Први енглески грађански рат — разлика између измена

=== Интервенција шкотског Парламента ===

Почетком 1644. краљ је контролисао 2/3 Енглеске, али се ситуација убрзо изменила у корист снага Парламента. За вођење рата против краља образован је англо-шкотски одбор од 18 чланова, међу којима су били [[Роберт Есекс]] и [[Оливер Кромвел]], посланик града [[Кембриџ]]а. Шкотска армија од 18.000 пешака и 3.000 коњаника под командом [[Давид Лесли|Давида Леслија]], прешла је 19. јануара 1644. шкотско-енглеску границу. Снаге оба Парламента под командом Леслија и [[Томас Ферфекс|Томаса Ферфекса]] потукле су најпре ројалисте под Џ''оном Бајроном'' ({{јез-енг|John Byron}}) [[Битка код Нентвича (1644)|код Нентвича]] ({{јез-енг|Nantwich}}). До одлучујућег судара дошло је 2. децембра 1644. [[Битка код Марстон Мура|код Марстон Мура]], где су удружене снаге оба парламента победиле ројалисте. То је била највећа битка и прекретница целог рата, мада су ројалисти имали још појединачних успеха. Ројалисти су поново претрпели пораз код Њуберија 27. октобра, при покушају напада на Лондон. У тој бици Оливер Кромвел битно је допринео победи, и његов углед у војсци је порастао.<ref name="ВЕ2"/>

Зими 1644/45 под Кромвелом је почела реорганизација армије Парламента. Он је већ раније формирао неколико пукова коњаника оклопника ({{јез-енг|ironsides}}) уз помоћ шведских инструктора-ветерана из [[Тридесетогодишњи рат|тридесетогодишњег рата]]. Поред локалних снага грофовија, регрутовано је 14.000 пешака и 7.000 коњаника за Војску новог модела ({{јез-енг|New model Army}}), која је у суштини била стајаћа, професионална војска обучена од шведских и немачких инструктора прекаљених у тридесетогодишњем рату. На челу те војске налазио се [[Томас Ферфекс]], а нешто касније [[Оливер Кромвел]] постављен је за генерал-лајтнанта (команданта коњице).<ref name="ВЕ2"/>

=== Победа Парламента ===

Док је нова армија Парламента била у формирању, ројалисти су почетком 1645. предузели офанзивна дејства. Но, у [[Битка код Нејзбија (1645)|бици код Нејзбија]] 14. јуна, Ферфекс и Кромвел нанели су им катастрофалан пораз. Заплењена су и документа која су знатно компромитовала краља. Рат се проширио и на Шкотску, где је [[Џејмс Монтроуз|војвода од Монтроуза]] ({{јез-енг|James Graham, duke of Montrose}}) подигао устанак ројалиста у Побрђу ({{јез-енг|Highlands}}), али га је Давид Лесли са снагама шкотског Парламента потукао 13. септембра [[Битка код Филипхоха (1645)|код Филипхоха]] ({{јез-енг|Philiphaugh}}), угушивши оружани отпор ројалиста у Шкотској. Изгубивши наду у победу, енглески краљ Чарлс I предао се почетком 1646. Шкотима. Предајом утврђења [[Reglan|Реглен]] ({{јез-енг|Raglan castle}}) генералу Ферфексу 19. августа 1646, ратне операције су биле завршене.<ref name="ВЕ2"/>