|
[[Датотека:Kartakuca.jpg|мини|Карта Куча]]
'''Кучи''' су једно од [[Племена Црне Горе|брђанских племена]], настањених у [[Зетска нахија|Зетској нахији]] [[Књажевина Црна Гора|Књажевине Црне Горе]].<ref>Поповић, Ђ. и Роганић, Ј. 1899. ЗЕМЉОПИС КЊАЖЕВИНЕ ЦРНЕ ГОРЕ за УЧЕНИКЕ III РАЗРЕДА ОСНОВНЕ ШКОЛЕ (треће издање). Цетиње. [http://www.njegos.org/heritage/zemljopis.htm дигитална верзија], Приступљено 10. 4. 2013.</ref> Име [[племе]]на потиче од [[албански језик|албанске]] речи ''-{kuq}-'' — „црвен“<ref>grupa autora. 1955. Arbanasko-južnoslavenski odnosi — Jezički odnosi Južnih Slavena i Arbanasa. u: Enciklopedija Jugoslavije. Leksikografski zavod FNRJ. ''pp. 164.''</ref>. Истраживањем њихових обичаја и начина живота се бавио почетком [[20. век|XX века]] [[Стеван Дучић]].
Староседеоци кучких области су се углавном бавили [[сточарство]]м и живели полу[[номад]]ским начином живота. Борбе за богате планинске [[пашњак]]е, омогућиле су бројнијем и јачем становништву опстанак на овим просторима, те је досељавање новог становништва често имало за последицу истискивање и исељавање староседеоца.
Кучи су племе црногорског брега подијељено на три области: Старокучи, Новокучи (опћенито: Дрекаловићи) и Затријебчани. Смјештен на истоку Црне Горе, сјевероисточно од Подгорице, простире се дуж границе са Албанијом. Већина становника је православни хришћанин и сунитски муслиман, са римокатоличком мањином.
Од [[10. век]]а, с периодичним варијацијама, већину становништва ових области сачињавали су [[Срби]] и [[Албанци|Арбанаси]], те су се све до [[16. век|16.]] и краја [[17. век]]а одвијали процеси који су решвали етничку судбину племена Куча и касније рода Дрекаловића.
Превладавајућа употреба славенске речи Куцх за називе бројних градова, села и географских ентитета широм Балкана указује да су племена била славенског порекла. Славенска племена која су се доселила у регион утицала су на језик, културу и религију од 6. до 10. века надаље. Стога је могуће - да су Куче основала почетком 13. века славенска племена из Пољске (где је презиме Кућ уобичајено). Иако не постоје докази који повезују племе Куци из Црне Горе са Кучијем из Пољске, генетичке студије на неколико чланова породице Куч тестиране у Србији и Црној Гори су међу најистакнутијим хаплоскупинама И-ДНА које се такође налазе у Пољској (Р1а-М198).
Међу првим историјским подацима у настојању племена Куча да сачувају своју [[Православна вера|православну веру]] говори нам уговор из септембра месеца [[1455]]. године, сачињен између Горњозетских поглавара (међу којима и Кучких) и Млетачке републике, где се захтева да ниједан [[бискуп]] или [[свештеник]] латински не може бити над њиховим црквама, већ само свештенство српске вере.<ref>Димитрије Милаковић, Историја Црне Горе 1856.г</ref>{{sfn|Петровић||p=23}}<ref>{{cite book|last1=Ердељановић|first1=Јован|title=Кучи, Братоножићи и Пипери|date=1907.|publisher=Државна штампарија Краљевине Србије - Српски ентографски зборник|location=Београд|pages=72}}</ref>
У каснијем периоду, под утицајем старих Куча, јаком српском свешћу и примером суседних племена (Братоножићи) главни део племена је одбио да буде поарбанашен, покатоличен или исламизован. Преласком (или повратком) војводе [[Lale Drekalov|Лала Дрекалова]] у православну вероисповест и чувањем исте кроз време [[Османско царство|османлијске]] власти, овај процес је добио коначно и трајно историјско утемељење. Тако, Скадарски бискуп Антонио Владањи, [[1736]]. године пише својим надређеним ватиканским поглаварима: „Кучи су с изузетком који сам поменуо у (Триепсима или Затријепчу) сви шизматици. Веома су плаховити, живе од плена и никако неће да се потчине Турцима. Имају 500 кућа и велики су противници наше свете вере“.<ref>Васа Чубриловић, Постанак племена Куча</ref>
Према Роберту Елсију, Куцс говори српски и идентификује се као Срби. Али према његовим речима, они су били првобитно Албанци и пореклом су из племена Бериша на северу Албаније.
Марко Миљанов је написао да се Кучи и Бериша "сматрају блиским", наводно због тога што су Берисови преци доселили из Кучија; ако нису рођени крвљу, црногорска и албанска племена сматрала су близину изворне или матичне територије с које је неко "дошао". Стога су Кучи били "сродни" кастратама, Берисхасима и Цлементесом, јер се њихов далеки предак једном очигледно преселио из Куцхија. Племе Берисха и породица Вусовић из Велике (у Црној Гори) сматрају се рођацима.
=== Стање после заузимања Скадра ===
==Порекло имена==
Након заузимања [[Скадар|Скадра]] и [[Зетска равница|зетске равнице]] [[1479]]. године, од стране [[Турци|Турака]], настају нови политички, економски и порески услови који условљавају становништво најпре катунских нахија на чвршће уједињење и јачању међусобних савеза кроз [[Племе|племенске заједнице]]. Ове заједнице, као мање самоодбрамбене државице штитиле су своја добра и чланове. Унутар племена развијала се патријахална култура и особен начин живота који је у суровим условима непрекидних борби, глади, болести и одмазди успео вековима да задржи своју самосталност и слободу.<ref>Ратислав Петровић, Племе Кучи 1684-1796</ref>
Ријеч "Куц" обично се користи за означавање још неколико славенских села, градова и географских локација као што су Кучићи (село код Какња), Кучићи (село код Требиња), Кучине (село у Босни), Куче (село у Хрватској), Куцна ( село у Србији), Куцин (село у Словачкој), Куцер (град у Словачкој), Куцај (планина у Србији) и Кучево (град у Румунији). Стога је име племена највероватније изведено од славенске речи "Куцх" што значи [брдо или планина] или "Кућа", што је такође уобичајено презиме у Пољској (изведено од презимена Куцз), а регистровано је у Пољској од 1391. године, а потиче од пољског језик и речи "куцзећ" [кукач], и / или од старог пољског језика "куцза", "куцзка" [шупа, колиба]. Друга варијанта, Куц - долази од речи: „куцач“ [на одреду] и / или од старог „куцач“ [буда = шупа], или из немачког језика и назива Кутз. Етимолошки дјелују из оба извора, али одржавају блиско значење старим пољским дијалектима.
Према албанским изворима, име племена је највероватније изведено од илирско-албанске речи "кук" - црвено. Истакнути албански историчар И. Ајети објашњава да је албански апелант „кук“ на албанском језику „врста сеоске посуде са две ручке“, док има друга значења попут „долина, залив, тјеснац“, тј. „Место које се налази у долини и са становишта простора се уклапа у лонац. „Слична имена постоје у неким романизованим племенима у Румунији.
