Википедија

Ултраљубичасто зрачење — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 143:
Витамин Д се у телу може синтетисити у [[кожа|кожи]] под утицајем Сунчевих ултраљубичастих зрака из провитамина. Али се може уносити и храном. Највише га има у рибљем уљу и месу, млеку и млечним прозводима и жуманцету, те гљивама. Дневни захтеви за витамином Д релативно су мали и одрасли га надокнађују излагањем [[Сунце|Сунцу]] или [[Храна|храном]]. Препоручена дневна количина (РДА) износи 5 - 10 -{μg}-.
 
Примарна је улога витамина Д одржавање хомеостазе и константне концентрације [[калцијум]]а и [[Фосфати|фосфата]] у плазми. Он подстиче њихову апсорпцију из пробавног тракта. Витамин Д придоносидоприноси јачим костима и здравим зубима, те је врло делотворан у развоју деце. Недостатак витамина Д очитује се клинички хипокалцијемијом, хипофосфатемијом или општом деминерализацијом кости, боловима у костима, спонтаним фрактурама и слабошћу мишића. То је узроковано недовољном ресорпцијом калцијума и фосфата. Тако може доћи и до болести која се зове [[рахитис]]. То је метаболичка болест костију. Кости постају мекане и нагињу деформацијама док зуби постају дефектни. Најчешћа је код деце, па је њима витамина Д највише потребан. Код одраслих се јавља ретко.
 
Применом великих доза витамина Д долази до поремећаја у матаболизму калцијума те су први симптоми хипервитаминозе везани уз хиперкалцијемију. То су умор, пробавне сметње, губитак тежине, анемија па и депресија. Долази и до додатног таложења калцијума у [[Бубрег|бубрезима]] и [[Гуштерача|гуштерачи]]. Врло је тешко предозирати се Д витамином.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Ултраљубичасто_зрачење”