Миливоје Стојановић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Убачен је датум рођења по новом календару. |
Нема описа измене |
||
Ред 37:
Након освајања Рајчанског рида, као кључног терена за победу у [[Брегалничка битка|Брегалничкој бици]], командант прве армије, престолонаследник [[Александар I Карађорђевић|Александар I]] толико је био усхићен славом овога пука да је лично пришао команданту, честитао му, и у знак свога признања скинуо је са својих груди [[Краљевски орден Карађорђеве звезде|Карађорђеву звезду са мачевима]] и лично је заденуо на груди команданта XII пука.<ref>"Лични дневник Команданта XII пеш.п. "Цара Лазара" I поз." од 19.06.1913.</ref> То је највеће одликовање добијено у овоме рату.{{чињеница|date=08. 2015. }}
У [[Први светски рат|Првом светском рату]] [[1914]]. године његов Други гвоздени пук учествовао је у [[Церска битка|Церској бици]], и то у самом њеном центру, на [[Текериш]]у. Као командант [[Гвоздени пук|Гвозденог пука]] истакао се и у [[Колубарска битка|Колубарској бици]].Током Колубарске битке добио је упалу плућа. Видећи како му људство гине, Миливоје је иако тешко болестан лично повео пук у нови јуриш и том приликом је освојена [[Кременица (Лазаревац)|Кременица]] а он је славно погинуо.<ref>{{cite web|title=Како је Гвоздени пук зауставио Бана Јелачића| url = http://www.srpskaistorija.com/kako-je-gvozdeni-puk-zaustavio-bana-jelacica/| work = Srpska istorija| accessdate=30. 11. 2016}}</ref>
Стрип издање посвећено Великом рату „Линије фронта”, објавило је стрип „Гвоздени”, посвећено Миливоју Стојановићу Брки и његовој погибији током Колубарске битке.
| |||