Будући да су Кучи по турском освајању припојени Скадарском Санџакату (подгоричка административна јединица Санџакбега) то прве податке о становништву потичу из пописа — [[Дефтердар|Дефтера]], који су извршени од стране турских власти [[1485]], [[1497]] и [[1570]]. године. Тако знамо да је по првом попису из 1485. године кучку нахију сачињавало осам села са 253 куће. Већ у другом попису из 1497. године, уочавају се неки новостворени катуни (Љешевићи, Петровићи и Павловићи, Лопари, Бањевци и Коћи) а број кућа се повећао за 135. домаћинстава, укупно 388 кућа. Од овог броја кућа, 1570. године, што због губитка у борбама с Турцима, исељавања и помора од куге, остало је свега око 200 кућа.
==Географија==
[[Датотека:Дефтер.jpg|мини|Страница Дефтера]]
[[File:Kuci tribe location in Montenegro.png|Kuči |alt=|thumb|440x440px]]Незванични центар је село Убли које има око 1.500 становника и у коме се налази неколико установа, попут културних дворана, основне школе Ђока Прелевића, болница, полицијских станица и некадашње фабрике тканина. Убли се налазе у централном Кучу са центром и селима Прелевићи, Павићевић, Живковић, Костровићи итд.
За време владавине [[Отоманско царство|турске империје]] на овим просторима долази до појаве појединачне или колективне исламизације или католичења становништва, тако се често дешавало да су две или три генерације исте фамилије бивали различитих вера. Кучи су са околним арбанашким племенима: Климетима, Хотима, Грудима, Кастратима и Шкреље, које у свом извештају упућеном Риму 1610. године, наводи барски надбискуп и примас српски Марин Бици, углавном имали добре односе, и често пружали заједнички отпор турским освајачима. Но, да то није имало континуитет говори Фра Карло делла Мирандола из Груде, обраћајући се [[16. април]]а [[1643]]. године префекту, оцу Керубину, саопштавајући да су православни Кучи у крвној завади са римокатоличким Хотима, те је он морао да их мири и у томе постигао успех.<ref>Петровић Ратислав, Племе Кучи, 1684-1796</ref>
Куће покривају подручје сјеверозападно од Подгорице, са сљедећим селима:
Северни Кучи:
Убли, Медун, Орахово, Кржања, Косор, Врбица, Стравце, Фундина, Загреда и Раци
Јужни Кучи:
Дољани, Муртовина, Стара Златица и Златица.
Битцх Ландсцапе:
Босс, Коћи, Бенкај, Буџа, Тубе, Делај, Корита, Мале, Никмарас, Рудине, Попрат и Стјепово.
<br />
<br />
==Историја==
Старо доба
Прво помињање Медуна као илирског насеља датира из римског царства, под именом "Метеон". Овдје је било све до 168 пре нове ере, седиште илирског племена Лабеати. У њему су Римљани заробили илирског краља Генција.
<br />[[File:Meteon Labeatidis terrae.svg|none|frame|Grad Medun, u vremenu Rimljana|alt=|border]]
Рани средњи век
Према легенди, оснивач куће је извесни Ненад син Гојка Мрњачевића (1355-1416). Који се помиње у отоманским дефтерима.
Старосједиоци из подручја куја углавном су се бавили сточарством и живели су полу номадски начин живота. Борбе за богате планинске пашњаке.
<br />[[File:Medun medieval fortress position.svg|none|Medun za vrijeme srednjeg vrijeka |alt=|border|thumb|440x440px]]
<br />
==='''15. век'''===
[[File:First official census and recorded evidence of Kuci from 1485.jpg|thumb|Popis Kuča 1485. – imena su slavenska i ilirska; muslimani nisu popisani jer su bili oslobođeni ove vrste poreza|alt=|552x552px]]
Листа кућа 1485. - имена су славенска или илирска; Муслимани нису на списку, јер су били ослобођени ове врсте пореза
Османлије су 1455. године заузеле Медун и Кучу. Од тада знамо од њих информације, јер тада почиње архивска традиција на Балкану. Од првих дана је забиљежено претварање породица у ислам.
Међу најранијим историјским записима о религији племена Куча је да су они исповедали православну верзију хришћанства. То нам говори уговор из септембра 1455., склопљен између Горњих поглавара (укључујући Кују) и Млетачке републике, који налаже да латинични бискуп или свештеник не буду дозвољени изнад њихових цркава, већ само свештенство православне вере.
Након заузимања Скадра и равнице Зете 1479. године, Османлије су створили нове политичке, економске и пореске услове, што је условљавало становништво Катун Нахија да прво консолидују и ојачају своје савезе кроз племенске заједнице.
Пошто су Куче након османских освајања припојене Скадку Скадку, први подаци о становништву потичу из пописа становништва Дефтер који су извеле турске власти 1485. Дакле, знамо да је према првом попису становништва осам села са 253 куће састојало од кује Начи. Већ у другом попису становништва из 1497. године уочени су неки новостворени катуни (Љешевићи, Петровић и Павловићи, Лопари, Бањевци и Коћи), а број кућа се повећао за 135 домаћинстава, укупно 388 кућа.
Први муслимани из Кучија
Спомиње се исте године 1485., да је тврђаву Медун чувало око 88 стражара, од којих је 50 био Куч из Медуна, на челу са Хасан-бегом. Најстарији познати Куч муслиман (пре 550 година).
Следећа група која је прихватила ислам учинила је то, предводио их је Станис Црмојевић, син црногорског владара. Они су то урадили у Истанбулу. Постоји традиција да банке у Затребецу такође имају порекло Црнојевића.
==='''16. век'''===
Током 16. века, неке од најпознатијих истакнутих породица куја прихватиле су ислам.
1565. године покренут је устанак у савезу са Клементесом и Пиперима у савезу с Кучеима против Османског царства.
Од 388 кућа из 1570. године, око 200 кућа је остало због губитка борбе са Османлијама, емиграције и куге.
Године 1582, у попису Кучке нахије, који је обухватао 13 села, већина имена је славенских, али су илирска имена такође веома честа.
Куће су се бориле код Груда, које су победиле.
==='''17. век'''===
У 17. веку Куци су били подељени углавном на три братства: Старокучи, Новокучи (Дрекаловићи) и Затријебчани
Дрекаловикси прелазе на православље
1610. венецијански свештеник Марино Биззи написао је да су Кући хришћани половина православне половине католичке вере. Рекао је да је то племе Арнаут, које су предводили Лале Дрекалов и Нико Рајков, као веома храбро племе од 1500 људи. Преласком Лала Дрекалова из католичке у православну веру, процес формирања српске куће добио је и трајну историјску основу.
Почетак отоманско-кучких ратова и зверства над муслиманима Медуна
У 17. веку забележено је масовно прихватање ислама од стране Куча.
1612. Которанин Маријан Болица помиње да је у Медуну било „200 врло ратоборних Турака (Кућа муслимана)“, што указује да је у Медуну те године живело најмање 500 муслимана.
Такође се у историјским изворима помиње да је у Медуну било око 70 муслиманских кућа.
