Велики раскол — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
false map.
Ред 38:
 
== Дубљи узроци раскола ==
Неслагања која су резултирала горе описаним догађајима сежу у вековима који су претходили. Римски цар [[Константин Велики]] пребацује седиште царства у БyзантионБизантион 330. године (у балканским крајевима познат и као [[Цариград]]). Година 395. означава коначну поделу [[Римско царство|Римскога царства]] на два дела када цар још увек јединственога царства [[Теодосије I]] дарује свом сину Аркадију Исток, а другоме сину Хонорију Запад.
 
Узроци раскола између западне и источне цркве леже управо у овим [[антика|античким]] коренима. [[Западно римско царство]] ослањало се на [[латински језик]] и културу те их увек стављало у први план; на истоку се из Бизанта слично чинило с грчким језиком и културом (макар је латински и надаље остајао језик главних државних закона), настојећи грчку културу наметнути негрчким народима Истока. Овакво је стање представљало стални извор трвења, исказујући се на подручју вере у расправама о разним детаљима и разликама у богослужју и теологији, на истоку и западу подједнако.