Бања Лука — разлика између измена

У доба [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] град се убрзано развијао, поготово за вријеме управе енергичног и предузетног [[Светислав Милосављевић|Бана Светислава Тисе Милосављевића]], првог бана тадашње [[Врбаска бановина|Врбаске бановине]]. Тада су изграђене зграде [[Палата Републике|Хипотекарне банке]], [[Градска палата у Бањој Луци|Банске управе]], [[Бански двор|Банског двора]], Соколског дома, Хигијенског завода, [[Народно позориште Републике Српске|Народног позоришта Врбаске бановине]] и [[Саборни храм Христа Спаситеља у Бањој Луци|цркве Свете тројице]], која је срушена у њемачком бомбардовању (данас [[Саборни храм Христа Спаситеља у Бањој Луци|Саборни храм Христа спаситеља]]). Према једном новинском чланку, до 1937. подигнуто је 700 нових зграда за процењених пола милијарде динара.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/vreme/1937/12/29/#page/11/mode/1up Време, 29. дец. 1937, стр. 12]. digitalna.nb.rs</ref>. Отворен је велики број нових школа, Етнографски музеј Врбаске бановине, подигнут Градски парк, те изграђен градски мост (мост града Патре), један од првих пројеката чувеног инжињера [[Бранко Жежељ|Бранка Жежеља]].{{sfn|Равлић|1974|p=72}} Све то је утицало и на процват културног живота Бање Луке.