Исте године, Цхристиан Цлементи, Куцхи, Пипер и Бјелопавлићи послали су писмо француском и шпанском краљу да им помогну да се ослободе отоманске карте, али нису одговорили.
1658. Кухи, у савезу с Васојевићем, Братонозићем, Пипером, Клементом, Хотом и Грудом, поново су се побунили против Османског царства, које је завршило у корист Османлија.
Позивом млетачког бога из Котора и уз обећану плату, 1688. Куцхис су се у савезу с Клементом, Пипером, Грудом и Братонозићем поново побунили против Османлија и водили жестоку битку у Орлову, када су уништили војску Сулејман Паше Скадарског.
Према списима попа Радоње Чејовића, Станка Иванова и Прела Поповића Дрекаловића, Дрекаловић је напао тврђаву Медун:
"Ставили смо је под нашу надлежност да га држимо на располагању Светој републици Венецији."
После тога заробили су Медун и стекли велике плен. Велики број муслиманских кућа је убијен, а већина је протерана. Наведени извори кажу да је убијено 1.500 муслимана (само 500 ратника !?) и да је муслиманска застава уклоњена, а застава св. Марка. Након тога Иликовић је одмах отишао у Котор због обећане плаће која му је дата, а Млечани су заузврат добили кључеве тврђаве Медун.
86 муслиманских братстава бројило је Кучи. И раштркали су се по територији Босне и других вилајета који су им били прво на дохват руке. Населили су Колашин, Никшић, Подгорицу, Спуз, Бијело Поље, Беране, Пестер, Рожаје, Тутин и Нови Пазар, затим Гусиње и Плав. Тада је процес формирања Бошњачке куче добио своју трајну историјску основу.
Већ 1689. године, Османлије су угасиле устанак, али више није било живота за муслимане Куче у Медуну, након бруталног злочина који су починили њихови хришћански рођаци. Дрекаловић је спалио и срушио цело муслиманско насеље и околна села, рекао је проф. Марко Драговић наглашавајући:
"... тако да се Турци не могу поново населити"
У знак етничког чишћења у Медуну, Антонио Болица из Котора написао је:
"Увек сам успео да их задржим (племена брда племена) уз помоћ бискупа цетинског и осталих стараца у покрету против Турака, јер су то људи на које могу утицати. Они су навикли на пљачку и стално пролијевање крви. У пљачки сам увек био у стању да повежем неодлучне са вештинама да добијем више храбрости. "
1694. Куче су у савезу с Хоутхисима покренуле још један неуспјели устанак против Османског царства.
===18. век===
У 1711. извршен је геноцид над муслиманима Старе Црне Горе, познат као „истрага о Потурици“.
Православну доминацију Дома потврдио је и бискуп Антонио Владањи из Скадра, а 1736. године написао је својим вишим ватиканским вођама:
„Кучке су, са изузетком ове коју сам поменуо (у Затјепцу), све раскола. Врло су плашни, живе од плијена и ни на који начин неће послушати Турке. Имају 500 кућа и велики су противници наше (католичке) вере. "
Мехмед-паша Бушатли из Скадра је 1774. водио рат против Куча и Бјелопавића. У почетку је поражен, али касније су га заробили и уништили. Куче су прихватиле кучке избеглице. 20 година касније, 1794. године, Куци и Ровчани успели су поново да поразе Османлије.
Када је Бусатлија заузео Цетиње, поштедео је Цетињског манастира, који су планинари Зен Грбичић касније раздрагали динамитом. Др. Описујући догађај, Петровић је написао: "Ако је Сулејман паша поступао витешко, Млечани су се понашали непоштено и кукавички, јер су минирали манастир."
===19-20. век===
[[File:Marko Miljanov.jpg|thumb|[[Marko Miljanov]] (1833–1901), chieftain of Kuči.]]
===Црногорски злочин у Куцима===
28. јуна 1855. године, кнез Црне Горе, Данило, наредио је истребљење свих кућа породице Дрекаловић.
Годину дана касније, црногорски војвода Мирко такође је заузео Куце и, према српским изворима, који је по обиму, жртвама, пљачки, подметању и злочину надмашио све освајања Османлија.
===Придруживање покрету Хуссаин Цаптаин===
Када је капетан Хусеин, који је водио устанак за аутономију Босне, дошао у Санџак, племе Куча из свих санџачких градова му се масовно придружило, прво од Колашина, 1827. године.
===Геноцид над Бошњацима Куци у Колашину и Никшићу===
У црногорском нападу на Колашин 28. јула 1858. године, иако је насеље уништено, џамија није уништена, али од тада је започела емиграција Колашина, која ће трајати наредних 70 година.
1862. Османлије су отели Куче и Медун.
Од 1863. године Колашин је био део Новопазарског санџака, односно прелазног кадилака Препоље, а муслиманско становништво је обновило уништено насеље и вратило се у њега 1864. године.
1875. Кучи Срби су се придружили устанцима широм Балкана против Османског царства. Кућама је управљао Марко Миљанов Поповић.
[[File:Kolasin ethnic cleansing.jpg|thumb|466x466px|alt=|left|Sela koja su etnički očišćena u Kolašinu]]Никшић је био под опсадом од августа 1875, односно две године и један месец, за које време је два пута снабдевен залихама: 28. априла 1876. године. од Мухтар-паше и 15. јуна 1877. године. аутор Сулејман Паше.
Године 1876. у херцеговачком граду Никшићу живело је 98% муслимана Бошњака, са великим процентом Куча.
2. фебруара 1877. новопазарски санџак одвојен је од босанске Вилиате, а подручје Куч постало је дио Црне Горе. Колашин је окупирао Црну Гору 9. октобра 1878. године. Црногорци су непрестано бомбардовали Никшић и запечатили га тако да ниједна птица није могла да уђе у овај град. Снажан ударац који су Црногорци примили од Руса нанио је смртни удар у разбијању чврстих зидова овог муслиманског града. Град је предат 9. септембра 1877. године, а кнез је наредио Никшићанима да безбедно напусте своја огњишта и преселе се. Од 3200 Бошњака који су живјели у овом граду, само је 30 имало смјештај.
1879. године, у Битки код Никшића, Куцко, Васојевић и Братонозић, војска коју је предводио Марко Миљанов поражена је од војске Али-паше Гусинског.
1886. године, у пролеће, црногорска војска окупирала је Колашин Поље и померила границу све до Тари.
1907. године побуњеници су покренули устанак против Отоманског царства и победили на битки код Лемаја. Након тога, Османлије су 1911. године поново победили на Децијској битки.
Убиство Бошка Бошковића, шефа Колашинског округа, које се догодило 7. новембра 1924. године у Церу код Мојковца, приписано Јусуфу Мехоњићу, вођи санџачких одбора, довело је до напада на муслиманско становништво неколико дана након сахране. Тада су убијени становници Шаховића и Павино Поље. У једном дану убијено је 350 Бошњака.
