Томас Хобс — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
исправка ситних грешкица
Ред 20:
}}
'''Томас Хобс''' ({{јез-енг|Thomas Hobbes}}; [[Малмсбури]], [[5. април]] [[1588]] — [[Дарбишир|Дербишир]], [[4. децембар]] [[1679]]) је био [[енглеска|енглески]] [[филозофија|филозоф]], представник класичног енглеског [[емпиризам|емпиризма]]. Човека сматрао за слободног појединца, а [[држава|државу]] као вештачку творевину насталу на основу уговора појединаца. Његово главно дело је [[Левијатан (спис)|Левијатан]] ([[1651]].), чија је основна теза да је у човековом интересу да изађе из природног стања, у коме свако води рат против свих, и формира, кроз друштвени уговор, државу, која ће обезбедити друштвени мир.
Хобс је био шампион сувереног апсулотизмаапсолутизма, али је такође развијао неке од основа модерне европске мисли:
* право појединца
* природна једнакост свих лудиљуди
* вештачки карактер политичког реда (која је довела до касније разлике између цивилног друштва и државе)
* поглед да сва легитимна политичка моћ мора бити репресентативнарепрезентативна и базирана на сагласности људи
* либералну интерпретацију права која оставља људима слободу да чине оно што закон експлицитно не забрањује.
 
Хобс перципира природно стање из Аристотелове Политике, у којој пише да „ човек због своје природе, а не случајем стоји ван друштвене заједнице и по природи жели рат, будући да је сам и препуштен случају'' Природа је по Хобсу свеукупности сила и тела који се према одређеним законима сударају или усклађују. Људи су једина привилегована створења која поседују Божији дар стварања и зато имају слободу изласка ван дејства природних закона случајности.
Људи излазе из природног стања друштвеним уговором којим стварају државу. Држава је артифицијалнивештачки производ активности људи. Хобс закључује да два елемента државе постоје и у природном стању: људи и закони разума у облику природних закона.
== Спољашње везе ==
{{портал|Биографија}}