Шишање — разлика између измена

Шишање јесте радња коју обавља бријач ( у народу познат као брица). Постоје разни стилови шишања као и разни стилови косе. Шишање може да се обавља са маказама, машином за шишање и бритвом која се и дан данас користи за уређивање брада и бркова као и зулуфа.Бритва се употребљавала најчешће у 19. веку као и у ратовима због лаке преносљивости и мале величине данас је то саставни део швајцарског ножа и швајцарске армије. Верује се и да су се људи у старо тимско доба шишали мачем или спаљивали уз помоћ содијум-бикарбоната. Беберница је била позната дуж 20. века и обично би људи тамо разговарали о политици и култури. Стилови косе су познати од самих почетак, пак фризура Марије Антоњете је биизуруфрла једна од узрока револуције и ако је ту било још утицаја. Током 50-их година 20. века популарно су се носиле фризуре разних певача и глумаца попут Елвиса Прислија. Жене углавном се не шишају али неколицина жена носи кратку фризуру, али код жена се користе увијачи за косу углавном. Шишање је повезано са религијом, већински део тибетских монаха је ошишано због будаизма као и покрети вашинзма и покрета Харе Кришина и чак помало у Хиндуизму. Перике су се највише користиле у 18. и 19. веку на дворовима али данас се користе за људе који немају косе. Могу бити синтетичек( вештачке) или природне од праве косе дониране или од фондација или од бербеница или фризерских салона.