<br />
==Антропологија==
===Старо-Куци===
Старо-Кучи био је заједница великог броја јасних и сложених братстава (кланова), у поређењу с Дрекаловићима, за које се тврдило да су поријеклом поријекла. Ј. Ердељановић је нашао врло уочљиве случајеве спајања различитих братстава у Старо Кучим. Спајање је било толико финализирано да му је било тешко да одреди делове ових окупљених братстава, „чак и тражење у том правцу наилази на осетљивост појединаца“. Доласком Дрекаловића, старе породице су се звале "Олд-Куцхи". Међу насељеним братствима Старе Куче најзначајнији су Мрњавчић и представници Старе Куче. [24] Мрњавчић, највеће братство Старих Куча, 1941. године је бројало 330 домаћинстава. [25] Сви Стари пси имају славу Митровдана (Св. Димитриј).
Ј. Ердељановић је записао податке о свим кућама, понајвише Кржан, Жиковић, Костровић, Безихов, Кута, Подград и Лазорца. Све ове приче се слажу да братство Мрњавчићи потиче од Гојка, брата краља Вукашина. Гоикови потомци приморани су да напусте Схкодар отоманском инвазијом и настане се у Брштану.
===Дрекаловићи===
Дрекаловићи, звани "Ново-Кучи", потичу из Дрекала који су населили Кучи у другој половини 16. века. Постоји неколико прича о његовом пореклу: био је Мрњавчић или унук Скандербега или да је дошао из Берише. Према Мариан Болиззи (1614), Лале Дрекалов и Нико Раицков држали су 490 кућа Цхуззи Албанеси ("албански Куцхас", село углавном римокатоличког), са 1.500 војника, описано као "веома ратоборно и храбро". 1941. године, Дрекаловићи, највеће братство Куче, бројали су близу 800 домаћинстава, што је отприлике половина свих Куча.
===Козачки===
Козачки (албански: Трш) је подрегија Куча, која се налази у Кучкој граници (Куча крајина), која такође обухвата Орахово, Кочи и Фундину.
Историјско племе Рапторса, као и Хоти, захтевају потомке од одређеног Кек Прека.
Триши је био познат по покретању устанка Албанаца против Османлија 1907. победом у битки код Лемаје, рату на реци Цеми, у којем је учествовало 150 Тршанаца. Према мештанима, једино што је раздвојило две силе био је мост преко Цеми-ја. Остале битке које су уследиле у региону укључују битку код Децика (1911.).
Потомци породица Затријебач углавном настањују град Тузи или главни град Подгорица, док су се многи други доселили у Сједињене Државе.
===Међимурски односи===
Такође се верује у народну приповест да је Грца Ненадов из Старе Куче имао брата Крстоа, који је био отац оснивача Кастратија. Многи Мрњавчевић прешли су на ислам, међу најзначајније Ганиће у Рожајама и Радоњичића (данас Радончић) у Гусињу.
Једна грана племена Гасхи, Бардхет (енглески: бели), долази из Куча.
==Демографски подаци==
[[File:Tribes in Montenegro.png|thumb|Plemena u Crnoj Gori|alt=|250x250px]]
Данас у Куцима живи преко 15.000 људи са преко 3.000 кућа. Санџак који се налази на југу Србије има (много већи и већи број) истакнутих личности.
У
региону живе три главне етничке групе: етнички Црногорци, етнички Срби (види Црногорски Срби) и етнички Бошњаци, мада се то може сматрати једним, јер неке породице могу бити политички подељене између три, тј. Један брат се одлучио за црногорски идентитет, други Србин и други Бошњак.
Већина становника Кучија данас су следбеници Српске православне цркве, а мањи број муслимани. У селу Коћи постоји енклава римокатоличких Албанаца (која на албанском).
Становници су се поделили у две различите групе: Стари Куци ("Стара кућа") и Дрекаловићи / Нови Куци. За старе куће се обично сматра да су српског и бошњачког порекла и да су настале или се насељавале током српског царства из 14. века. Нови Куче (који се обично називају и "Дрекаловићи") су велика група кланова (братстава) формирана после 17. века и деле легендарног претка - Дрекале.
===Бошњаци===
Од пада Медуна под турску власт, а током 16. века, неке од најпознатијих породица куја прихватиле су ислам. Према истраживању Јована Ердељановића, први исламизирани Куче били су из најистакнутијих породица куја.
Неке од њих пратила је Станиша или Скендер-бег у Стамболу;
-
*Један од четири главна министра султана Сулејмана ИИ био је Мустафа-паша, исламизиран Пасхтровић; -
*Брат војводе Радосава из Горње Мораче нахи, његово име је било Хамза и помиње се 1460. године као посједник села у селима Милочани и Оногошт.
=== Турска окупација ===
У 17. веку забележено је масовно прихватање ислама од стране Куча. У историјским изворима се помиње да је било око 70 муслиманских кућа у Медуну, све док није избио грађански братоубилачки рат у Медуну, који су извели православни Куче и расељени муслимански Куче.
Убрзо по турској окупацији настају и први од тридесетосам великих и безброј мањих оружаних сукоба које су Кучи водили, било као незаобилазни савезници Црне Горе и околних племена или у директној одбрани свог биолошког опстанка. Због осорности и храбрости која је снажила и друге делове региона који је био под турском влашћу, Турци су у три страшне и велике похаре Куча покушали да их физички истребе (прва [[1455]], друга [[1774]] и трећа [[1862]]. године) што је имало тешке последице по кучко становништво али су опстали. Из истих разлога, физичко истребљење Куча и рода Дрекаловића наредио је [[Данило Петровић|књаз Данило]], а ова похара се десила [[28. јун]]а [[1855]]. године. У исти дан, годину дана касније ([[1856]]) [[Мирко Петровић (војвода)|војвода Мирко]] је повео војску на другу црногорску похару Куча која је по обиму, жртвама, пљачки, паљевинама и злочину надмашила све похаре које су учињене од стране Турака.<ref>Миљан Милошев Јокановић, Племе Кучи, Етничка историја</ref><ref>Илија Петровић, Црногорска похара Куча</ref><ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/360944/Spomenik-stradanju-Kuca Споменик страдању Куча („Политика”, 8. август 2016)]</ref><ref>{{cite web|title=ЗАВЕТ МАРКА МИЉАНОВА НА СПОМЕНИКУ СРБИМА КОЈЕ ЈЕ ПОБИЛА ЦРНОГОРСКА ВОЈСКА У КУЧИМА: «НЕ УДРИ БРАТА СРБИНА, ЦРНОГОРЧЕ»|url=http://srb.news-front.info/2016/08/26/zavet-marka-milanova-na-spomeniku-srbima-koje-je-pobila-tsrnogorska-vojska-u-kuchima-ne-udri-brata-srbina-tsrnogorche/#at_pco=|work=Информациона агенција „Новински фронт”|accessdate=18. 9. 2016}}</ref>
{{главни|Похара Куча}}
*Касније се спомиње да је у Никшићу било око 300 кућа из братства Љуце и Даковићи у Никшићу.
*Потом је од братства Кољеновићи у Гусињу око 150 кућа, а Радончића из Вујешевића 70 кућа и многа друга братства.
*Црни Врх код Берана насељава 50 муслиманских кућа.
*Колашин је настањивао око 40 кућа Ганића Ђурђевића.
