испод НАТО границе од 2%.<ref>{{Cite web |url=http://www.janes.com/article/52745/germany-to-increase-defence-spending |title=Germany to increase defence spending |website=IHS Jane's 360 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150705180905/http://www.janes.com/article/52745/germany-to-increase-defence-spending |archive-date=5. 7. 2015 |url-status=dead |access-date=20. 1. 2016}}</ref>
Ред 395:
[[Песма Немаца|Пјесма Нијемаца]] је национална химна Њемачке од 1922. године. Од краја Другог свјетског рата и пада Трећег рајха, само се трећа строфа сматра националном химном. Строфа почиње са стихом „Јединство и правда и слобода”, који се сматра незваничном крилатицом Њемачке.<ref>{{Cite book |url=https://books.google.com/books?id=Y85XAAAAYAAJ |title=The complete guide to national symbols and emblems |last=Minahan |first=James |publisher=Greenwood Press |year=2009 |isbn=9780313344985 |location=Santa Barbara, Calif.}}</ref>
 
<gallery mode="packed">
Flag of Germany.svg|Застава СР Њемачке
Coat of arms of Germany.svg|Грб СР Њемачке
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Њемачка”