Јабланица (притока Јужне Мораве) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м razne izmene; козметичке измене |
||
Ред 22:
| пловност = не
}}
'''Јабланица''' је река на југу [[Србија|Србије]], лева притока [[Јужна Морава|Јужне Мораве]]. Настаје спајањем ''Туларске'' и ''Големобањске реке'', које се формирају на падинама [[Гољак (планина)|Гољака]] (1073 м) и његових огранака. Од састава изворишних кракова (код села [[Маћедонце|Маћедонци]]) до ушћа у Јужну Мораву у [[Лесковачка котлина|Лесковачкој котлини]] (код села [[Печењевце]]), дужина јој износи 84,5 km. Реке од којих настаје теку планинским замљиштем и имају велики пад, клисурасте долине и бројне брзаке. Сличних је особина и сама Јабланица у току до [[Лебане|Лебана]] односно до уласка у Лесковачку котлину. У горњем и средњем току називају је и ''Медвеђа''<ref>др Томислав Ракичевић ун. проф, ПМФ Београд, у [[Енциклопедија Југославије|Енциклопедији Југославије]] ЈЛЗ Загреб 1988. том V pp. 697</ref>, а тек низводно од села [[Шилово (Лебане)|Шилова]], на дужини од око 50 km, само Јабланица. У Лесковачкој котлини тече широком и плитком долином, има мали пад и многе меандре
Јабланица је бујичава, носи огромну количину материјала, раније се често изливала из корита (сваких 10 година 1986, 1976, 1966,... тзв. „десетогодишња вода“; највећа поплава десила се 1976. г.), плавила обрадиве површине, односила саобраћајнице, мостове и причињавала друге штете.
Јабланица је највећа сушица (потпуно пресушује у току лета и зиме) у [[Србија|Србији]] и једна од највећих у [[Европа|Европи]].<ref>Ракићевић, Т. Л. (1972). Јабланица - највећа сушица у Србији, Зборник радова Географског факултета, Београд</ref>
|