*Тада су се стотине муслиманских породица из бројних сеоских села преселиле у Подгорицу или њена предграђа.
*Бројне муслиманске породице настаниле су се у Плаву, Спузу, Пећи, Рожајама, Тутину, Сјеници и Новом Пазару.
Истраживач Тхеодор Ипхен описао је градове Санџака, рекавши да су неки сличнији албанској, а неки босанској култури и менталитету. За њега су Колашини били сличнији онима у Босни, али су имали елементе који подсећају на албанску културу:
Једина разлика и индивидуалност од осталих, босанских племена, су она око Колашина. Колашинци показују своју индивидуалност у свом карактеру начином размишљања, по обичајима, у ношњи и костимима и другим спољним објектима, и више су склони албанским обичајима. "
Пред крај турске владавине у овом граду, градоначелник чувеног алхамијског песника, хафиз Салих Гашевић, био је у то време када је написао своје најпопуларније дело Мевлуд, у чијем уводу наводи:
'''„Када сам стигао у Колашин, бавио сам се кајаком'''
'''Знам да сам сада пуно и желим да'''
'''први ме Колашин моли:'''
'''Пишете мевлуд на босанском језику! ''''
Код куће муслимани су почели да насељавају Санџак од раног доба за време отоманске владавине. Међу најстаријима су они на Пестеру у околини Ђеркаре. Кућа је оснивач модерних Тутина и Рожаја. Утицај породица куја у Плаву и Гусињу на то погранично подручје, са Албанијом и Косовом, и велики проценат становништва са севера Албаније, учинио је босански језик доминантнијим него албански. Током 19. века Санџак су преплавиле избеглице из Колашина и Никшића, од којих је најбројнија породица Куча. Код куће врло рано, муслимани су се осјећали дијелом бошњачког идентитета, за разлику од Цлементија. Иако имају слично географско и генетско порекло.
Према албанским изворима, Клементес у Пестару постепено је прелазио са албанског на босански (санџак варијанта; свој језик су назвали "нашки"), како сами кажу "снаха Бошњака", која је свој матерњи језик пренела деци. Ове бошњачке снаге углавном су биле из породице Куча. Такође, Куци, пореклом из Никшића и Колашина, носио је типичан бошњачки идентитет. Куће у Санџаку је у великом броју подржао Покрет босанске аутономије који је водио Хусеин капетан Градашчевић, и учествовао је у битци 18. јула 1831. на Косову против османске војске, у којој је победила бошњачка војска. Кад је Хусеин капетан прошао кроз Ново Пазар и кренуо према Косову, на изласку је рекао у насељу Бања: "Ово је капија Босне." Распадом покрета капетана Градашчевића Хусеина, велики број санџачких Куча убијен је у знак освете Омер-паше Латаса.
Санџак се 1878. године одвојио од Босне, што је отежало свим становницима Санџака. 1912. године Куци су, као и други Санџакови браниоци, неуспешно бранили Санџак од српско-црногорске окупације. Пет година касније, 1917. године, у Сјеници је одржана конференција Сената на којој су градоначелници већине санџачких градова тражили поновно анексију Санџака у Босну.
6. октобра 1912. Војска Краљевине Црне Горе заузела је Плав и Гусиње - од којих су већина били Кучи и насилно подржавали муслимане - 12.000 муслимана је добило хришћанска имена и забрањено им је да посећују џамије
1943. Куће из Кладнице, Пестара, Тутина и Рожаја, организоване у муслиманске милиције, жестоко су се бориле против четничких одреда који су починили злочине широм Санџака, све до партизанске окупације Санџака 1945. године.
===Куци Срби (и Црногорци)===
[[Датотека:Miljanov.jpg|алт=|мини]]
Православни Кучи, који су врло рано прихватили православну варијанту хришћанства, окренули су се српском националном идентитету, иако су живели заједно са католицима који су се осећали Албанцима. Имали су прилично добар однос са својим суседима Албанаца, Куцима и другим албанским племенима, и заједно су се борили против османске владавине.
Србинско непријатељство према Османлијама није завршило тачно 300 година, од првог устанка у 16. веку до ослобађања од Османлија крајем 19. века. Најпознатији Кучов Србин је Марко Миљанов, који је, како је сам рекао, водио „Брђане и Црногорце“ у победи против Османлија. Преокрет је била Битка на Фундини. Марко Миљанов покушао је да освоји Плав и Гусиње, али војске Али-паше Гусинског победиле су га код Нокшића.
Као Црногорци, Куч емигрирани у црногорске градове углавном су декларисани.
===Албанци кући===
Сви они који су задржали своју католичку веру, илирски језик у Црној Гори и Албанији, као и муслимани муслимани који су прешли на подручје албанског језика, прогласили су се Куци Албанцима.
===Турци===
Велики број бошњачких Куча, пореклом из Сјенице, Тутина, Рожаја, Колашина, Никшића, Подгорице, данас живи у Турској. Емиграција је трајала од 1680. до 1970. Већина се данас изјашњава као Турци, а мањина је свесна свог бошњачко-санџачког идентитета.
==Генетика==
Становници који тренутно живе у рејону Кучи тестирани су на Ифулл институту ТРМЦА 800 и открили су да имају заједничког претка који је живео почетком 13. века. То одговара времену када је живео један од најистакнутијих Старих Куца, Ненад Мрњавчевић. Најчешћа И-ДНА хаплогрупа која је распрострањена међу данашњим кујама, као и онима који су прешли на Санџак и Косово; припадају хаплогрупи Е-В13 (Е-БИ165837).
Иако већина данашњих Куција припада хаплогрупи Е-В13, према бошњачком ДНК пројекту, мањина припадају другим хаплогрупама, попут Р1а, И2а и Р1б.
Према приказаној миграцијској рути Е-БИ165837, придружени предак је живео пре 3300 година, проширивши се у источну и западну Европу, с егзистенцијалним епицентром у Алпама.
Према два предиктора који су данас доступни истраживачима, имиграција Е-БИ165837 - Род Куца могућа је у следећим временским периодима:
#Имиграција из келтске културе на Балкан у периоду када је Илирија створена око 900. године пре нове ере. У прилог овој тези налази се дистрибуција потомака Е-З16661, која се поклапа са територијама које су достигли индоевропски Келти.
#Имиграција током Илирског или Римског царства из правца Италије, како предвиђа Филогеографија. У прилог овој тези стоји да је у Европи рођак пронађен искључиво на Сардинији, која је била генетски прилично изоловано острво.
Према генетским истраживањима Ивана Вукићевића (2016-2019), већина данашњих становника подрегије Кучи припада горе поменутој хаплогрупи, која се може видети на И-ДНА мапи доле (оригин.рс).[[File:Montenegro Y-DNA Map with Location of Kuči Tribe and Medun.jpg|Crnogorski Y-DNA projekat sa lokacijom Kuča and glavnog grada Medun|alt=|thumb|none|791x791px]]
Очигледна миграција придружене хаплогрупе подудара се са историјском миграцијом муслимана из подрегиона Куци Црне Горе у Санџак, смјештеног на југу Србије. То се може видети на И-ДНА мапи (доле) из раније поменутог бошњачког ДНК пројекта.[[File:E-BY165837 in Sandzak region of Southern Serbia.jpg|thumb|E-BY165837 u Sandzaku|alt=|600x600px|none|border]]
Од 14. децембра 2019. године, одломак из презимена и бошњачког ДНК пројекта, који носи хаплогрупу Е-БИ165837.
