Википедија

Гог и Магог — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м razne izmene; козметичке измене
Ред 1:
[[Датотека:Wauquelin-histoire-bnf-fr9342-fol131v-peuple-de-gog-et-magog.jpg|thumbмини|Људи из Гога и Магога одбацују Александарске снаге. {{right|{{small|–Жан Ваукелинова ''Књига о Александру''. Бриж, Белгија, 15. век}}}}|upright=1.35]]
'''Гог и Магог''' ([[Хебрејски језик|хебрејски]]: גּוֹג וּמָגוֹג‬ Гог у-Магог) у Библији могу бити израз за појединце, народ или земљу; пророковани непријатељски народ Божјег народа према [[Књига пророка Језекиља|књизи пророка Језекиља]], а према Генези, један од народа који потиче од [[Јафет|Јафета]]а, сина [[Ноје|Нојевог]]вог.
 
Пророчанство Гога треба да се испуни на приступу онога што се назива "крај дана", али не и нужно крај света. Јеврејска есхатологија је гледала на Гога и Магога као непријатеља које ће поразити Месија, што ће довести до доба Месије. [[Хришћанство|Хришћанско]] тумачење је изразито апокалиптично: чиниће Гог и Магог савезнике [[Сатана|Сотоне]] против Бога крајем [[Хилијазам|миленијума]], што се може прочитати у [[Откривење Јованово|Књизи Откривења]].
 
Легенда која се везује за Гога и Магога из [[Pax Romana|римског периода]], везенана је за Александрове капије која је подигао [[Александар Македонски|Александра Македонског]] на Кавказу како би заштитио тамошње народе од племена Гога и Магога. Романизовани јеврејски историчар [[Јосиф Флавије|Јосиф]] их је познавао као народ пореклом од Магога [[Јафетити|Јафета]], као у Књизи, и објашњава их тако да су они [[Скити]]. У списима хришћанских писаца постали су апокалиптични хорда, а током читавог средњевековног периода различито су идентификовани као [[Хуни]], [[Хазари]], [[Монгол]]и или други номади или чак Десет изгубљена племена [[Израел|Израела]]а.
 
Легенда о Гогу и Магогу и капијама такође је била интерполирана у [[Александрида|романе о Александру Великом]]. У једној верзији "Гот и Магот" су краљеви Нечистих народа, који су ишли за Александром преко планинског пролаза и блокирали му пут када је трбало да се врати до свог новог зида. За Гог и Магог се у неким романима и изводима литературе каже да су склони људском [[Канибализам|канибализму]]. Они су такође приказани на средњовековним космолошким мапама, или ''mappa mundi'', понекад уз зид Александра.
 
== Стари завет ==
Народи су, према библијском тумачењу, називани по својим прецима. Прво заједничко помињање ова два ентитета је у библијској [[Књига пророка Језекиља|Књизи пророка Језекиља]]. Из текста се може закључити да је Гог владар Магога и земаља Месеха и Тувала. Постоје и другачија тумачења. Гог је окупио велику војску и, заједно са бројним савезницима, кренуо да уништи Израиљ односно Свету земљу. Кренуће у пљачкашки поход на слабо утврђена насеља.У Светом писму пише и да је Гогова земља била северно од Израела али се то не поткрепљује подацима. <ref name="веза1">Оливер Клајн, ''Гог и Магог'', стр1.</ref>
 
Бог је уништио Гогову војску. Та поражена војска је, заједно са Гогом, сахрањена у долини која ће бити названа Хармон-гог или Долина мноштва Гоговог. О Гогу и Магогу се говори и у Новом завету. У [[Откривење Јованово|Откровењу Јовановом]] каже се да ће, после хиљаду година, сатана изаћи из своје ћелије. Преваром ће окупљати народе из свих делова света који су предвођени Гогом и Магогом. Они ће опколити територију светих људи али ће их Бог поразити.
Скоро се са сигурношћу може рећи да је пророчанство из [[Стари завет|Старог завета]] поновљено у [[Нови завет|Новом завету]], само је изречено на другачији начин. У доба раног хришћанства, Гог и Магог се често помињу. То се зна захваљујући писмима и проповедима светих отаца, попут [[Свети Јероним|светог Јеронима]], познатог по латинском преводу [[Библија|Библије]], званом „Вулгата“. Противници хришћанства који су се временом мењали називани су Гогом и Магогом. Различита племена, у зависности од тренутка када су била озбиљна претња, називана су тако. Тиме је прављена паралела са библијским обрачуном добра и зла. <ref name="веза1" />
 
Скити су у једном историјском моменту именовани на исти начин од стране светих отаца. Јеврејски историчар [[Јосиф Флавије]] (први век нове ере) у свом делу „Јеврејске старине“ изједначава [[Скити|Ските]] са Магогом. У старом веку, то име је коришћено за многе народе који су живели северно од [[Црно море|Црног мора]]. [[Марко Поло]] је Гога и Магога изједначавао са Монголима. Временом опада интересовање за ова два библијска појма, што је последица чињенице да је, све до 17. века, велики део Азије био непознат Европљанима. Веровали су да је земља Гога и Магога негде на североистоку. Што су више европски путници упознавали Азију, увиђали су да га нема. Самим тим није се више много причало о тој легенди.<ref name="веза1" />
== Легенда ==
Добро је познат мит по коме је, у време освајачких похода, војска [[Александар Македонски|Александра Македонског]] стигла на [[Кавказ (регион)|Кавказ]] и ту затекла трупе Гога и Магога како пљачкају суседна мирна племена. Преме овој легенди, земља Гога и Магога била је иза две планине. Александар је сковао капије од гвожђа и месинга да би спојио планине и спречио пролаз пљачкашима. Капије је ојачао металом званим асицетон, који не постоји у природи већ је део митолошке свести која му приписује натприродна својства. Асицетон је наводно био отпоран на ватру и челик. Челик се, према миту, ломио а ватра се тренутно гасила у додиру са тим „магичним“ металом. На крају је Александар изградио чврсте и дугачке зидине и тиме заштитио мирне народе на југу од Гога и Магога са севера Кавказа. Те зидине неки изједначавају са онима у најјужнијем граду [[Русија|Русије]], [[Дербент|Дербенту]]у, у републици [[Дагестан]]. Оне се називају Каспијске капије Дербента и верује се да ће, када дође крај света, оне бити отворене а зидови срушени и да ће Гог и Магог кренути да униште свет. <ref name="веза2">Оливер Клајн, ''Гог и Магог'', стр2.</ref>
 
