Новац — разлика између измена

}}</ref>

 

 

У античка времена старе Грчке и вечног града [[Рим]]а, те вријеме [[Британско царство|Британског царства]], новац су углавном издавале државе и њихови владари. На пример, [[Александар Велики]] (356-323 пне) велики Македонски краљ следи пример свога оца [[Филип II Македонски|Филипа II]], те на свом новцу приказује многобројна старогрчка бонжанства и њихове јунаке. Међу њима се посебно истицала сребрна тетрадрахма с ликом Херакла. Након Александрове смрти, наставило се са израдом таквог новца из сасвим једног једноставног разлога, био је врло угледно и цењено платежно средство у читавом тадашњем свету. Тако је на крају у ствари врло значајним био онај први корак замене лика Александра Великог с новца од стране његовог насљедника. А то је учинио Птоломеј I Сотер, краљ Египта, првенствено мотивисан све већим економским, војним и културним растом своје велике државе поред реке Нила. У старој Грчкој свака држава је имала своју владу која је имала пуно право да израђује свој новац. На таквим новцима углавном су се налазили ликови божанстава и јунака, који су државници сматрали заштитницима и као таквим их културно поштовали. Стари Грци су свој новац углавном звали тетрадрахма и дидрахма, отуда потиче и овај данашњи назив њихове службене националне валуте, драхма.