Табела испод одговара Санџаковој И-ДНА мапи (горе).
Од 14. децембра 2019. године, одломак из презимена и бошњачког ДНК пројекта, који носи хаплогрупу Е-БИ165837.
Табела испод одговара Санџаковој И-ДНА мапи (горе).
{| class="wikitable"
|+
!prezime
!Оригинална локација
!Тренутна локација
|-
|Ђурђевић
|Колашин / ЦГ
|Пријепоље / Санџак / СРБ
|-
|Подбицанин
|Подбишће / Колашин / ЦГ
|Брвине / Пријепоље / Санџак / СРБ
|-
|Адемовић
|Бећирагић - Рожаје / Санџак / Црна Гора; Куц - Орахово / Подгорица / Црна Гора
|Митрова / Тутин / Санџак / СРБ
|-
|Кучевић
|Куће - Медун / Подгорица / Црна Гора
|Жабрен / Сјеница / Санџак / СРБ
|-
|Халиловић
|Куће - Медун / Подгорица / Црна Гора
|Ђерекаре / Тутин / Санџак / СРБ
|-
|Дуљевић
|Дуља - Ђерекаре / Тутин / Санџак / СРБ
|Међугор / Сјеница / Санџак / СРБ
|-
|Бачевац
|
|Себечево / Нови Пазар / Санџак / СРБ
|-
|Радончић
|Вујошевић - Орахово / Подгорица / Црна Гора
|Гусиње / Санџак / ЦГ
|-
|Никочевић
|Кућа Мрњацевици - Затријебац / Подгорица / Црна Гора
|Гусиње / Санџак / ЦГ
|-
|Реџовић
|Каљић? - Колашин / ЦГ
|?
|-
|Хаџибулић
|Требаљево / Колашин / ЦГ
|Нови Пазар / Санџак / СРБ
|-
|Ибрахимовић
|Калић - Колашин / ЦГ
|Каљин / Лепосавићу / Косово
|-
|Бихорац
|Љаљевић - Колашин / ЦГ - Закуче / Бијело Поље / Санџак / ЦГ
|Делимеђе / Тутин / Санџак / СРБ
|-
|Фехратовић
|Мартиновићи - Колашин / ЦГ
|Брезовица / Нови Пазар / Санџак / СРБ
|-
|Виличић
|Прељевић - Колашин / ЦГ
|Бјелахова / Пријепоље / Санџак / СРБ
|-
|Дољанац
|Колашин / ЦГ?
|Дољани / Нови Пазар / Санџак / СРБ
|-
|Тарић
|Каровић - Колашин / ЦГ
|Кладница / Сјеница / Санџак / СРБ
|-
|Токовић
|Кладница / Сјеница / Санџак / СРБ
|Врхсјенице / Сјеница / Санџак / СРБ
|-
|Текбас
|Адиловић - Бистрица / Бијело Поље / Санџак / ЦГ
|Истанбул / Турска
|-
|Љуца
|Никшић / ЦГ
|Бијело Поље / Санџак / ЦГ
|-
|Шутковић
|Куће - Медун / Подгорица / Црна Гора
|Радетина / Рожаје / Санџак / ЦГ
|-
|Кучевић
|Куће - Медун / Подгорица / Црна Гора
|Радуша / Тутин / Санџак / СРБ
|-
|Мујовић
|Коча
|Јеребице / Тутин / Санџак / СРБ
|-
|Рахић
|Ђукић, Васојевић
|Тријебине / Сјеница / Санџак / СРБ
|-
|Качапор
|Кацап / Рожаје / Санџак / ЦГ
|Орље / Тутин / Санџак / СРБ
|-
|Гусинац
|Алијагић - Гусиње / Санџак / ЦГ
|Нови Пазар / Санџак / СРБ
|-
|Маџгаљ
|Кучи - Подгорица / Црна Гора
|Нови Пазар / Санџак / СРБ
|-
|Олевић
|Цириковић
|Плав / Санџак / ЦГ
|-
|Планић
|Плана / Колашин / ЦГ
|Поток / Пријепоље / Санџак / СРБ
|-
|Радоњица
|
|Горанда / Нови Пазар / Санџак / СРБ
|-
|цама
|
|Бродарево / Пријепоље / Санџак / СРБ
|-
|Меховић
|Куће - Медун / Подгорица / Црна Гора
|Бор / Петњица / Санџак / ЦГ
|-
|Зећировић
|Лахоло / Бијело Поље / Санџак / ЦГ
|Витомирица / Косово
|-
|Смајовић
|Љумић
|Дражевиће / Сјеница / Санџак / СРБ
|-
|Бандић
|Љаљевић - Колашин / ЦГ> Кукуље / Бијело Поље / Санџак / ЦГ
|Радавац / Пећ / Косово
|-
|Скареп
|Скарепача / Рожаје / Санџак / ЦГ
|Покрвеник / Тутин / Санџак / СРБ
|}
Остали тестирани, припадају хаплогрупама Р1а, Р1б и И2а и наведени су у наставку:
{| class="wikitable"
|+
!prezime
!Оригинална локација
!Тренутна локација
!Хаплогроуп
|-
|Зукорлић
|Куци / Зуко из Гусиња / Санџак / СРБ
|Орље / Тутин / Санџак / СРБ
|Р1б
|-
|Балкан
|Куци / Бишево / Рожаје / Санџак / СРБ
|Бисево
|Р1б
|-
|Реџовић
|Куци / Бишево / Рожаје / Санџак / СРБ
|Нови Пазар / Санџак / СРБ
|Р1б
|-
|Бишевац
|Куци / Бишево / Рожаје / Санџак / СРБ
|Нови Пазар / Санџак / СРБ
|Р1б
|-
|Чоловић
|Бишевац, Куци / Бишево / Рожаје / Санџак / СРБ
|Бишево / Рожаје / Санџак / ЦГ
|Р1б
|-
|Зилкић
|Куци / Радислав из Добриње / Тутин / Санџак / СРБ
|Ораше / Тутин / Санџак / СРБ
|Р1б
|-
|'''Куч'''
|'''Куци / Медун, Црна Гора'''
|'''Љескова, Санџак / СРБ'''
|'''Р1а'''
|-
|Гојак
|
|Гојаковици / Пријепоље / Санџак / СРБ
|И2а
|}
==Генетика (порекло и претпоставке)==
Заједничким претком халогрупе Е-В13 сматра се Вукашин Мрњавчевић на основу следећих претпоставки: -
#Књига коју је написао Марко Миљановић под називом „Племе Куче“ у којој он повезује изравне потомке Гојка Мрњавчевића и касније Ђурђе Пантине са локалним породицама и мушким племенима.