Пратилац Александра Македонског у његовом азијском походу, у својству историчара, био је Калистен. Он је рано умро а после његове смрти настала су додатни списи. Аутор тих дела је прозван псеудо-Калистен. Он описује народе изван Александрових капија, односно племена Гога и Магога као изузетно прљаве. Наводи да су јели псе, мишеве и лешеве својих умрлих. Ово се може објаснити обичајем старог народа [[Бактрија|Бактријанаца]]наца, који је живео на подручју данашњег северног Авганистана, који су бацали старе људе псима и јели месо као део ритуала. Са том праксом се престало после Александрових освајања. <ref name="веза2" />
 
[[Куран]] такође прича о Гогу и Магогу. У центру пажње је извесни Дулкарнајн.Он је одбио да прими новчану надокнаду од племена којима је изградио велики заштитни зид. Највероватније је Дулкарнајн из [[Куран|Курана]]а у ствари [[Александар Македонски]], пошто су митови веома слични. Дулкарнајн, на арапском, значи: дворожни, онај са два рога. Александар је на новцу приказиван са роговима јер се сматрало да је син рожнатог божанства [[Амон|Амона]]а.
Значајно дело које обрађује ову тему је и “Апокалипса псеудо-Методија” из 7. века. Погрешно је приписана светом оцу Методију са Олимпа, из 4. века. У њему се говори о последњем римском цару који ће уништити Гога и Магога уз божју помоћ. Тај последњи цар је есхатолошки лик и не треба га доводити у везу са историјски последњим владаром Западног римског царства [[Ромул Августул|Ромулом Аугустом]].<ref name="веза2" />
Ред 54:
* {{Cite book|editor-last=Budge |editor-first=Sir Ernest Alfred Wallis |editor-link=E. A. Wallis Budge |chapter=A Christian Legend concerning Alexander |title=The History of Alexander the Great, Being the Syriac Version |volume=II |publisher=Cambridge University Press |year=1889 |url=https://books.google.com/books?id=XBxjAAAAMAAJ&pg=PA144 |pages=144–158 |ref=harv}}
* {{Cite book|last=Meyer |first=Paul |author-link=Paul Meyer (philologist) |title=Alexandre le Grand dans la littérature française du moyen âge |publisher=F. Vieweg |year=1886 |url=https://books.google.com/books?id=u_AWAAAAYAAJ&pg=PA170 |ref=harv}}
* {{cite book|editor-last=Stoneman |editor-first=Richard (tr.) |title=The Greek Alexander Romance |publisher=Penguin |year=1991 |url=https://books.google.com/books?id=vZmqYv_dSwMC&pg=PA185|isbn=9780141907116|ref=harv}}
 
;Географија и етнографија
Ред 61:
* {{Cite book |last=Marshall |first=Robert |title=Storm from the East: from Genghis Khan to Khubilai Khan|publisher=University of California Press |year=1993 |url=https://books.google.com/?id=YQleM5Yc0VAC&pg=PA6 |ref=harv |isbn=9780520083004 |pages=6–12, 120–122, 144}}
* {{Citation|last=Massing |first=Michel |title=Observations and Beliefs: The World of the Catalan Atlas |editor-last=Levenson |editor-first=Jay A. |work=Circa 1492: Art in the Age of Exploration |publisher=Yale University Press|year=1991|url=https://books.google.com/books?id=wMK-Ba0-RG4C&pg=PA32&lpg=PA32|pages=31, 32 n60|isbn=0300051670 }}
* {{citation|ref={{SfnRef|Marco Polo|Yule (tr.)|1875}}|last=Polo |first=Marco |author-link=Marco Polo |editor-last=Yule |editor-first=Henry (tr.) |chapter=Ch. 59: Concerning the Province of Tenduc, and the Descendants of Prester John |title=The Book of Sir Marco Polo, the Venetian |edition=2nd, revised | volume=1 |publisher=J. Murray |year=1875 |chapter-url=https://books.google.com/books?id=yBoRAQAAIAAJ&pg=PA275 |pages=276–286}} ({{wikisource-inline|Chapter 59|single=true|link=[[s:The Travels of Marco Polo/Book 1/Chapter 59]]}})
* {{Cite book|ref={{SfnRef|William of Rubruck|Rockhill (tr.)|1900}} |author=William of Rubruck |author-link=William of Rubruck |editor-last=Rockhill |editor-first=William Woodville |editor-link=William Woodville Rockhill |title=The Journey of William of Rubruck to the Eastern Parts of the World, 1253–55 |publisher=Hakluyt Society |year=1900 |url=https://books.google.com/books?id=DmgMAAAAIAAJ |pages=xlvi, 100, 120, 122, 130, 262–263 and fn}}
 
;Модерна апокалиптичка мисао
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Гог_и_Магог”