|
[[Датотека:magnet_4.jpg|мини|300 п|Магнет лебди изнад охлађеног суперпроводника (око −197 °C), једна интересантна појава проучена у физици]]
'''Физика''' ({{jez-grč|φύσις}}, -{''phisis''}-: природа<ref name="etymonline-physics">{{cite web|title=physics |url=http://www.etymonline.com/index.php?term=physics&allowed_in_frame=0 |publisher= Online Etymology Dictionary}}</ref><ref name="etymonline-physic">{{cite web|title=physic |url=http://www.etymonline.com/index.php?term=physic&allowed_in_frame=0 |publisher= Online Etymology Dictionary}}</ref>) јесте основна фундаментална [[природне науке|природна наука]] која проучава основна или суштинска својства природних појава и тела.<ref name="feynmanleightonsands1963-atomic">At the start of ''The Feynman Lectures on Physics'', Richard Feynman offers the atomic hypothesis as the single most prolific scientific concept: "If, in some cataclysm, all [] scientific knowledge were to be destroyed [save] one sentence [...] what statement would contain the most information in the fewest words? I believe it is [...] that ''all things are made up of atoms – little particles that move around in perpetual motion, attracting each other when they are a little distance apart, but repelling upon being squeezed into one another'' ..." {{harvnb|Feynman|Leighton|Sands|1963|p=I-2}}</ref> Физичари проучавају основна својства, структуру и кретање [[материја|материје]] у [[простор]]у и [[време]]ну.<ref name="maxwell1878-physicalscience">"Physical science is that department of knowledge which relates to the order of nature, or, in other words, to the regular succession of events." {{harvnb|Maxwell|1878|p=9}}</ref> Физичке теорије се најчешће изражавају као [[Математика|математичке]] релације. Најутемељеније појаве се називају ''физичким законима'' или [[Њутнови закони|законима физике]], међутим, и они су као и све друге [[научна метода|научне теорије]], подложни променама. При томе, нови физички закони обично не искључују старе, него само ограничавају домен њиховог важења.<ref name="youngfreedman2014p9">{{harvnb|Young|Freedman|2014|p=9}}</ref><ref name="holzner2003-physics">"Physics is the study of your world and the world and universe around you." {{harvnb|Holzner|2006|p=7}}</ref> Физика је уско повезана са другим [[природне науке|природним наукама]], као и математиком (због математичког описивања природе), посебно [[хемија|хемијом]], која се умногоме базира на физици, поготово на [[квантна механика|квантној механици]], [[термодинамика|термодинамици]] и [[електромагнетизам|електромагнетизму]].
Физика је једна од најстаријих [[академска дисциплина|академских дисциплина]], можда најстарија ако се узме у обзир [[астрономија]].<ref name="krupp. 2003">{{harvnb|Krupp|2003}}</ref> Током задња два миленијума, физика је била део [[природна филозофија|природне филозофије]] заједно са хемијом, [[биологија|биологијом]], и појединим гранама [[математика|математике]], али су се током [[научна револуција|научне револуције]] у 17. веку, [[природне науке]] појавиле као засебни [[Истраживање|истраживачки]] програми.{{efn|Књига [[Франсис Бејкон|Франсиса Бејкона]] из 1620. -{''[[Novum Organum]]''}- је била критична у [[Историја научног метода|развоју научног метода]].<ref name="Cajori1917">{{harvnb|Cajori|1917|pp=48–49}}</ref>}} Физика се преклапа са многим [[интердисциплинарним]] областима истраживања, као што је [[биофизика]] и [[квантна хемија]], и границе физике нису чврсто дефинисане. Нове идеје у физици често објашњавају фундаменталне механизме другхи наука<ref name="youngfreedman2014p1">{{harvnb|Young|Freedman|2014|p=1}}</ref> чиме се отварају нове авеније истраживања у областима као што су математика и [[филозофија]].
|