#Сваки потомак Ђурђ Пантина тестиран је и њихов И-ДН тест је у складу са хаплогрупом Е-БИ165837, односно Ђурђевићи из Пријепоља, чија миграција наводно потиче из Медуна и наставља се ка Колашину, али и шире.
#Братство Вујошевић је из истог породичног стабла као угледна муслиманска породица у Гусињу, односно Кољеновићи чија проширена породица обухватају Расеча, Малагића, Зуковића, Авдића и Радончића.
#Вујошевићи су у сродству с Милијом, Ђурђовим сином, једним од нећака Ненада Мрњавчевића.
#Породичне лозе и места конвергенције породичног стабла не заснивају се овде, на пример, на слабо очуваним и писаним историјским записима међу дисидентима који су углавном били неписмени пољопривредници и људи са брда.
#Генетски тестови изведени у периоду 2006-2019. Године се могу користити као референтна тачка за формирање историјске перспективе о демографској ситуацији пре 750 година када се родио Вукашин Мрњавчевић.
#Један оправдан извор довољан је као референтна тачка, с изузетком осталих архивских традиција, које нису постојале пре него што су Османлије 1455. увеле дефтер.
#Мало је, да не буде забуне, међу неписменим дисидентима између куће Мрњавчевића и куће Ђурђа И Балшића, који су такође имали Ђурајеве синове (незаконите), Ивана и Гојка, који су били међу оснивачима Савеза 1444. године.
#Вукашин Мрњавчевић није припадао истој матици као у другим славенским племићким породицама (са члановима хаплогрупа И2а и Р1а).
#Породица Мрњавчевић није била слављена као и остало албанско и родно племе у региону.
Архивски подаци из османског региона описују постојеће становнике који живе у тој регији. Ово је пре протеривања породице Мрњавчевић из Скадра и њихове миграције у нова подручја. Као такав, он мора да тражи:
#Да ли су се населили племићи и обични људи или су то били обични људи?
#Да ли је очинска линија замењена оснивањем Братства Олд-Куцх, када је постало "толико финализирано да је било тешко да карактеришу делове појединих саставних братстава".
Османски записи такође помињу ране муслиманске породице које су живеле у Медуну у време османске владавине у овом региону. Те породице су се почеле досељавати према данашњем подручју Пестер-а крајем 14. века. Ово указује на чињеницу да су и други Старо-Куци такође живели у региону, много пре доласка породице Мрњавчевић.
Једна од породица тестирана из Лескова, која се налази у крају Пестери, носи презиме Куцх и тестирана је на припадност славенској хаплогрупи Р1а-М198. Њихово породично стабло прилично је добро документовано, с преко 950 имена која потичу из 10 генерација.
Испитан је још један српски господин, који је тврдио да је потомак клана Стари Куци (уз славу Светог Димитрија) и да припада хаплогрупи Р1а-М198. Ангажирао је доктора који ће истраживати у областима медицинске генетике и ћелијске биологије о тачном пореклу његове хаплогрупе. Такође је ангажовао историчара, који је њихову породицу везао за потомке породице Мрњавчевић.
У контексту добро документованих промена становништва и очигледне миграције албанских племена у Црну Гору, јужну Србију и Косово; Да ли се данашњи демографски статус куо заиста може користити као референтна тачка за дефинисање наслеђа предака?
Само у последњих 100 година, албанско становништво је два пута прерасло друге етничке групе. На местима попут Косова, албанско становништво је порасло са 65% 1921. на 92% у попису становништва из 2011. године.
Декани Хризогласи (1321–31) српског краља Стефана Дечанског садрже детаљну листу домаћинстава и села у Метохији и северозападној Албанији. Прва повеља закључује да је овај крај био етнички српски. Било је 89 насеља са 2.666 домаћинстава, од којих 86 српских (96.6%) и 3 албанских (3.3%); било је 2.166 сточних домаћинстава од 2.666 пољопривредних домаћинстава, од којих су 2.122 била српска (98%), а 44 албанска (2%).
На тему наводног албанског језичког порекла племена Куци, сродна тврдња мора се посматрати и дијалектичким дискурсом и варирањем у изговору речи "црвено" (и куки) на албанском. Тоски (Јужни Албанци) изговара „к“ као „гј“ тако што представља палатичан звук (изговара се језиком који додирује непце). Звучи као фузија албанских звукова 'т' и 'ј' (слично као 'ј' у Србији, Босни и Хрватској). Гегови (племена северних Албанаца) изговарају 'к' као 'ћ', што опет, заједно са славенским грипом.
Једноставна референтна тачка су асимилирана племена, која на крају својих презимена мењају или додају слов или ц, како би се разликовала са Албанцима истог порекла. На пример Геги (албански) и Гегић (славенски).
Живећи на својој земљи, пет векова под [[Отоманско царство|турском империјом]] Кучи су се довијали, борили, удруживали са околним [http://www.njegos.org/clans/plemena.htm српским] и арбанашким племенима и извојевали висок степен аутономије. Имали су "државу у држави" коју су платили многим недаћама, великим исељавањима и високом ценом многих људских живота.<ref>Марко Б. Рашовић, Племе Кучи</ref> Одлуком [https://sh.wikipedia.org/wiki/Berlinski_kongres Берлинског конгреса] 1878. године, Кучи улазе у састав Црне Горе.
Са толико превладавајућих претпоставки, чини се да није познат прави очински предак данашњег Кучија. Стога се претпоставља да је већина Старог Куча и данашњи тестирани становници директни потомци Ненада Мрњавчевића.
Нека од братстава овог племена су [[Мићковића|Мићковићи]], Баковићи. Из Петали ([[Доњи Дукађин (Доњи Пилот)]]) су досељеници из Куча и зову се ''Дрекали Кучит''. <ref>{{Cite book|last= Јастребов |first= Иван |authorlink= |title= Стара Србија и Албанија, pp. 407. - 415. |year= 2018 |url= |publisher= Службени гласник |location= Београд |id= }}</ref>
==Извори==
== Познати Кучи ==
* Архива пројекта бошњачке ДНК
* Бошњачки Колашин, под велом заборава
* Ко су и од када Бошњаци Црне Горе, Рифат Ратодер
* Гласник Земаљског музеја Босне и Херцеговине, Тхеодор Ипхен
* Хаџибулић кроз историју, Сафет Хаџибулић и Рафет Хаџибулић
* Генеза племена Куца, Васо Чубриловић Племе Куци, Ратислав Петровић
* Племе Куци, Милан Милошевић Јанковић Црногорски дом Куча, Илирија Петровић
* Црна Гора, Растислав Петровић
* Племе куће у народној причи и песми, Марко Миљанов
* "Кучка, рођаци и пауци" Јована Ердељановића
* Да није било геноцида, већину становништва у Црној Гори чинили би Бошњаци и Албанци, Ризах Груда
* Бошњаци - муслимани Црне Горе и Санџака - др. Мустафа Мемиц
* Санџак Поробљена земља - Харун Црновршанин
* [[Војвода Дрекале]]
==Познати Кучи==
* [[Lale Drekalov|Лале Дрекалов]]
* [[Марко Миљанов|Марко Миљанов, војвода]]
* [[Радоња Петровић, војвода]]
* [[Новак Милошев Вујадиновић, алајбарјактар црногорске војске]]
* [[Митар лаковић, комадант црногорске војске на Скадру]]
* [[Шћепо Спаић, генерал црногорске војске]]
* [[поп Милисав Дракуловић]]
* [[поп Божо Вујошевић]]
* [[поп Перо Ивановић]]
* [[Јевто Вујошевић, капетан блакаски ратови, I светски рат ]]
* [[Ђоко Прелевић, народни херој НОБ]]
* [[др. Драгиша Ивановић, народни херој НОБ]]
* [[Љубица Поповић, народни херој НОБ]]
* [[Мирољуб Петровић]]
* [[Васа Чарапић]]
* [[Богдан Вујошевић]]
* [[Душко Вујошевић]]
* [[Милија Рашовић]]
* [[Бранко Рашовић, фудбалер]]
* [[Вук Рашовић (фудбалер)|Вук Рашовић]]
* [[Божина Ивановић, предсједник предсједниства Црне Горе]]
* [[Драгиша Ивановић]]
* [[проф.др. Слободан Вујошевић, природно-математички факултет ЦГ]]
* [[проф.др. Novo Вујошевић, социолог ]]
* [[Дејан Радоњић,кошаркашки тренер]]
* [[Душко Вујошевић, кошаркашки тренер]]
* [[Бранислав Милачић, фудбалски тренер]]
* [[Бранислав Прелевић]]
* [[Ђорђе Божовић Гишка]]
* [[Марина Куч]]
* [[Сузана Лазовић, рукометашица]]
* [[Предраг Павићевић]]
* [[Душко Ивановић]]
* [[Раде Баковић]]
* [[Марко Милачић]]
* [[Младен Нелевић, глумац]]
* [[Бранимир Поповић, глумац]]
* [[Драго Дедић,сликар]]
== Види још ==
*[[Војвода Дрекале]]
* [[Куч]]
*[[Lale Drekalov|Лале Дрекалов]]
* [[Цуце]]
*[[Марко Миљанов|Марко Миљанов, војвода]]
* [[Бјелопавлићи]]
*[[Радоња Петровић, војвода]]
* [[Пипери]]
*[[Новак Милошев Вујадиновић, алајбарјактар црногорске војске]]
* [[Ровчани]]
*[[Митар лаковић, комадант црногорске војске на Скадру]]
* [[Морача (племе)|Горња Морача и Доња Морача]]
*[[Шћепо Спаић, генерал црногорске војске]]
* [[Васојевићи]]
*[[поп Милисав Дракуловић]]
* [[Братоножићи]]
*[[поп Божо Вујошевић]]
*[[поп Перо Ивановић]]
*[[Јевто Вујошевић, капетан блакаски ратови, I светски рат ]]
*[[Ђоко Прелевић, народни херој НОБ]]
*[[др. Драгиша Ивановић, народни херој НОБ]]
*[[Љубица Поповић, народни херој НОБ]]
*[[Мирољуб Петровић]]
*[[Васа Чарапић]]
*[[Богдан Вујошевић]]
*[[Душко Вујошевић]]
*[[Милија Рашовић]]
*[[Бранко Рашовић, фудбалер]]
*[[Вук Рашовић (фудбалер)|Вук Рашовић]]
*[[Божина Ивановић, предсједник предсједниства Црне Горе]]
*[[Драгиша Ивановић]]
*[[проф.др. Слободан Вујошевић, природно-математички факултет ЦГ]]
*[[проф.др. Novo Вујошевић, социолог ]]
*[[Дејан Радоњић,кошаркашки тренер]]
*[[Душко Вујошевић, кошаркашки тренер]]
*[[Бранислав Милачић, фудбалски тренер]]
*[[Бранислав Прелевић]]
*[[Ђорђе Божовић Гишка]]
*[[Марина Куч]]
*[[Сузана Лазовић, рукометашица]]
*[[Предраг Павићевић]]
*[[Душко Ивановић]]
*[[Раде Баковић]]
*[[Марко Милачић]]
*[[Младен Нелевић, глумац]]
*[[Бранимир Поповић, глумац]]
*[[Драго Дедић,сликар]]
== Референце ==
==Види још==
{{reflist|30em}}
== Литература ==
*[[Куч]]
{{refbegin|2}}
*[[Цуце]]
* {{Cite book|ref=harv|last=Ђурђев|first=Бранислав|title=Постанак и развитак брдских, црногорских и херцеговачких племена: Одабрани радови|year=1984|location=Титоград|publisher=Црногорска академија наука и умјетности|url=http://montenegrina.net/wp-content/uploads/2013/03/Branislav-Djurdjev-Postanak-crnogorskih-plemena.pdf}}
*[[Бјелопавлићи]]
* {{Cite book|ref=harv|last=Јовановић|first=Радоман|authorlink=Радоман Јовановић|chapter=Црна Гора 1851-1878|title=Историја српског народа|url=https://books.google.com/books?id=Rr1BAAAAYAAJ|volume=књ. 5, св. 1|year=1981|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=423-446}}
*[[Пипери]]
* {{Cite book|ref=harv|last=Љушић|first=Радош|authorlink=Радош Љушић|title=Историја српске државности|volume=2|year=2001|location=Нови Сад|publisher=Огранак САНУ|url=https://books.google.com/books?hl=sr&id=zQ01AAAAMAAJ}}
*[[Ровчани]]
* {{Cite book|ref=harv|last1=Микавица|first1=Дејан|last2=Васин|first2=Горан|last3=Нинковић|first3=Ненад|title=Историја Срба у Црној Гори 1496-1918|year=2013|location=Нови Сад|publisher=Прометеј|url=https://books.google.com/books?id=XTvCoAEACAAJ}}
*[[Морача (племе)|Горња Морача и Доња Морача]]
* {{Cite book|ref=harv|last1=Микавица|first1=Дејан|last2=Васин|first2=Горан|last3=Нинковић|first3=Ненад|title=Срби у Црној Гори 1496-1918|year=2017|location=Никшић|publisher=Институт за српску културу|url=https://books.google.com/books?id=Do7SuQEACAAJ}}
*[[Васојевићи]]
* {{Cite book|ref=harv|last=Милићевић|first=Јован|authorlink=Јован Милићевић (историчар)|chapter=Црна Гора 1797-1851|title=Историја српског народа|url=https://books.google.com/books?id=Rr1BAAAAYAAJ|volume=књ. 5, св. 1|year=1981|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=159-211}}
*[[Братоножићи]]
* {{Cite book|ref=harv|last=Пејовић|first=Ђоко Д.|title=Црна Гора у доба Петра I и Петра II: Оснивање државе и услови њеног развитка|year=1981|location=Београд|publisher=Народна књига|url=https://books.google.com/books?id=6Z0MAAAAIAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Стаматовић|first=Александар Д.|authorlink=Александар Стаматовић (историчар)|title=Три похаре књаза Данила (на Пипере, Бјелопавлиће и Куче)|year=2008|location=Подгорица|publisher=Српско народно вијеће Црне Горе|url=https://books.google.com/books?id=p2RwLgAACAAJ}}
{{refend}}
{{клица-култура}}
| 